Srbi između mržnje i ljubavi prema Rusiji (2): Manjak para, višak emocija
Na donatorskoj konferenciji za saniranje posledica majskih poplava u Srbiji, održanoj 16. jula 2014. u Briselu, Srbija od 10 država nije dobila ni paru! Među njima je i Rusija. To što nijedan evro nisu dale Nemačka, Finska, Hrvatska, ili Pakistan ni po jada, ali bratska Rusija! Jesu poslali čamce, ćebad, spasioce, lekove, ali od para - ništa.
Ovaj skorašnji primer često navode oni koji na Ruse gledaju kao na zloduh srpskog sentimenta.
- To je stara srpska kontroverza, o kojoj je govorio Nikola Pašić: tehnika i novac sa Zapada, a srce u Rusiji - konstatuje istoričar Milivoj Bešlin.
Oni koji ne dozvoljavaju da brojke idu na štetu rusko-srpskih odnosa, kao protivargument redovno potežu to da zapad ne može da nadokandi štetu koju je naneo Srbiji NATO razaranjem zemlje 1999. godine ni sa sto puta većim donacijama.
Kada se govori o investicijama, ističe se kako su najveći investitori zapadnoevropske zemlje, dok Rusija ni tu ne može da se pohvali bogzna kakvim brojkama.
Kao fatalna ljubav
Kao istorijski argument da su Rusi Srbima prijatelji samo kad se uklapaju u njihove ekspazionističke planove često se poteže Sanstefanski mir, sporazum Rusije i Turske, sklopljen nakon ratovanja dve zemlje, a okončan ruskom pobedom.
Sporazum predviđa veliku Bugarsku na kojoj Rusija insistira, jer preko nje može na najlakši način da izađe na Egejsko more i Dardanele. Takva Bugarska, koja bi se protezala do Niša, za srpske vođe predstavljala je rusku izdaju. Knez Milan Obrenović se okreće Beču i prelazi u rusofobe.
Kada bi tadašnji srpski političari osuli drvlje i kamenje na Rusiju, Jovan Ristić, predsednik Ministarskog saveta, pokušavao je njihovu ostrašćenost da obuzda rečima kojima se često definiše fatalna ljubav: "Teško nama sa Rusijom, ali još teže bez nje".
Zahvaljujući upravo Ristićevoj diplomatskoj umešnosti nekoliko meseci kasnije, na Berlinskom kongresu, Srbija izlazi kao dobitnik, a velika Bugarska biva samo istorijski intermeco na papiru.
- EU ostaje dominantni ekonomski spoljnotrgovinski partner Srbije, i to se neće promeniti. Mnogo više, naravno, Srbija dobija od EU, ali kod običnih građana na neki volšeban način dominira uverenje da su Rusi veći donatori od Evropljana - navodi ekonomski analitičar i urednik "Nina" Milan Ćulibrk.
Iako Srbija ima arnažman sa Rusijom o bescarinskoj trgovini, trgovinska razmena s njom je i dalje ispod one koje ostvarujemo s Italijom ili Nemačkom.
Hodajuće antireklame
Ko su naši "nazovirusofili", pita se u autorskom tekstu Vuk Drašković. Potom nudi i odgovor nabrajajući gotovo sve, od ratnih ubica preko akademika i medija, sve osim onih koji se kunu u evroatlanske integracije.
- Ne obožavaju oni Rusiju zbog srpske dijaspore jer je sva srpska dijaspora na Zapadu i svojim najbližim u Srbiji, svake godine šalje po nekoliko milijardi evra. Ili zbog srpskog izvoza u Rusiju jer samo na Kosovo i u Bosnu izvozimo više nego u Rusiju i Kinu zajedno. Ne vole oni Rusiju ni zbog njenih donacija Srbiji, jer ih nema.
Koji je onda razlog toj pijanoj ljubavi i zaglušujućoj propagandi koja hipnotiše sve više i više ljudi u Srbiji? Odbrana logora i očuvanje ruševine! - poentira Drašković.
I sve to govori Drašković koji je svoju suprugu, invalidskog penzionera, udomio u Upravni odbor Naftne industrije Srbije, u većinskom vlasništvu tih "poganih" Rusa.
Deo javnosti smatra da Zapad ima problem da se primi kod srpskog naroda ne samo zbog svojih nedela prema Srbiji, zbog toga što su u savezničkom bombardovanju 1944. više porušili Beograd nego Nemci tri godine ranije, ili što je Čerčil okrenuo leđa Karađorđevićima a prigrlio komunistu Tita, ili što su nas 1999. častili osiromašenim uranijumom, a Albance nezavisnim Kosovom, već i zbog lošeg izbora ljudi preko kojih vrše agitaciju. Čeda, Čanak ili Drašković, kako je neko primetio, hodajuća su antireklama za Zapad.
Ruska najveća investicija u Srbiji, kupovina Naftne industrije Srbije, deo političara, poput Čede Jovanovića i Nenada Čanka, ocenjuje kao najveću pljačku uz saučesništvo sa tadašnjim srpskim vlastima. Ali ovu dvojicu javnost lako može da upakuje u rusofobe. Jovanović tako tvrdi da Moskva u "Beogradu kadruje kao Kominterna", a Čanak da je "destruktivni uticaj Rusije na Balkanu istorijska konstanta već više od dva veka".
Proročke reči Dostojevskog
Čuveni ruski pisac Fjodor Dostojevski u časopisu "Piščev dnevnik" koji je godinama uređivao, dohvatio se teme rusofobije u Srbiji. Dostojevski konstatuje da postoje dve Srbije - prva je narodna koja u Rusiji vidi prijatelja, pokrovitelja, "majku" i budućeg osloboditelja. Drugu Srbiju predstavlja elita, inteligencija i političari za koje Rusija pokvarena, a Rusi "neobrazovani varvari".
Potom proročki predviđa da će ta rusofobija da traje čitav vek i da će rezultirati stvaranjem Jugoslavije.
Jedan od političara koji je promenio ćurak, a čije nekadašnje biračko telo teško može da prihvati tu metamorfozu, jeste lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković. Kralj trgova je nekada je delovao razbarušeno poput ruskih pesnika koje je citirao, dok je danas ljuti natovac. Za njega je ruska propaganda znatno moćnija od zapadne.
- Ruska propaganda i njoj naklonjeni mediji ne priznaju činjenice, po principu - odvali šta ti god padne na pamet, a narod je mentalno sklon da to što je najbombastičnije, ne proverava, već samo prihvati - kazao je Drašković, tvrdeći da je propaganda dovedena do tih razmera da za omladinu, postoji samo jedan zločin - a to je NATO bombardovanje Srbije.
