Alahovi hrišćani na Balkanu (8): Sveta majka svima

Petrovdan je najveseliji dan muhamedanaca u Gornjoj Hercegovini, zapisao je krajem 19. veka Mostarac Luka Grđić-Bjelokosić dok je sakupljao i popisivao narodne običaje. I u Sarajevskom polju muslimani "uoči Petrovdana pale lile".

commons.wikimedia.org

 

Na Pešteru, u jugozapadnoj Srbiji, i Bihoru, u Crnoj Gori, gde su Svetog Petra slavili i pravoslavci i muslimani, uoči ovog praznika takođe se pale lile, baklje koje nose čobani od tora do tora ili od kuće do kuće, a najviše tamo gde su mlekare.

Pri tome se daruju kajmakom, a veselje se nastavljalo i sutradan kada se za ručak pripremala cicvara. Čobani veruju da na Petrovdan "obad oćori", pa je manje opasan za stoku, a stoka daje više mleka.

Slavio se i Ivanjdan, Krstovdan, Mitrovdan, Sveta Varvara, i to najčešće tako što se tog dana ne radi, a obavljaju određeni magijski obredi.

U nekim muslimanskim selima ispod Jahorine praznovao se Vidovdan i Spasovdan.

Tada su se održavali derneci, slavlja koja su, prema pričama starijih ljudi, bili povezani s težačkim poslovima.

Duhovni predstavnici islama su različito reagovali na preživele hrišćanske običaje među svojim vernicima.

Dok se Visoka ulema borila za predstavljanje islama u izvornom obliku, neke hodže, manje obrazovane i u zabačenijim krajevima, umeli su da zažmure pred narodnim shvatanjima. Islamski verski red derviši su sa svoje strane unosili izvesnu opuštenost u ustaljene religiozne forme i sadržaje.

U tome posebno mesto pripada bektašijama, koji su od hrišćana prihvatili ispovest s oprostom, znamenje krsta, hrišćansku svetu tajnu euharistiju, tj. pričest, ali i celibat, neženstvo.

Narodni običaji u islamu su bili vezani za životni vek čoveka i zemljodelstvo.

U prvom slučaju bili su to obredi u vezi s rođenjem, venčanjem i smrću, gde su kod muslimana zaostali repovi predhrišćanskih verovanja i hrišćanskog učenja.

Tako kod bugarskih muslimana vlada uverenje da Bogorodica pomaže ženi pri porođaju, zbog čega joj se izražava posebna zahvalnost.

Za rođenje je naročito čvrsto vezano verovanje u suđaje koje treće noći po rođenju određuju novorođenčetu sudbinu za ceo život.

Ova verovanja su se, uz hrišćane, održala i kod bugarskih muslimana, tako da i oni trećeg dana po rođenju deteta pozivaju žene iz rodbine i komšiluka na čast koja se zove smidal.

To je prepečeni, fino izmrvljeni beli hleb s medom ili šećerom i uljem.

U području Zlatograda, na Rodopima i običaj i jelo muslimani nazivaju molitva.

Tada posetioci donose porodici birana jela koja se zovu ponuda. Odmah po rođenju, ili pre porođaja, kad trudnica muslimanka oseti da će roditi, običaj je da se zgotovi posebna pita koja je namenjena Bogorodici.

I hrišćanke i bugarske muslimanke održavaju običaj četrdesetnica, a to znači one smeju da klanjaju u džamiji ili kod kuće tek četrdeset dana nakon porođaja jer se do tog vremena smatraju nečistim.

Ovo čišćenje se obznanjuje i odlaskom u posetu, s novorođenčetom, u tri rođačke ili susedne kuće. Treće noći po rođenju ostavlja se obed za suđaje da bi one, kad dođu, bile blagonaklone i novorođenom detetu prorekle srećnu sudbinu.

"Nesoljene glave"

I kod Valahada, dvoveraca u Grčkoj, ima dosta sujeverja u vezi s decom. Odmah po rođenju dete okupaju, a potom celo istrljaju solju jer ga, veruje se, to čini jakim i sprečava ojede kože.

Otuda su azijski Turci za Valahade govorili "nesoljene glave".

I ovde je treći dan po rođenju veoma značajan za novorođenče.

Ono se svečano kupa u krugu rođaka i porodičnih prijatelja, koji tada spuštaju novčić u vodu, s lepim željama za budućnost deteta.

Dok babica navlači detetu košulju preko glave, čiji je otvor napravljen spaljivanjem na vatri, svi prisutni tapšu i grohotom se smeju, kako bi to čule suđaje, koje su nevidljive, pa bi i one, tako razveseljene, poželele dobro detetu.