Raskid trojnog pakta s Nemačkom (8): Strašna odmazda zbog puča
Poznat je redosled i posledice događaja posle puča od 27. marta: aprilski rat i kapitulacija vojske posle 12 dana otpora. Znatne delove državne teritorije prigrabile su susedne države (Italija, Mađarska, Bugarska), a u ostalim delovima obrazovane su kvislinške tvorevine (NDH i druge), kojima su ostavljene odrešene ruke da sprovedu genocid nad srpskim narodom, koga je Hitler okrivio za napuštanje Pakta, piše pukovnik dr Petar Opačić.
Potom su narod i zemlja razoreni četvorogodišnjim građanskim i verskim ratom, pobunama, revolucijom i kontrarevolucijom, što je dovelo do potpunog pustošenja zemlje i milionskih žrtava, u najvećem broju srpskog naroda.
Četiri godine agonije
Kada su posle rata objavljena dokumenta vezana za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, iz kojih se moglo zaključiti da je Jugoslavija imala šansu da izbegne ratne nesreće, tada su "pravoverni" istoričari ustvrdili da se Hitleru, kome je pripisivano ludilo, nije moglo verovati. Bio Hitler lud ili ne, činjenica je da gotovo niko nije mogao pokloniti apsolutnu veru u njegovo obećanje. Uostalom, svi ratni ugovori vrednuju se tek na kraju rata, zavisno od uspeha ili neuspeha ostvarenog na borbenom frontu.
Što se tiče Jugoslavije, pristupanje Trojnom paktu značilo je nadu u preživljavanje ili, bar, odgađanje ratnog požara na neodređeno vreme, pa prema tome, i manje ljudske žrtve i manja razaranja zemlje. Valja takođe imati u vidu da se nemačka ratna doktrina oslanjala na imperijalnu dogmu: ofanzivan rat i uvek samo na jednom frontu, protiv jednog protivnika, izbegavanje istovremene borbe na dva ili više frontova.
Zato je, posle 27. marta, odložen napad na SSSR da bi se, pokoravanjem Jugoslavije, isključila mogućnost otvaranja fronta na Balkanu za vreme pohoda na Rusiju. Na osnovu toga se može zaključiti da je Nemcima odgovarao mir s Jugoslavijom. Puč od 27. marta sve je izmenio. Usledila je strašna odmazda, slom zemlje i četvorogodišnja agonija, milionske žrtve koje je u najvećoj meri podneo srpski narod, koji ni do danas nije zacelio rane iz tog vremena, a sustigle su ga nove nevolje kojima se kraj ne vidi.
S udaljenosti od šest decenija razumljivo je postaviti pitanje da li je Jugoslavija, pristupanjem Trojnom paktu 25. marta 1941. godine, imala šansu da izbegne veliko zlo u koje je zapala posle puča od 27. marta. Sve države i svi narodi koji su se našli na početku Drugog svetskog rata u sličnom položaju, našli su neki modus vivendi sa silama Osovine, osim Srba, koje su i Nemci i Italijani cenili kao najbolji narod na Balkanu.
Pohvala italijanskog generala
Italijanski general Pircio Biroli je o Srbima rekao sledeće: "Od svih balkanskih naroda Srbi su, po mom mišljenju, bez obzira na njihov surov karakter, još najbolji. Hrvati su podli i dvolični, pravi licemeri i kukavice nasuprot ratničkom i viteškom duhu Srba i Crnogoraca."
Ali, šta su vredeli takvi komplimenti kada je izostao smisao za realnu procenu istorijske situacije. Zbog toga, na kraju, može se mirno kazati, parafrazirajući reči kneza Pavla, da su se Srbi, izvršavajući puč 27. marta, prerano opredelili za samoubistvo, zaključuje pukovnik dr Petar Opačić.
Italija nemačka provincija
Čak ni Musolini nije verovao da će Hitler posle konačne pobede, ako sile Osovine dobiju rat, tretirati Italiju kao ravnopravnog partnera. Evo šta je o tome rekao grofu Ćanu 20. jula 1941:
- Pitam se nismo li možda i mi nemačka vazalna država. Ako danas možda nismo, postaćemo sutra u času nemačke potpune pobede (13. oktobra 1941). Pobeđene države postaće zapravo kolonijama, a udružene sile, tj. ratni saveznici Nemačke pretvoriće se u njene savezne pokrajine. Među njima će Italija biti najvažnija. Treba pognuti šiju - nastavio je Musolini.
- I pomiriti se sa ovim stanjem, jer bi nas svaki pokušaj otpora izbacio iz položaja savezne pokrajine i doveo u daleko gori položaj kolonije - smatrao je duče.
Prema tome, italijanski fašistički vođa je očigledno predosećao kako će izgledati posleratna Evropa kao kolonija i posed Nemačke, s tim da Italija može biti srećna da, kao aktivni ratni saveznik, dobije status autonomne provincije nemačkog Rajha.
Švedskoj rat kao brat
Potrebno je naglasiti da Hitler nije pogazio ugovor o nenapadanju zaključen sa Švedskom 1938. godine - istina, Nemci su koristili švedsku teritoriju za evakuaciju svojih ranjenika za vreme rata protiv Norveške i za transport trupa za vreme operacija u Finskoj, ali od nje nisu zahtevali da učestvuje u tim operacijama - tako da je ta država iskoristila rat da razvije svoju ekonomiju toliko da danas spada među najbogatije zemlje Evrope. Bugarskoj, koja je bila obavezna da učestvuje u ratnim pohodima sila Osovine, odobreno je da ne šalje trupe protiv Rusije, svoje osloboditeljice iz turskog ropstva.
