Besmrtni Kastro (4): Australija na Kubi

Približavamo se mestu Australija u provinciji Matanzas. Provincija Matanzas, sa glavnim gradom istog imena, pokriva 3.300 km2 prostora poluostrva Zapata. U gradiću Australija, u kojem je nekada bila velika fabrika šećera, dominirajuće zdanje upravo je stara šećerana.

Foto: Ilustracija

Naselje je izgrađeno 1915. istovremeno sa izgradnjom prve pruge za transport šećera. To je vreme režima Fulhensia Batiste, prohujalo sa Kubanskom revolucijom 1958. godine. Za vreme američke invazije na Kubu 1961. zdanje je poslužilo kao štab Fidela Kastra, a 1981. pretvoreno je u muzej.

Trofej iz Amerike

Na platou ispred Muzeja-šećerane izloženi su delovi američkog aviona kojim je upravljao američki pilot Fransis Berlis, koji se katapultirao i nastradao u okršajima na zemlji. Njegovo konzervirano telo počivalo je na Kubi, kao jedan od dokaza učešća američkih snaga u invaziji, sve do 1979. godine. Tada njegova ćerka prenosi posmrtne ostatke u SAD.

Na poprištu istorije

Od Zaliva svinja, koje zauzima 3.300 km2 poluostrva Zapata, pa do naselja Australija udaljenost je 15 km. Ime Zaliv svinja rođeno je zaslugom nekada razvijenog svinjogojstva u tom kraju, objašnjava naš pratilac. Trenutak posle objašnjenja, odmah se setite knjaza Miloša Obrenovića i nekadašnjeg "svinjogojskog puta" od Srbije ka Austrougarskoj!

Za manje od 72 sata Kuba je 1961. godine sebe odbranila u američkoj invaziji u Zalivu svinja, čije se ime tada pronelo svetom, sprečavajući tako direktnu američku invaziju i mogući (planetarni) rat sa teškim posledicama. U svojim sećanjima o tome Kastro kaže: "Kenedi je dao zeleno svetlo za invaziju u Zalivu svinja, ali nije bio on taj koji je pripremao tu operaciju. To je bila unutrašnja Ajzenhauerova i Niksonova vlada.

Hoze Ramon Fernandez

Nije Kenedi dao naređenje floti da interveniše u Zalivu da bi podržao najamničke grupacije. Kenediju je bilo nemoguće da je zaustavi na vreme. Sam Kenedi je, rezimirajući odgovornost američkog neuspeha u Zalivu, ocenio: "Pobeda ima sto očeva, greška je siroče" (U knjizi "Sto sati sa Fidelom", Ignacio Ramone). Muzej-šećerana je bio zatvoren zbog rekonstrukcije a eksponati se čuvaju na nekom drugom mestu. Vodič nam kaže da će biti završen za dve godine.

Sa drugim muzejom, "Plaza Hiron", na samoj obali u Zalivu, imamo sreće. Otvoren je. Jedna postavka eksponata i fotografija odnosi se na vreme i život tog kraja pre invazije, a druga na samu invaziju. Tokom odbrane zaliva, operacijama na terenu neposredno je rukovodio kapetan Hose Ramon Fernandez, inače Galičanin, poreklom iz španske Galicije.

Učešće Galičana u Kubanskoj revoluciji inače je vrlo impresivno. O tome govori sam Kastro: "Više od stotinu Galičana, među njima puno istinskih heroja, učestvovalo je zajedno sa Kubancima u našoj borbi. U centru naše organizacije, drugi šef, izuzetna ličnost, Abel Santamarija, bio je galičanski sin. Dakle, dva šefa pokreta, on i ja, sinovi Galičana. Raul, razumljivo, Galičanin. Druge istorijske vođe 26. jula, kao Frank Pais i njegov brat, Hoze, takođe sinovi Galičana. Tokom naše revolucije u Sijera Maestri bilo je značajnih vojnih šefova poreklom Galičana, kao Kamilo Sienfuegos" ("Sto sati sa Fidelom"). Šta bi se to moglo zameriti Galičanima na vojničkoj veštini? Širom sveta i širom Balkana!

