Fidel Kastro, kubanski div (7): Hladni prijatelji
Tito je Kastru zamerao preveliku bliskost sa Sovjetskim Savezom, jer je smatrao da time nesvrstane zapravo gura u istočni blok. Pokušavao je Broz na sve moguće načine da spreči Kastra da Kuba dobije predsedavanje Pokretom, ali nije uspeo. Konferencija 1979. godine organizovana je u Havani. Broz, iako jako bolestan i spreman za operaciju, ipak odlaže sve lekarske planove i odlazi lično u Havanu kako bi očitao lekciju Kastru pred ogromnim auditorijumom. Tito je uspeo i Kastro nije uspeo da nesvrstane gurne ka istoku.
S druge strane, Kastro nije krio nezadovoljstvo načinom života Broza. Raskoš i skupa odela, maršalske uniforme i dijamantsko prstenje Kastra su više podsećali na nekog monarha nego na predsednika socijalističke republike.
"On kao da je treći u nizu nasleđa za britansku krunu" gunđao je Kastro saradnicima govoreći o Titu.
Diplomata i poslednji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Budimir Lončar prisetio se čestih susreta s Fidelom Kastrom.
"Bilo je i oštrih diskusija među nama", kaže Lončar.
"Kastro je uvek delovao vrlo samouvereno, odavao je utisak nesebičnosti, zračio idealizmom, u to nema sumnje. Ali, osećala se kod njega i stalna težnja za radikalizacijom. Ostavljao je utisak snažne ličnosti koja je tim radikalizmom ugrožavala kompromisni put kakav je svet tražio. Bio je dinamičan političar, ali i autokrata i diktator", tvrdi bivši diplomata koji se mnogo puta susreo s Kastrom.
Predaja države bratu
Umoran, star, bolestan i u strahu od smrti, Fidel Kastro 2006. godine odlučuje da vlast na Kubi preda mlađem bratu Raulu Kastru. Iako mlađi, Raul nije bio i mlad. Imao je 75 godina kad je preuzeo dužnost. Mnogi su mislili da je Raul samo figura, da je u senci velikog brata, ali se pokazalo da je Raul deceniju kasnije, s punih 85 godina najavio povlačenje s vlasti, ali i pomirenje s Amerikancima, uprkos žestokom otporu starijeg brata.
Suštinski razlaz Tita i Kastra dogodio se usred Kubanske raketne krize 1962. godine.
"Titu je smetala Kastrova euforičnost i naglašena radikalizacija prema Zapadu. Često je izražavao sumnju hoće li se Kastro držati dogovora, ali je bivša Jugoslavija ipak uvažavala njegov značaj", objašnjava Lončar.
Ipak, Kastrov geopolitički značaj počeo je da bledi posle pada Berlinskog zida i sloma komunizma u SSSR. Sovjeti više nisu mogli ekonomski da podržavaju Kubu i usledio je talas izbeglica s ostrva prema SAD. Amerikanci su se krajem osamdesetih i tokom devedesetih više bavili novim poretkom unipolarnog sveta. Na pitanje zašto sada, kad nema Sovjeta da ih štite, SAD ne pokušaju da sruše Kastra, predsednik Džordž Buš stariji je samo rekao: "Nema nikakve potrebe. Njemu je kiseonik odsečen, on će sam pasti. Naše je samo da strpljivo sačekamo taj dan."