Bez oproštaja za NATO ubice
Nišlije su obeležile 16 godina od stravičnog dana kada je NATO kasetnim bombama na pijaci ubio 16 njihovih najrođenijih, prijatelja, sugrađana. Među njima i trudnicu Ljiljanu Ilić (26) u devetom mesecu trudnoće.
U gradu je još snažno sećanje na vreme kada je Niš danonoćno bio pod bombama i raketama avijacije zapadne alijanse, na vreme strahote i strepnji provedeno u skloništima i podrumima, neprekidno pod uzbunom.
U najtragičnija tri minuta zločinačkog rata protiv SRJ 7. maja 1999. godine ujutro, na grad su NATO avioni bacili tridesetak raketa i velikih bombi. Ali, to nije bilo sve. Na građane je prosut smrtonosni tovar od nekoliko hiljada segmenata kasetnih bombi.
Pročitajte još:
* Sramno ćutanje o NATO zločinu
* FHP: U NATO bombardovanju poginulo oko 760 ljudi
* Zaboravljene žrtve i razaranja
Pored glavne niške pijace i Glavne autobuske stanice i na trotoaru ispred ambulante u trenu su narandžaste ubice usmrtile šesnaestoro Nišlija. Među njima trudnicu, prodavca kraj ulične tezge, kelnericu u bašti restorana...
Još četvoro Nišlija poginulo je na parkingu kod Kliničkog centra i u dvorištima u Čairu. Kasetne bombe pale su i na zdravstvene i školske objekte, čak i u dvorište obdaništa i teren Gradskog stadiona. Tamo gde su 7. maja 1999. padale i ubijale kasetne bombe nije bilo vojnih objekata, a ubice su istoga dana nevine žrtve u Nišu proglasile kolateralnom štetom.
Radmila, majka ubijene trudnice Ljiljane, kaže da je od tada njen život stao. Ljiljana se sklonila u selo nadomak Niša, ali je kobnog dana morala da dođe na kontrolu kod lekara.
- NATO mi je ubio ćerku kojom sam se ponosila i unuče kom sam se nadala. Prošlo je toliko godina, a boli kao da je bilo juče. Ne mogu da zaboravim, niti da oprostim ubicama - kaže Radmila.
Ljiljana je ubijena na autobuskoj stanici kada je svekrva povela na pijacu, da joj kupi prve trešnje.
- Nova porodica je moju ćerku čuvala kao malo vode na dlanu. Imala je sve preduslove za sreću. Pametna, lepa, pri kraju studija medicine, čekala je dete. A sve joj je to bezočno oteto u jednoj sekundi - kaže Radmila.
Njen muž Miloje računa... Da nije bilo rata ćerka bi im bila živa, završila bi medicinu i imali bi unuče od 16 godina, vreme ne leči rane, svakim danom bol je veći.
Zločini do poslednjeg dana
Niš ubice sa zapada nisu štedele do kraja rata i posle. Već 11. maja kraj stovarišta i sedišta NIS Jugopetrola poginuli su policajac i radnik. A dan kasnije na naselje Duvanište bačeno je novih dvadesetak kontejnera sa preko 2.000 kasetnih segmenata na stanovnike koji su se okupili da obeleže Svetog Vasilija Ostroškog.
Kasetne bombe, zaostale u travi, na obalama Nišave i krovovima zgrada još mesecima su ubijale iz potaje.
Već sledećeg dana, 8. maja, opet je gorela cela Srbija. I Crna Gora... Ubice sa zapada nastavile su i bombardovanje Niša. Desetak građana ranjeno je kraj mosta preko Nišave koji je srušen sa dve rakete.
