Četvrtak 24. 9. 2020.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Sreda 03.05.2017.
08:03
M. Đorđević - Vesti A

Raskid trojnog pakta s Nemačkom (3): Treći rajh zatvara krug

Pripreme za pohod na istok, protiv velikog Sovjetskog Saveza, vršene su čitavu jesen i zimu 1940/1941. godinu. Nemački stratezi su, na osnovu dotadašnjih iskustva blickriga u brzom pokoravanju Evrope, smatrali da im je za pobedu nad Rusijom potrebno najviše pet do šest meseci. Zbog toga je bilo od najvećeg interesa, prema shvatanju nemačkog Generalštaba, da se na Balkanu očuva mir za vreme priprema i pohoda na SSSR, piše dr Petar Opačić, stručnjak za vojnu istoriju.

wikimedia.org/Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije
Krojači Evrope: Benito Musolini (levo) i Adolf Hitler

Upozorenje Dučeu

U tom cilju, Hitler je apelovao na Musolinija da ne provocira sukob s Grčkom i Jugoslavijom, prema kojima je imao teritorijalne pretenzije, strahujući da bi Englezi, koji su posebnim ugovorom garantovali celovitost Grčke, mogli da iskoriste taj sukob da se iskrcaju na Balkan i obrazuju nov solunski front na južnom boku nemačkih armija za vreme njihovih pohoda na SSSR, slično kao u Prvom svetskom ratu, gde je, kako je i Hitler priznao, počeo slom nemačkih snaga 1918. godine. Međutim, Musolini je, bez znanja Hitlera, odlučio da okupira Grčku, uveren da će ta operacija za njegovu vojsku biti veoma laka i da će poraziti grčku vojsku samo za nekoliko dana, slično kao što je lako uspostavljen protektorat u Albaniji 1938. godine.

Za vest da je Italija napala Grčku, 28. oktobra 1940. godine, Hitler je saznao na putu za Španiju, dok je putovao u posetu svom prijatelju generalisimusu Franku, što ga je jako ogorčilo. Bez ustezanja je upozorio dučea da će Grci njegovu armiju baciti u more, a to je značilo da će i Nemačka morati da se umeša u rat na Balkanu.

Ta vizija, koju je Hitler jasno predvideo ubrzo je našla potvrdu u činjenici da su Grci potukli Italijane kod Korče i prisilili ih na panično povlačenje. Pošto se uskoro saznalo da su se neke britanske snage iskrcale na Krit, Hitler je odlučio da sopstvenim snagama pregazi Grčku pre nego se na grčkom kopnu učvrste Englezi. Pred diplomatiju je postavio zadatak da u najkraćem roku obezbedi saglasnost Mađarske, Rumunije i Bugarske da otvore put nemačkim armijama za intervenciju u Grčkoj. Maršalu Vrauhiču naredio je 4. novembra da izradi plan za napad na Grčku.

Diplomatija je prvo izvršila pritisak na Rumuniju da veliki deo Transilvanije vrati Mađarskoj, koji joj je oduzet posle Prvog svetskog rata, a južni deo Dobrudže Bugarskoj. Zatim je rumunska vlada tajnim sporazumom pristala na slobodan ulazak nemačke vojske u Rumuniju, a 23. novembra 1940, pristupila Trojnom paktu.

I Turska legla na rudu

Pod pritiskom Nemačke, Bugarska i Turska su 17. februara 1941. potpisale pakt o nenapadanju. Na zahtev Hitlera, turska vlada je 20. marta 1941. godine zvaničnim pismom potvrdila da će mirno primiti ulazak nemačkih trupa u Bugarsku i njihov napad na Grčku, s kojom je, inače, bila u savezu.

Dogovor i sa Bugarima

Pošto je Mađarska, zalaganjem Nemačke, dobila zapadnu Transilvaniju, vlada admirala Hortija dala je saglasnost na prolaz nemačkih trupa preko njene teritorije u Rumuniju, pa je 20. novembra 1940. potpisala ugovor o pristupanju Trojnom paktu. Bugarska vlada je, na zahtev Hitlera, odobrila u zimu 1940/1941. godine da nemački oficiri dođu na njenu teritoriju i prouče planove za napad na Grčku. U nastavku pregovora, Nemci su obećali Bugarskoj izvesne teritorije na račun njenih suseda, kao i veće količine oružja za opremanje njene vojske, pa je bugarska vlada odobrila ulazak nemačkih trupa na svoju teritoriju, a 1. marta 1940. potpisala ugovor o pristupanju Trojnom paktu. Tako je Hitler za relativno kratko vreme zatvorio obruč oko Jugoslavije i time stavio jugoslovensku vladu pred jedino moguć i realan izbor u datoj situaciji: da se pridruži Trojnom paktu ili da uđe sa silama Osovine u beznadežni rat.

Hitler plakao zbog Jugoslavije

Hitler je bio opsednut željom da s Jugoslavijom uspostavi savezničke odnose. Musolini, koji je imao pretenzije na istočnoj obali Jadrana, protivio se pokretanju pregovora za zaključenje saveza s jugoslovenskom vladom. Do promene u italijanskom držanju došlo je zbog nepovoljnog razvoja operacija u ratu protiv Grčke i pošto je jugoslovenska vlada objavila neutralnost u italijansko-grčkom ratu. Na sastanku italijanskog ministra spoljnih poslova Ćana s Hitlerom, 18. novembra 1940. godine, Ćano je preneo poruku Musolinija fireru da može da započne razgovore s beogradskom vladom radi sklapanja saveza. To je, prema tekstu grofa Ćana u njegovom Dnevniku, veoma obradovalo Hitlera.

"Kad je dobio naš pristanak za eventualne pregovore s Jugoslavijom", piše Ćano, "Hitler je postao topliji, srdačniji, ponekad skoro prijateljski. Misao o savezu s Jugoslavijom toliko ga je uzbudila da je raniji mračni pesimizam (u razgovoru zbog ugroženosti Balkana izazvane italijanskim napadom na Grčku) postao previše ružičast." Čak su mu, zabeležio je Ćano, zasvetlele suze u očima. Posle italijanske saglasnosti da se uspostavi savez s Jugoslavijom, Musolini je mogao da se nada da će dobiti svaku vojnu pomoć za pobedu nad Grčkom.

Oduševljenje italijanskom saglasnošću da započne pregovore s Beogradom Hitlera nije napuštalo. Na novom sastanku Ćana i Hitlera u Beču 20. decembra povodom potpisivanja ugovora o pristupanju Mađarske Paktu, svi razgovori s mađarskim predstavnicima bili su čisto formalni, jer se i u tim časovima firer, ističe Ćano, "isključivo bavio Jugoslavijom". Radovao se što je duče dao načelan pristanak za pregovore, pa je rekao grofu Ćanu "da namerava da pozove kneza namesnika Pavla u Berlin i da mu predoči velike stvari: spreman je da pomogne kneza Pavla, čija je žena veoma tašta, da se popne na presto". "Istog dana telegrafisao je Musoliniju da mu saopšti kako nikad neće zaboraviti njegovu solidarnost u vreme anšlusa Austrije i da sada stoji svim snagama iza njega u slamanju Grčke i inače. Toliko je bio opsednut Jugoslavijom", naglasio je Ćano.

SUTRA - Raskid trojnog pakta s Nemačkom (4): Fireru trebao mir na Balkanu

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2020 © - vesti online