Koliko ima srpske dijaspore (4): Zemlja bez pameti
Srbija je u 19. veku znala gde joj je pamet i kako da je vrati kući, dok danas o tome nema pojma, jer ne poseduje statističku evidenciju o emigraciji, kaže stručnjak za migracije Vladimir Grečić.
On alarmira da je u srpskoj dijaspori udeo visokoobrazovanih u porastu, što je, kako je ocenio, za državu više nego zabrinjavajuća činjenica, jer ne samo da u svet odlazi srpsko znanje, već i mladost.
- Odlaze oni koji su ostvarili najveća dostignuća i najveće rezultate u radu i to ne samo na evropski prostor. Atraktivni su za poslodavce: mladi su, znaju jezik zemlje domaćina, imaju relevantno profesionalnu obučenost i iskustvo, tako da se lako mogu nakon završetka studija integrisati u privredu i društvo - objašnjava Grečić.
Sve veći je broj i onih koji idu van granica odmah po završetku studija u Srbiji.
- Broj građana Srbije s doktorskom titulom samo iz oblasti prirodnih nauka i inženjerstva na univerzitetima SAD, u periodu od 1982. do 2011, premašuje 1.000. Nažalost, četiri petine ukupnog broja nastavlja da radi i živi u toj zemlji. Edukacija stručnjaka je veoma skupa, tako da Srbija gubi svoje dragocene ljudske resurse - ističe ovaj veliki problem.
Grečić ukazuje da je neverovatno da je skoro 70 odsto ukupne srpske inteligencije 19. veka obrazovano u inostranstvu, ali je država znala gde su i uspevala je sve da ih vrati u domovinu.
- To je bio rezultat usklađenih napora tadašnje zemlje da ulaže u obrazovanje. Te investicije su daleko prevazilazile današnji nivo izdvajanja za obrazovanje - pojašnjava Grečić.
Beže i naučnici i vozači
Uz visokoobrazovane idu i ostali stručni kadrovi. Među njima i dobre zanatlije, a Beogradom kruži priča da je samo u jednom od pogona Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, proteklih dana otkaz dalo 28 najboljih vozača. Oni su pronašli posao u zemljama Zapada gde su plate vozača višestruko veće.
On se poziva na podatke dr Ljubinke Trgovčević da je u 19. veku srpska vlada izdvajala 5,5 odsto godišnjeg budžeta za obrazovanje, a svega 3,7 odsto za Ministarstvo unutrašnjih poslova.
- Važno je istaći da je tadašnja srpska elita tačno znala gde se njeni studenti obrazuju i koliko dugo su studirali i radili u inostranstvu. Jednako je važna činjenica da su se svi srpski studenti u inostranstvu u pretprošlom veku vratili u Srbiju - ističe ovaj stručnjak za migracije.
Koliko ima srpske dijaspore:
Nasuprot ovakvoj istoriji, početak 21. veka je porazan, jer nema odgovarajuće nacionalne strategije u oblasti elitnog obrazovanja, ni zbirnih podataka o tome koliko je danas mladih ljudi u inostranstvu i koliko se njih vratilo kući nakon sticanja inostrane diplome. Posledica toga su međunarodne analize koje pokazuju da nadležni državni organi ne posvećuju dovoljno pažnje talentima koji odlaze.
- To se može zaključiti iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma po indikatoru "odliva mozgova". U poslednjem Izveštaju, a za protekle dve godine uvedena su dva nova indikatora: kapacitet zemlje za zadržavanje talenata, prema kojem je Srbija na 146. poziciji, i kapacitet zemlje za privlačenje talenata, gde je Srbija na pretposlednjem mestu od 148 zemalja - iznosi ovaj stručnjak poražavajuće podatke.
