Da li je planetarni sukob već počeo (6): Vekovni juriš na moreuze
Ruska i Otomanska imperija od 1568. do 1918. godine vodile su 13 ratova. Rusija je zvanično pobedila u 10, a po jedan izgubila i završila bez teritorijalnih gubitaka ili dobitaka. Poslednji iz njih, Prvi svetski rat, završio se raspadom oba carstva.
Prvi rat s Turcima vodio je srpski unuk Ivan Vasiljevič Četvrti Grozni. Njegov knez Petar Obolenski bio je opsednut u Astrahanu na ušću Volge u Kaspijsko more, ali je sačekao pojačanja i potpuno razbio brojnu tursko-tatarsku vojsku.
Ivan Grozni prvi se proglasio zaštitnikom pravoslavnih hrišćana na Balkanu i kao cilj postavio njihovo oslobođenje. Ta politička doktrina odnosila se i na rusku nameru da zauzmu Bosfor i Dardanele i omoguće izlaz flote u Sredozemno more, slično kao što je Moskva pre nekoliko godina obnovila sovjetsku bazu u sirijskom Tarsusu. Ta ideja vodiće Rusiju u naredne ratove s Turskom.
U ratovima koji su se protezali kroz 17. i 18. vek turska vojska je i dalje imala brojčanu prednost čak i do šest puta, ali su ih slavne vojskovođe poput Aleksandra Suvorova i Mihaila Kutuzova razbijale, ponekad s iznenađujućom lakoćom zasnovanoj na superiornoj obučenosti, taktici, strategiji... Slavu ruske vojske s njima su već od prve polovine 18 veka gradili i srpski komandanti pristigli pre i za vreme seoba. General-anšef Petar Tekelija bio je za konjicu isto što i Suvorov za pešadiju, i to po rečima slavnog vojskovođe. Takođe i Suvorovljev učenik i ljubimac Mihail Andrejevič Miloradovič. Kotorski admirali Zmajeviči i Vojnoviči izgradili su flotu koja je iz Baltičkog mora oplovljavala Evropu i pobeđivala Turke na moru.
