Oprez: Ulje može biti kancerogeno, evo kako da se zaštitite
Police pune ulja u prodavnicama zbunjuju nas bogatstvom ponude, a doktor Mehmet Oz napominje da bi trebalo sve da isprobamo, ali da pritom treba imati na umu da su ulja jako kalorična i da neka ne treba previše zagrevati, kako ne bi postala štetna za zdravlje.
- Ako ste ikad sipali ulje u tiganj i stavili ga na vatru, a kuhinju je ispunio neprijatan dim, znajte da je ono u tom trenutku prešlo svoju tačku dimljenja. Ulje koje počne da se dimi je neupotrebljivo, a opasan je i sam dim koji se oslobađa kad se ulje pregreje. Pregrevanje ulja stvara niz štetnih jedinjenja koje ne želite da pojedete, ali ni da udahnete. Ako se ulje dimi, to znači da je počelo da oksiduje i da postaje kancerogeno - upozorava doktor Oz.
Tačka dimljenja
Zato morate da naučite koje ulje da odaberete za pripremu omiljenih jela. Na primer, za kuvanje uvek birajte ulje sa visokom tačkom dimljenja, savetuje doktor Oz. Tačka dimljenja zavisi od vrste ulja. Orahovo, na primer, počinje da se dimi tek kada postigne temperaturu od 160 stepeni, a ulje semenki grožđa odlično se drži čak do 260.
Pročitajte još:
* Koliko stvarno traju namirnice?
Iako je dugo vladao mit da na maslinovom ulju ne sme da se dinsta i prži hrana, treba da znate da ono ima tačku dimljenja 210 stepeni, pa na njemu mogu čak da se prže krompirići na tiganju - ulje u tom slučaju doseže temperaturu od oko 180 stepeni, otkriva lekar.
Ali, izbegavanje tačke dimljenja nije jedino na šta treba obratiti pažnju pri odabiru masti za kuvanje.
Štetnja jedinjenja
Naime, ulja bogata polinezasićenim mastima, kao što su kukuruzno, sojino, suncokretovo i druga ulja semenki, kad se zagreju oslobađaju štetno jedinjenje pod imenom HNE. To se događa čak i sa uljima koja su rafinisana i imaju visoku tačku dimljenja.
Štetne materije završe u namirnicama, pa se tako nađu i u telu, gde mogu da naprave veliku štetu. Ali, doktor Oz ističe da mu nije namera da uplaši bilo koga, jer naše telo ima impresivnu sposobnost da se brani od štetnih jedinjenja koje je nemoguće sasvim izbeći.
Kako se zaštititi
Međutim, možemo da smanjimo izloženost toksinima gde god možemo, a jedan od načina jeste izbegavanje kuvanja sa visoko polinezasićenim uljima kao što su kukuruzno, sojino i biljno ulje.
Druga navika koju treba savladati jeste da bacite ostatke upotrebljenog ulja i da se ne nađete u iskušenju da ih ponovo upotrebite. Naime, ponovno zagrevanje snižava tačku dimljenja svaki put kad se ulje ponovo koristi, a sve štetne materije ostaju u ulju i umnožavaju se sa svakom upotrebom. Za prženje i pečenje stoga doktor Oz preporučuje maslinovo i avokadovo ulje, pročišćeni maslac (ghee) i palmino i kokosovo ulje.
Sva ta ulja imaju visoku tačku dimljenja i dobra su za pripremanje dinstane hrane i gulaša. Za salate neka vam prvi izbor bude ekstradevičansko maslinovo ulje ili ulje nekih semenki.
Čuvanje ulja
I čuvanje ulja utiče na njegovu zdravstvenu ispravnost. Ako je dugo stajalo na vazduhu, u neadekvatnoj ambalaži, verovatno je promenilo boju i užeglo, a takvo ulje nije zdravo. Osim što loše miriše, sadrži i štetne slobodne radikale i ne sme se koristiti. Što je više polinezasićeno, brže će se pokvariti. Jedno od takvih krhkih ulja je laneno. Kupujte ga u malim količinama i držite u frižideru sve dok ga ne potrošite. Bogato je omega-6 i omega-9 masnim kiselinama, pa spada u jedna od najboljih ulja. Ipak, sa lanenim uljem budite umereni, jer jedna kašika ima oko 100 kalorija, što ga svrstava među najkaloričnije.
