U rat sa tenkovima, iz rata sa motikama (4): Povlačenje sa svih frontova
Spustili smo se u samo dno kotline, u prelep, naoko usnuli Donji Lapac i krenuli ka centru. Kada smo došli pred sam centar, upali smo u neopisivu gužvu vozila, među kojima je bilo najviše traktora s prikolicama. Ljudi, najviše žene, deca i starci, sedeli su u prikolicama, u vozilima, i ukočeno i nemo gledali preda se...
Starci na leđima
Moja saputnica Zorka je otišla očevoj kući da nađe decu. Na njenom licu videla se neopisiva radost, a kod dece i njenih roditelja velika zbunjenost, ali i spremnost na polazak. Otac i majka su popakovali sve nužne stvari, pripremili auto, benzin, a jedini je problem s ćerkom, gde ona da sedne jer bi poneli i televizor. Otac je penzionisani službenik, teško narušenog zdravlja, ali vrlo bistar i pribran čovek. Ponudili su nam rakiju, seckanu slaninu i pršut... Pristizale su kolone iz svih pravaca. Ljudi su napuštali kuće, zakivali vrata i prozore, zaključavali kapiju, u nadi da će se vratiti, a stoku puštali u njive...
Čim smo krenuli ka Srbu, naišli smo na jednu kolonu, a posle stotinak metara na dve, kada smo morali stati potpuno blokirani neprekidnim kolonama traktora, automobila, freza, raznih vojnih motornih vozila i tenkova. Čekanje su otežavali žega, uzavreli asfalt i gasovi nakrcanih vozila. Bilo je dosta staraca i starica koji su ležali na leđima i tražili vazduh, male dece koja su ponekad zaplakala, i razdraženih žena...
Spasa niotkuda
Kolona je krenula, ja sam morao ići ispred Vasinog vozila i još jednog vozila s čovekom iz Donjeg Lapca koji je krenuo u Srb po decu. To su bila jedina dva vozila koja su išla u susret brigama, smešno. Video sam svog prijatelja koji je radio u Glavnom štabu na poslovima veze sa Unproforom. Dao mi je podatke gde se nalazi Glavni štab i kako su dejstva tekla, da je Knin ugrožen s leđa preko Dinare i da je konfuzija nastala zbog bombardovanja Knina...
U rat sa tenkovima, iz rata sa motikama:
1. Krajina pada, vođa u Beogradu
Na samo 15 km od mora, Benkovac i njegova okolina skrivaju brojne bisere prirodne lepote, kulturne i istorijske spomenike značajne za formiranje i razvoj srpske države i kulture. Bio je jedan od gradova koje su Hrvati najviše bombardovali i napadali, a pritom je dao najviše boraca koji su položili svoje živote kako za njegovu odbranu tako i za odbranu Ravnih Kotara i srpske države. Na čelu odbrane Benkovca bio je komandant, pukovnik Bogunović. Benkovac je s Kninom predstavljao snažnu i najbogatiju vojnu infrastrukturu koja je obezbeđivala uslove za stvaranje i upotrebu najsavremenijh taktičko-operativnih sastava Vojske Republike Srpske Krajine. Najteže mi je palo svedočenje odličnog komandanta bataljona, kapetana Katića, koji mi je rekao:
- Nije nam mogla cela Hrvatska ništa, a kada je javljeno da se povlačimo, hteo sam da se ubijem...
Dvanaest sokolica
Na putu prema Donjem Lapcu prolazili smo pored spomenika koji je opisivao pogubljenje dvanaest devojaka. Hrvatske ustaše su ih mučile i ubile 1941. godine. Sećam se i pesme koju sam kao dete učio: "To je bilo dvanaestoga juna kad pogibe dvanaest srpskih cura, dvanaest cura, dvanaest sokolova, od ustaškog praha i olova."
Verovao sam tom mornaričkom oficiru kao što su mu verovali i borci i narod na najosetljivijem delu benkovačkog bojišta, jer je svoj bataljon i narod uverio da su nepobedivi, a nepobeđeni su kao i cela Benkovačka brigada i druge brigade Sedmog korpusa, morali u povlačenje.
Desetak kilometara ispred Srba, ostali smo blokirani. Vasa je našao majku, suprugu i sestru, bio je srećan, što je i mene radovalo. Nisam mogao više čekati, pešice sam krenuo za Srb...
Krenuo sam peške, nailazio na sve više poznatih ljudi punih raznih doživljaja i gorkih iskustava. Naišao sam i na Kninjane, oficire iz Glavnog štaba, komande Korpusa, pozadinske baze i drugo. Sva se svedočenja svode da je Knin bio žestoko gađan artiljerijom, topovima i višecevnim bacačima raketa i ugrožen napadima od Dinare, preko Strmice i Golubića, preko Crvene zemlje i preko Polače, da su linije odbrane pukle i da je Knin bio ugrožen (a da nijedan pravac na frontu nije bio ugrožen). Da je u toku noći 4. na 5. avgust počelo opšte povlačenje sa svih delova fronta. Da nije pružena nikakva pomoć od Republike Srpske. Povlačenje, pa povlačenje, zašto i kako, nema jedinstvenog odgovora, neko kaže: "Naređenje", neko kaže: "Povukli se oni, pa smo i mi"...
Lažni i pravi Benkovčani
U koloni su se počeli pojavljivati i republički i opštinski rukovodioci. Prvo sam sreo u luksuznim kolima ministra odbrane Milana Šuputa, koga sam upoznao 1993. godine dok je bio komandanta Ličkog korpusa, a onda je dolaskom Milana Martića za predsednika smenjen s dužnosti i postavljen za zamenika ministra odbrane. Na dužnost ministra odbrane postavljen je nekoliko dana pre napada na Krajinu. Sledeći koga sam sreo bio je gospodin Rajko Ležajić, predsednik republičke skupštine. U prolazu sam ga pozdravio: - Zdravo, Ležajiću, gde ćeš? Na moje pitanje zbunjeno mi je zaustio: - E...?! Potom je oštro okrenuo glavu, nešto promrmljao i produžio dalje.
Zatim sam odmah iza njega video predsednika opštine Benkovac, gospodina dr Vukšu, nerazdvojnog istomišljenika gospodina Ležajića, inače starog dezertera. Interesantno da su za sve predsednike opština u Severnoj Dalmaciji na poslednjim izborima izabrani dezerteri.
Dalje u koloni kretali su se Benkovčani koji su se u ratu pokazali vrlo hrabri, uostalom, kao i svi Dalmatinci, a naročito početkom 1993. godine, kao i narod koji je, iako dao i izgubio najviše pravih boraca, doživeo nedostojno poniženje od grupe poznatih mešetara instrumentalizovanih s raznih nivoa šireg značaja. Taj deo kolone odražavala je crnina. Pošto sam dosta vremena proveo na benkovačkom bojištu baš u prvoj polovini 1993. godine, znao sam njihove patnje kroz teške ratničke dane i svakodnevne gubitke najboljih boraca, te mi je bilo posebno teško gledati ih kako se povlače. Najviše sam razgovarao s borcima Benkovčanima.
- Nismo ništa izgubili, nijedan rov, nijedan položaj, sve smo napade odbili, čak smo izašli na neke položaje ispred, koje smo ranije držali i najednom se pronela glasina - povlači se! - bila su svedočenja komandnog sastava Benkovačke brigade.
