Srbi između mržnje i ljubavi prema Rusiji (3): Od Mijatovića do Đilasa
Nekadašnji narodni poslanik Srpske radikalne stranke, sada docent na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu, kaže da je malo u dilemi kada treba da se opredeli za najveće rusofobe u srpskoj eliti u poslednjih 140 godine, perioda kojim se bavi njegova knjiga.
- Tu je svakako Milovan Đilas kao neko ko je iz rusofilije prešao u rusofobiju, a koji je tvrdio da je Crvena armija masovno silovala 1944. godine, da je Moskva jedna zapuštena selendra i slično. Tu je i Čedomir Mijatović, predsednik vlade u drugoj polovini 19. veka, inače potpisnik Tajne konvencije sa Austrougarskom, koji je tvrdio da su Rusi najveći varvari i da je pravoslavlje prevaziđeno u odnosu na protestansku veru. I, naravno, Radomir Konstantinović, otac "druge Srbije", koji je tvrdio da su Dostojevski i Berđajev uzroci malograđanskih pojava u Srbiji. Ipak bih na prvo mesto stavio Milana Piroćanca, predsednika naprednjačke vlade u 19. veku, koji je iznosio tezu da je oslobođenje Srbije uz rusku pomoć gora varijanta nego da smo ostali pod Turcima.
- Da li je razlog što je Kraljevina Jugoslavija poslednja priznala SSSR, rusofobija kralja Aleksandra, njegov revolt što su boljševici likvidirali rusku carsku porodicu, veliki broj belogardejaca koje je udomio?
- Ono što je meni čudno, Milan Stojadinović se sretao sa Hitlerom, sa Musolinijem, sa raznim učesnicima ubistva kralja Aleksandra, priznaćete da je čudno da su su osetljivi na ubistvo cara Nikolaja, a nisu osetljivi na ubistvo kralja Aleksandra. Tako da mi se čini da je Crnjanski bio u pravu kada je govori da je Kraljevina Jugoslavija bila instrument Engleske i Francuske u borbi protiv Sovjetske Rusije.
Srbi između mržnje i ljubavi prema Rusiji:
- Tvrdite da se nakon Rezolucije Informbiroa, iz sovjetofobije prelazi u rusofobiju koja ostaje dominantan diskurs elite u Srbiji?
- Da. Pogledajte pisanje "Nina" krajem šezdesetih godina. Ne kritikuje se sovjetski sistem kao takav, nego carska Rusija, ruski mentalitet, ruska politika prema Balkanu, prema Kini. Naša elita govori potcenjivački, pa i s mržnjom prema ruskom narodu.
- Ima li i današnja elita elemente rusofobije?
- Da, koreni rusofobije postoje i u intelektualnoj, i u opozicionoj eliti i u onoj na vlasti. Naravno, vlast razume da dobija glasove od rusofilskog naroda, tako da ne pravi javne ispade kao Čanak ili Čeda Jovanović. Ali, recimo, srpski ambasador u SAD Đerđ Matković izjavljuje da Putin želi da vlada svetom. Taj čovek je bio savetnik sadašnjeg predsednika, a vlasti u Beogradu se nisu ogradile od te izjave.
- Jeste li vi rusofil i koliko preterena ljubav prema jednoj velikoj sili može da zamagli realno sagledavanje sopstvenih nacionalnih interesa?
- Imam kritički pristup prema nekim aspektima ruske politike, ne zavisim ni od ruskih para, niti sam u političkoj vezi s njima, ali birajući između naroda koji je rusofilski i elite koja je dominantno rusofobska, čini mi se da je narod u pravu. Srbija treba da ide onim putem koji je u skladu s voljom naroda.
Ceo narod ne možete korumpirati
- Kako elita, pored medija i uz pomoć svih poluga moći koju nudi vlast, ne uspeva da "prevaspita" narod, pa on ipak ostaje dominantno rusofilski?
- Narod svojim zdravorazumskim rasuđivanjem vidi odakle dolazi prava opasnost za njegovo postojanje. Imamo iskustvo iz 1999, zatim 1941., 1914, a nikada nešto slično nije došlo niti nam pretilo od Rusa. Drugi razlog je da narod ne možete korumpirati. Prevelik je broj, a elitu možete.
- A arhetipski nagon da se vezujete sa veći narod istog, slovenskog porekla?
- Hrvati su Sloveni, pa se ne vezujemo za njih.
- Ali sa Rusima imamo i zajedničku pravoslavnu veru?
- Imamo i sa Bugarima, pa sa njima imamo komplikovanu istoriju. Ipak je nešto drugo u pitanju.
Jugoslavija poslednja priznala SSSR
Kraljevina Jugoslavija poslednja je od evropskih držala priznala Sovjetski Savez. Učinila je to 1940, tek nakon što su Nemci krenuli u porobljavanje Evrope.
U svojim "Memoarima" nekadašnji predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović otkriva kako ga je čak i Kemal Ataturk ubeđivao da uspostave diplomatske odnose sa Moskvom.
- Tako da je bila apsurdna situacija da su jedna Albanija, Engleska, Turska, praktično sve zemlje Evrope koje su, ako se izuzme Grčka, gajile rusofobsko raspoloženje, priznale Sovjetsku Rusiju, osim Jugoslavije, na čijem je čelu bila srpska dinastija Karađorđević - primećuje Dejan Mirović.
Slavni pisac i nekadašnji diplomata Miloš Crnjanski okarakterisao je ovaj ekstremistički stav jugoslovenskih vlasti kao ponašanje poslednjeg Mohikanca.
Sam Crnjanski je kao diplomata bio i žrtva nerazumljive rusofbije tadašnjih vlasti u Beogradu, pa mu je čak direkcija Ministarstva spoljnih poslova zabranila da u Nemačkoj prisustvuje izložbi srednjovekovnih ruskih ikona!
