Koliko ima srpske dijaspore (5): Dijaspora deli 13. platu
Srpska dijaspora svrstala se u 20 najdarežljivijih na svetu sa sumom od 2,6 milijardi evra koje godišnje šalje u maticu, što je iznos koji bi pokrio isplatu 13. plate svakom stanovniku Srbije. Koliko rasejanje brine o matici govori i podatak koji još više ohrabruje, a to je da u odnosu na ukupan iznos doznaka u 2014. godini od 2,6 milijardi evra, prva polovina ove godine beleži rast od 12 odsto.
Pomoć dijaspore rodbini u matici je velika pomoć i državi jer, kako kaže za "Vesti" profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić, posledice po ekonomiju Srbije, pa i njene građane, bile bi bez dijaspore mnogo veće.
Naš sagovornik ukazuje da su pare koje stižu iz rasejanja od izuzetnog značaja, jer pre svega obezbeđuju stabilnost deviznog kursa.
- Novcem iz dijaspore se povećava ponuda inostrane valute i bolja ravnoteža sa njenom tražnjom. To je dobro, jer je srpski izvoz, koji bi trebalo da donosi devizni priliv, na niskom nivou - pojašnjava Hanić.
Koliko ima srpske dijaspore:
Procenjuje se da oko 800.000 ljudi u Srbiji dobija novčanu pomoć od rođaka ili prijatelja iz dijaspore. Prema podacima Svetske banke, u proseku, svako srpsko domaćinstvo 15 odsto svoje potrošnje bazira na novcu koji stiže iz inostranstva, a svakom građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra.
Naš sagovornik ističe da udeo registrovanih primanja, ali i neregistrovanih, znatno povećava ukupna srpska primanja.
- Time se obezbeđuje da životni standard u Srbiji bude bolji i da se poveća potražnja koja povećava proizvodnju i obezbeđuje zapošljavanje. Priliv potpomaže i zato što je niska prosečna plata, jer novac iz rasejanja omogućuje i veći nivo potrošnje u uslovima slabe konkurentnosti - kaže Hanić.
Podaci govore da čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko bankovnih računa više od dve milijarde evra, a nezvanično raznim kanalima autobusima ili preko prijatelja i familije, bar još minimum polovina te sume.
Frapantan je podatak da je od političkih promena 2000. do danas stiglo skoro 28 milijardi evra doznaka, što je za petinu više od direktnih stranih investicija. Ovaj novac, nažalost, građani kojima pare stižu od bližnjih iz inostranstva, troše na preživljavanje, dok se u nekim susednim zemljama investira u porodični biznis.
Hanić smatra da bi naša dijaspora rado i uložila u Srbiju, ali im investicioni ambijent nije atraktivan.
- Ima razloga da naši ljudi pre investiraju nego stranci i država bi to trebalo da podstakne. Dijaspora sada samo šalje novac rodbini za život, a bolje je da bude prema onoj poslovici "umesto da ti dam ribu da jedeš, naučiću te kako da je loviš" - zaključio je naš sagovornik.
