Politika prekraja prošlost (1): Istorija po meri poraženih
Da se kojim slučajem neki vanzemaljac 11. novembra spustio u Pariz, na obeležavanje sto godina od primirja u Prvom svetskom ratu, bio bi zatečen možda isto toliko koliko i srpski predsednik Aleksandar Vučić, skrajnut na rezervnoj klupi kraj Trijumfalne kapije. Teško da bi E. T. mnogo toga razumeo.
Doskorašnja istorijska logika da u ratu postoje sukobljene strane, da obično iz njega jedna izađe kao pobednica, a druga kao pobeđena, govorom predsednika Francuske Emanuela Makrona odbačena je kao prevaziđena i anahrona. Francuski domaćin je baš ispod Trijumfalne kapije, simbola vojnih pobeda, slavio mir, održao bukvicu nacionalistima, a pogibelj na obe strane stavio u isti koš ljudskog postradanja.
I pored tog pacifističkog stava da je smrt jednog čoveka smrt celog čovečanstva, umeo je da istakne ulogu svoje zemlje u Velikom ratu.
"Francuska zna šta duguje svojim borcima i borcima iz celog sveta. Klanja se pred njihovom veličinom. Neka ova godišnjica bude dan kada se obnavlja večna odanost našim mrtvima", naglasio je novi, neki kažu, samoproklamovani lider EU.
Ne samo zbog političke korektnosti i saosećanja sa majkama stradalih ratnika i civila, ne bi tu imalo šta da se ospori, da sam Makron nije zagovornik stvaranja nove evropske vojske. I to u stilu Titove doktrine - "Živimo kao da će sto godina biti mir, a spremajmo se kao da će sutra biti rat."
- Nećemo moći da zaštitimo Evropljane ako se ne opredelimo za pravu evropsku vojsku - isticao je proteklih meseci francuski predsednik, ne precizirajući ko to preti ujedinjenim evropskim državama.
Jedna slika direktnog prenosa komemorativnog skupa zaparala je pogled srpskom gledaocu više od svega - predsedniku Srbije, prve žrtve Austrougarske agresije, države koja je izgubila 28 odsto stanovništva i procentualno bila najveća stradalnica Velikog rata, dodeljena je stolica na rezervnoj klupi. Odjednom je postalo nepristojno podsećanje da je Srbija bila među pobednicima ili, kako se to doskora govorilo - na pravoj strani.
U drugom redu, odmah iza Putina, Makrona i Trampa, domaćin je rezervisao mesto za Hašima Tačija, predstavnika otcepljene srpske pokrajine Kosovo, kojem još nije zaokružena državnost i pored velikog zalaganja moćnih zapadnih mentora.
Naravno da je ova slika zabolela potomke srpskih vojnika. Onih što su ostavili kosti u smetovima albanskih gudura i onih što su prednjačili u proboju Solunskog fronta, kako bi se posle tri godine prinudnog izgnanstva vratili kao tužni pobednici u devastiranu otadžbinu. Javnost u Srbiji odmah je počela da preispituje utemeljenost tzv. tradicionalnog srpsko-francuskog prijateljstva. Licitiralo se o tome kakva je poruka poslata Srbiji, prvo sa zastavom Kosova u Notr-Damu, a potom sa uvredljivim protokolom Jelisejske palate.
Slobodan Samardžić, predsednik Državotvornog pokreta Srbije, smatra da su saveznici Srbije od pre sto godina umeli da cene ulogu male slobodoljubive zemlje sa Balkana.
- Njihovi današnji naslednici, pre svega Francuska kao domaćin memorijala, vrše falsifikovanje prošlosti i svečanu ceremoniju prilagođavaju današnjim političkim potrebama - brisanjem razlika između pobednika i pobeđenih, tada postojećih i nepostojećih država, današnjih država i kvazidržava - kaže Samardžić.
Srbi su za četiri godine okrugle godišnjice, od početka do kraja Velikog rata, postali svedoci, ali i žrtve revizionističkog tumačenja prošlosti. Gavrilo Princip, zaluđenik za oslobođenje južnih Slovena od austrougarske okupacije, postao je po tumačenju istoričara Kristofera Klarka preteča Bin Ladena.
Baš kao da je revolucinar Mlade Bosne prvi u istoriji podigao ruku na jednog monarha okupacione države.
Raspored sedenja i zastava samoproglašenog Kosova na memorijalnom skupu u Parizu samo je nastavljen trend sagledavanja prošlosti kroz dioptriju sadašnjih geopolitičkih naočara.
Tamo negde pozadi
Šamaru koji još bridi na srpskim obrazima zbog sramne poruke francuskog protokola naslađivali su se današnji srpski "prijatelji". To što su se ostaci srpske vojske "šlepovali uz Francusku i Britansku vojsku 1918. iz pravca Solunskog fronta, ne svrstava je u red pobednika", samouvereno je poručio Azem Vlasi.
Nekadašnji Titov omladinac, a sadašnji Tačijev savetnik nije se tu sa uvredama zaustavio.
- A što se tiče mesta gde je Tači sedeo, a gde Vučić, očigledno je da predsednik Srbije ne poznaje francuski protokol. On bi da vidi sebe kao da je Srbiji mesto među pobednicima u Prvom svetskom ratu. A Srbija je, istorijski gledano, odgovorna za početak tog rata! Zbog Sarajevskog atentata na Franca Ferdinanda i uloge Srbije u tome. To je francuski protokol sigurno imao u vidu kada je Vučića smestio tamo negde pozadi.
