Srbiji odšteta zbog uranijuma?
Srbija je posle nepune dve decenije od NATO bombardovanja 1999. godine krenula u rasvetljavanje posledica tih dejstava po zdravlje ljudi, što je prethodnih dana i ozvaničeno sporazumom između ministarstava zdravlja, zaštite životne sredine, odbrane i prosvete i nauke. Uz to je Niš domaćin međunarodnog simpozijum Posledice bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999.
Organizator skupa, advokat Srđan Aleksić, najavljuje za "Vesti" da će se okupiti više od 40 akademika i naučnika raznih oblasti iz Italije, Nemačke, Kine, Rusije, Švajcarske, Kipra i Srbije. Oni će, kaže, naučnim radovima dokazati štetnost municije s osiromašenim uranijumom u zonama gde se dejstvovalo, od Iraka i Avganistana, do Bosne i Hercegovine i bivše SR Jugoslavije.
Ko će voditi istraživanje
* savet koji čine naučnici iz oblasti medicne, fizike, biologije i drugih nauka
* upravni odbor sastavljen od predstavnika četiri ministarstava
* koordinaciono telo
* nacionalna laboratorija
- Poznati naučnici potvrđuju štetnost osiromašenog uranijuma i opasnost po ljude i životnu sredinu. Zbog tog katastrofalnog uticaja, oni koji su nas bombardovali snose građansko-pravnu odgovornost i dužni su da počiste i plate odštetu za ono što su napravili - ističe Aleksić.
Naučnici, kako ističe, dokazuju da Srbija ima pravo na odštetu koja se, kaže, može ostvariti pred međunarodnim ili sudovima država učesnica u bombardovanju, ali i ad hok sudom koji bi ustanovila međunarodna zajednica za utvrđivanje odgovornosti.
On se poziva i na tvrdnje penzionisanog generala, stručnjaka za biološku i hemijsku odbranu, koji je rekao da je zračenje prilikom bombardovanja višestruko bilo veće od dozvoljenog.
- Humanitarna katastrofa je naučno dokazana i treba da nam se nadoknadi šteta - poručuje je Aleksić.
Posledice bombardovanja nisu samo maligne bolesti, već i uticaj na potomstvo, autoimune bolesti i sterilitet, tvrdi dr Danica Grujičić, načelnica Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i predsednica koordinacionog tela. Istraživanje će, prema njenim rečima, imati dve faze i biće nastavljeno bez obzira da li će se vlade i premijeri promeniti. Ona je rekla da prvi rezultati istraživanja neće stići za manje od dve godine.
Posttraumatski sindrom
- Osim najtežih fizičkih, stanovništvo je doživelo i psihička oboljenja, a o posttraumatskom sindormu će govoriti psiholog Slavko Milojković. U južnim delovima zemlje na područijima koja su više bombardovana za 30 odsto je više obolelih od tog sindroma - kaže Srđan Aleksić.
- Organizovano praćenje stanja vojnika koji su bili na bombardovanim područjima rađeno je na VMA, ali je 2003. ukinuto zbog nedostatka sredstava - rekla je dr Grujičić.
15 miliona dinara izdvojeno za istraživanje
Posledice bombardovanja u Srbiji, prema rečima ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, nisu vezane samo za osiromašeni uranijum već i za granatiranje petrohemijskih postrojenja. On kaže da već ima pritisaka u vezi sa istraživanjem, ne navodeći od koga ti pritisci stižu.
- Cilj ovog istraživanja je istina! To nije pitanje politike, koristićemo naučne metode koje su prihvatljive u celom svetu kako bi i rezultati bili prihvatljivi - dodao je Trivan.
Ministar Trivan je podsetio i da su Srbiju bombardovale bivše administracije nekih zemalja, a sada su tamo druge administracije.
- One generalno ne snose odgovornost za ono što se dogodillo, pa da se nadam da će stručno-tehnički pomoći da se dođe do rešenja i zaključaka - rekao je Trivan.
NATO trovao Srbiju
Učesnik niškog skupa biće i vojni pilot Domeniko Leđero, jedan od osnivača Odeljenja italijanske odbrane, koji se godinama bori za istinu o posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje vojnika. On se zapitao i zašto su američki vojnici na Kosovu imali specijalnu zaštitu, a italijanski nisu.
- NATO je još 1994. znao da osiromašeni uranijum izaziva rak, ali je svesno i namerno njime punio bombe kojima je gađao Srbiju. Postoji snimak Pentagona koji jasno ukazuje na štetnost osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi. Imam podatke o svemu i kako su bombardovani Hadžići u Bosni, nakon čega je preminuo veći broj stanovnika te opštine - kazao je Leđero i najavio da će o svemu pričati u Srbiji.
