Dijalog o najskupljoj srpskoj reči (4): Galimatijas bez prava i pravde
Srbija u preseku interesnih sfera velikih sila rešenih da pošto-poto dominiraju svakim pedljem geostrateške teritorije politički je kapital koji predsedniku Aleksandru Vučiću u zenitu ličnog političkog rejtinga, uticaja i stečenog liderskog samopouzdanja nije promakao. Sticaj povoljnih okolnosti kad su "krojači" sudbine sveta zarad sopstvenih interesa spremni na ustupke, jedni poklanjaju migove, drugi obećavaju EU možda i eventualnu reviziju "klimave državnosti" Kosova, jer očigledno još mnogo toga nije gotovo, pravi je čas plebiscitarnog dijaloga o pokretanju pitanja njegovog statusa - ističe za "Vesti" Miodrag Kreculj, član Foruma srpske dijaspore iz Mihnena. "Otvoreno rečeno", dodaje, "srećnog rešenja nema i neće ga biti sve dok se nezadovoljstvo izneverenih očekivanja obe strane ne dovede u kakvu-takvu ravnotežu."
Dijalog o najskupljoj srpskoj reči:
1. Intelektualna elita u kosovskom klinču
- To je jedini mogući put izlaska iz kolopleta suprotnosti koje još jedino povezuju dva naroda sticajem istorijskih okolnosti primoranih u isto vreme da žive na istom prostoru na koji gledano iz različitih uglova polažu, jedni istorijsko, drugi majoritetno etničko pravo. Apsurd u situaciji otimanja Kosova je činjenica da je glavni strateg političkog galimatijasa bez prava i pravde kojim je kroz formu tzv. "nadgledane nezavisnosti" bio Finac Marti Ahtisari, čija zemlja je pre stotinak godina prebrodila slične secesionističke aspiracije švedske manjine, ali je za razliku od kosmetskog pronađeno drugo, razumno, funkcionalno i trajno rešenje očuvanja teritorijalnog integriteta kojim obe strane nisu bile srećne, ali dobile su deo onog čega nisu nikako htele da se odreknu - ističe Kreculj.
Fatalni Finac
Kreculj dodaje da bi možda "zaboravljeno rešenje etničkog konflikta iz otadžbine fatalnog Finca koje uspešno funkcioniše skoro 100 godina kombinovano izglednom mogućnošću skorog pristupa Evropskoj uniji u formi redukovane konfederalne povezanosti sa jednim državnim suverenitetom moglo da posluži kao osnova za pronalaženje prihvatljivog rešenja kojim bi Srbi na Kosmetu ostali u Srbiji, a Albanci bili svoji na svome".