Misija internet

U potrazi za pristupom internetu u mnogim mestima na Kubi, čak i u bogatom turističkom Varaderu, izgubila sam dosta vremena i kubanskih "cuca" da bih stigla do internet punkta. Do "punkta" nisam stigla: ili su loše veze ili nema kartica ili je nešto treće. Kako ništa nisam postigla osim grča u stomaku, prepustila sam se načinu razmišljanja običnih Kubanca. Digoh ruke od ćorava posla i zaronih u lepotu Karipskog mora, u biserni pesak plaža, na Kubi besplatnih i javnih, neprivatizovanih.

Vozimo se autoputem punim stopera. Benzinske pumpe "Oro negro" ne dosađuju mnogo našem pogledu. Viđamo ih na otprilike svakih 150 kilometara. Stižemo u Santa Klaru. Naravno, tu se zadržavamo ne bi li osetili "plameni povetarac sa zracima sunca tvoje jasne prisutnosti, komandate Če Gevara!". Jedan od najposebnijih, najotmenijih, najbezinteresnijih! Onaj koji je rekao: "To što činim nije ništa posebno, ali bi moglo biti značajno".

U Santa Klari se nalazi i jedan od brojnih medicinsko-istraživačkih i proizvodnih centara "Labiofarm". Tu se proizvodi homeopatski preparat "Vidatoks", već dobro poznat mnogim ljudima širom sveta obolelim od kancera. I potražnja u Srbiji za ovim preparatom je velika, ali ga nema u prodaji. Na Kubi se on može naći u svakoj apoteci. Cena mu je 205 konvertibilnih pezosa. Kuba inače ima jedan od najboljih zdravstvenih sistema na svetu, sa stoprocentnim zdravstvenim osiguranjem i lekarskim stepenom najvišim na svetu, dva puta višim od drugih zemalja.

Produbljene naučne studije redukovale su karike genetike. Novi lekovi plodovi su tih istraživanja. Najuglednija kubanska agencija specijalizovanog turizma "Amistur" ima široku ponudu raznovrsnih turističkih programa: od klasičnog turizma do specijalizovanih programa u oblasti ekološkog, naučnog i zdravstvenog turizma, kaže nam Elio Gamez Nejra, predsednik "Amistura".

Pod kraljevskom palmom

Od Santa Klare nastavljamo dalje kubanskom Ibarskom magistralom. Prolazimo mesta Aguedu, Kartagenu, Rados, Piragua, Guaimaro... Predeli kroz koje prolazimo mirišu na tropsko rastinje. Dominira kubansko nacionalno drvo palma "Palma real", kraljevska palma. Raskošno tropsko drvo frambojan, sa stablom koje podseća na stogodišnji hrast i krošnji koje oblikuju ogroman "suncobran" prekriven crvenim cvetovima.

Australija na Kubi

Banane, veliki listovi stabljika malih banana "platanino", šećerna trska, kukuruz, voće, mango, guajava, ananas, papaja, avokado, sve zeleno i zeleno. Kubanska polja zavise od raspoloženja neba, a ove godina kiše je bilo k'o blata. Na zelenim poljima puno stoke, krava, belih, crno-belih, tamnih i sitnijih. Kubanske koze prate ih u stopu.

Stočarstvo na Kubi sve je prisutnije, a poljoprivredna kooperativa sve izraženija. Boraveći nedavno u rodnom mestu Silopaju, na padinama Rudnika, naprezala sam se da ugledam na livadama neku kravu, ovcu, ili, ne daj bože, jagnje! Jedva! Ovde sam, iznenađena prizorom, pokušavala da krave brojim brže od brzine autobusa. Teško!

Na većim rančevima koje posmatramo ima i puno konja. Na malim okućnicama seljaci kose sa srpom. Puno kućica, udžerica, krovova prekrivenih osušenim palminim listom. Sve više je, u odnosu na protekle godine, kuća izgrađenih od betona i cigle, lepe kubanske arhitekture otvorenog prostora i prostranih terasa koje dišu.