Zaboravljene žrtve i razaranja
Srbija žali žrtve NATO bombardovanja koje nije ni prebrojala. Postoje samo podaci iz više izvora koji govore da je tokom 78 dana agresije stradalo između 1.200 i 4.000 građana. Procene Vlade Srbije kažu da je poginulo minimum 2.500 ljudi, od kojih 89-oro dece, a ranjeno i povređeno više od 12.500.
Ministarstvo odbrane tek nedavno je objavilo da je ubijeno 1.008 vojnika i policajaca. Podaci o žrtvama, prema rečima Avrama Izraela, načelnika Centra za obaveštavanje iz vremena bombardovanja, očito zavise od toga ko ih broji.
- Eto, to je Srbija, vlasti se menjaju, a principa i kriterijuma i dalje nema. Stradalo je više od 3.000 naših građana, a iz vojske i policije su tek nedavno izašli neki podaci o njihovim poginulim pripadnicima na koje treba uslovno gledati - kaže Izrael za "Vesti" i dodaje da je i jedna žrtva za našu zemlju mnogo.
- Ima li na našem području život ikakvu vrednost? Kada se u Njujorku desio napad na Kule bliznakinje u kojem je stradalo oko 3.000 ljudi, preorana je cela planeta, a kod nas se na vlasti smenjuju kurta i murta i svake godine obeleže 24. mart, dok najbliži stradalih tuguju - kaže on.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa i izručio 37.000 kasetnih bombi. Upotrebljavana je i zabranjena municija s osiromašenim uranijumom, zbog koje je, prema oceni zdravstvenih stručnjaka, Srbiju zahvatila epidemija kancera, a država još uvek nema zakon o civilnim žrtvama rata.
Procenjena materijalna šteta od bombardovanja Srbije iznosi 120 milijardi dolara. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata i na desetine raznih ustanova, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 44 mosta, a 38 srušeno, dok je štete pretrpelo i 176 spomenika kulture. Onesposobljena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, a bombardovane i rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.
Pročitajte još
* Treba da zaboravimo šta su nam uradili zarad interesa?!
Aprila 1999. SRJ je pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde za naknadu štete, ali se taj sud oglasio nenadležnim jer tadašnja Jugoslavija nije bila članica UN. Posle dužeg ćutanja vlasti, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je prošle godine rekao da Srbija očekuje naknadu štete, a juče je i lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković ocenio da od bombardovanja "Srbija ne može da podigne glavu" i da bi trebalo da traži ratnu odštetu od NATO. Ukazujući i na nesagledive posledice od osiromašenog uranijuma on se založio da uz srpske i međunarodni stručnjacvi procene ratnu štetu.
Korak nazad u zaštiti Srbije
- Sistem osmatranja i obaveštavanja se tokom bombardovanja iskazao u najtežim uslovima, ali je od tada devastiran. Prebačen je u policiju, a iznenadimo se kada nas zadese nepogode poput prošlogodišnjih majskih poplava - objašnjava Avram Izrael.
Iz domaće stručne javnosti čuje se da štetu uvek plaća poražena zemlja. Marković ističe da krivica za agresiju nije na Srbiji koja je uvek vodila odbrambene, a ne osvajačke ratove. Avram Izrael navodi primer grčke vladajuće Sirize koja je ovih dana zatražila odštetu za Drugi svetski rat, dok je Srbija, kako navodi, "legla na rudu".
Nikolić: Ako se izvine, dobiće oprost
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je u Aleksincu da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.
- Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili s posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje nijedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne "kolateralne greške", ne zaslužuju sećanje ni oprost. Kad budu, ili ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oproštaj od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo - rekao je Nikolić.
- Ponašamo se kao da smo mi njih bombardovali i kao da smo im nešto dužni - ocenio je naš sagovornik.
Šešelj: Vučićev režim kao krezuba veštica
Oko 200 pristalica Srpske radikalne stranke okupilo se ispred zgrade Generalštaba. Oni su zapalili zastave NATO, Evropske unije, SAD i Kosova, a potom se, zaustavljajući saobraćaj, uputili do Trga Republike.
Tamo su naišli na grupu umetnika koji su pod pokroviteljstvom Pokreta socijalista obeležavali godišnjicu bombradovanja. Oteli su im boje i platna na kojima su bile mirovne poruke i ižvrljali parole protiv NATO-a, EU, Kosova, Vučića i Vulina.
Obraćajući se uoči šetnje okupljenima ispred Generalštaba, Vojislav Šešelj kazao je da Srbija nikad ne sme da postane članica NATO-a, niti EU, iako "izdajnički režim Aleksandra Vučića radi na tome".
- Hteli smo simbolično da ovim skupom obeležimo početak agresije, a režim je taj skup zabranio. Vučićev režim je kao krezuba veštica, rado bi ujela, ali nema zube, zato danas ni nema policajaca, a bili smo spremni da nas hapse i batinaju - rekao je Šešelj.
