Dijalog o najskupljoj srpskoj reči (1): Intelektualna elita u kosovskom klinču
Poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu, "bacanje koske", "kuvanje žabe", suočavanje sa realnošću, otklon od mitova...
Nepoznata pozadina inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića, upućena rečima: "Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak, da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili", izazvala je puno polemike.
Šef države je još podvukao da je vreme da se prihvati realnost i da je do rešenja potrebno doći kompromisom sa Albancima, ne precizirajući šta se to traži.
Hrabrija i malobrojna intelektualna elita iznela je svoje mišljenje, Srpska akademija nauke i umetnosti zvanično je odlučila da ćuti do oficijelnog poziva za učešće u takvom razgovoru, premijerka Ana Brnabić izjavila je da će Vlada Srbije učestvovati, a u ime Srba sa KiM isto su i rekli lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke.
Politički obračun
Poziv na dijalog je ispratio i politički obračun predsednika SDS-a Boris Tadić koji je, nakon iznesenog mišljenja, morao da negira da se zalaže za to da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Tadić je istakao da je predsednik Srbije Vučić pogrešno protumačio njegovu izjavu.
- Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje - viđenje je akademika Dušana Kovačevića, koji je dodao da je ovo "jedan od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem", te da smatra da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.
Tibor Varadi, akademik, profesor prava, koji je branio Srbiju u međunarodnim sporovima, ističe da su "teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi", misleći na autonomiju severa KiM.
Poziv na dijalog o budućnosti Kosova vidi kao priliku da se šira javnost "upozna sa stvarnošću" i da će pregovaračima biti lakše jer "neće morati da brane mitove".
- Da se Kosovo "vrati" i postane deo Srbije, mislim da u ovom času, mada to nije lako reći, nije realno. Ali, nisam sveznalica... A to da se srpske crkve, manastiri, kulturna i jezička prava zaštite putem personalne i teritorijalne autonomije, to je ostvarljivo. To bi bilo pravedno i moguće - ocenio je Varadi.
Konkretnije, ostaju i dileme da li je najdalja tačka predsednikovog poziva pristanak Beograda na uključenje Prištine u međunarodne organizacije, da li je šefu države potreban alibi za naredne korake ili možda za nešto već dogovoreno, a nepoznato javnosti?
Siniša Kovačević, srpski dramaturg i profesor Akademije umetnosti, ocenjuje za "Vesti" da dijalog nikako ne može biti unutrašnji, jer je po svojoj definiciji eksterna kategorija.
- Unutrašnja stvar je monolog, tok svesti, može da bude unutrašnji organ ili unutrašnji hemoroid, dijalog nikako. Ako je mislio na naš međusobni, srpski dijalog, to je onda trebalo drugačije definisati, ali onda mislim da se po pitanju Kosova moraju izjašnjavati i Srbi u dijaspori, i Srbi u Banjaluci i Podgorici, jer se to jednako tiče i njih. Druga stvar je tu jako važna - nemojte nikad zaboraviti da su najstrašniji ožiljci koji se prave na licu jednog kolektiviteta, ožiljci koji se prave na identitetu jedne nacije, jednoga grada ili jedne ulice. Šta vi mislite kako će sadašnji mladi Srbi, 15-godišnjaci doživeti odvajanje Kosova, zar ne mislite da će to biti jedna frustracija par excellence i kako se može oduzeti nešto što smo mi već kolektivizovali u nacionalnoj svesti? Zar ne smatrate da bi to tek značilo jednu neuralgičnu tačku na licu Evrope? Zato stvari treba rešavati drugačije, mirnije, prosto se osloboditi te presije, tog nestrpljivog Vašingtona.
