Zabranili priču o zločinu NATO
Vest da je Fejsbuk na insistiranje pripadnika grupe "Etnička Albanija" zabranio priču o desetogodišnjoj Srpkinji Juliji Brudar, jednoj od šest civilnih žrtava NATO-američkog bombardovanja Murina 30. aprila 1999. godine, iznova je raskrvarila žive rane, ne samo najbližih ovog zlosrećnog deteta i ostalih žrtava ovog bezumnog zločina, nego i svih stanovnika ovog malenog podčakorskog mesta u Crnoj Gori.
Sve je dobilo na težini kad se saznalo da je istina o pogibiji Julije Brudar posebno pogodila pripadnike 'Etničke Albanije", jer u Murinu od prvog dana vlada uverenje da je zlikovačke bombardere na ovo vojno i strateški potpuno nevažno mesto naveo štab šiptarske OVK, koji je, kako sumnjaju, postojao i delovao u Plavu.
Poznao ga po patici
- U prosekturi beranske bolnice - ispričao je svojevremeno potpisniku ovih redaka Mirko Knežević, otac stradalog Miroslava Kneževića - mojoj ženi ne daju da uđe, a i mene triput pripitkuju imam li snage, mogu li da izdržim da vidim što moram videti. Stiskoh srce, uđoh i obeznanih se od tuge: od moga Miroslava, moga ljepotana i osobnika, ostala čitava samo desna noga - poznadoh patiku na njoj...
To je jedno od šiptarskih zlodela poput onog iz jula 1944. kada su balisti pod nemačkim barjakom i zaštitom za samo dva i po sata na najzverskiji način pobili 438 stanovnika Murina i Velike, pretežno dece i nejači.
Istinu, međutim, ne može sakriti ni Fejsbuk, ni sva ostala mašinerija društvenih mreža i medija upregnutih da farbaju i lažu za interese svetskih moćnika i njihovih skutonoša, ulizica i podrepuša, uz dobranu podršku čak i aktuelne vlasti u Crnoj Gori, koja se i posle šesnaest godina prema murinskim žrtvama odnosi kao prema "kolateralnoj šteti", a vrhunac cinizma je bila svojevremena izjava iz vrha ove vlasti da decu i nedužne ljude u Murinu nije pobio NATO već režim iz Beograda.
Da podsetimo, tog kobnog 30. aprila 1999. godine oko četiri sata po podne NATO-američki bombarderi su našli Murino, zabito mestance koje nije upisano ni na jednoj vojnoj karti, i nad njim izručili svoj smrtonosni tovar.
Po nekim podacima ispalili su 14 projektila i navodno gađali "strateški važan" most na Limu u centru varošice, što je, naravno, besmislica pošto u blizini postoje još dva mosta.
Kad su počele da gruvaju bombe u blizini mosta, u maloj prodavnici se zatekla Julija Brudar, desetogodišnja ćerka Branka Brudara, urednika Televizije Priština, koji je nju i stariju joj sestru sklonio u Murino iz kosovskog pakla, uveren da su tu na sigurnom.
Pročitajte još:
* Zaboravljene žrtve i razaranja
* Sramno ćutanje o NATO zločinu
Kad se razlegla i poslednja detonacija, preživeli iz okolnih teško oštećenih kuća su u ruševinama i šutu u blizini mosta našli raskomadana tela Julije Brudar, trinaestogodišnje Olivere Maksimović, njenog vršnjaka Miroslava Kneževića, zatim penzionera Manojla Komatine (72) i Milke Kočanović (68), kao i radnika Vukića Vuletića (46).
Oterao Filipa Vujanovića
Uoči predsedničkih izbora 2008. godine, Filip Vujanović, favorit aktuelne vlasti, odlučio je da poseti zajednički spomenik murinskim žrtvama podignut u spomen-parku u centru mesta. Kod spomenika ih je dočekao Mirko Knežević, otac stradalog Miroslava:
- Nazad, ubice! - breknuo je Knežević - nema pristupa spomeniku vašim žrtvama! Hoćete u NATO, a klanjate se njegovim žrtvama!
Vujanović se okrenuo i otišao, a Kneževića, za čudo, niko zbog toga nije ni mrko pogledao.
