Istorijske promene na mapi Evrope (1): Turska postaje energetski džin
Dok je svet gledao pogoršavanje odnosa Evrope i Rusije, propast izgradnje gasovoda Južni tok, koji je trebalo da zaobiđe Ukrajinu, te teškoće sa izgradnjom Severnog toka 2, Turska je završila projekat koji ju je postavio u srce energetske politike Evrope! Gigantski projekat TANAP će iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku doneti gas do Italije i dalje Evrope, a eksperti u Srbiji se nadaju da bi i naša zemlja u budućnosti mogla imati koristi od ovog gasovoda i priključiti se na jedan njegov deo.
Gasovod TANAP, vredan 10 milijardi dolara i dužine 1.850 kilometara, povezuje Kaspijski basen sa jugoistočnom Evropom, a reč je o projektu koji treba da transportuje gas od azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz 2 na Kaspijskom moru kroz Tursku do Evrope.
Srbija daleko od TANAP-a
Srećko Đukić, stručnjak za međudržavne energetske odnose, kaže da nije realno očekivati da se u nekoj doglednoj budućnosti Srbija veže za gasovod TANAP. Đukić objašnjava da je trenutno reč o puštanju samo šest milijardi kubnih metara gasa od ukupno 16, ali za potrebe Turske, i da na kraju treba da se dostigne cifra od 31 milijardu kubnih metara gasa.
Naša zemlja se, prema oceni Vojislava Vuletića, predsednika Udruženja za gas Srbije, nalazi u vrlo nezgodnoj situaciji jer se snabdeva gasom iz severnih zemalja, odnosno iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske, a 2019. godine ističe ugovor o tranzitu gasa između ruskog Gasproma i Ukrajine. To bi, smatra Vuletić, moglo da ugrozi snabdevanje ovim energentom i naše zemlje ukoliko se u međuvremenu ne nađu alternatvni izvori snabdevanja.
Vuletić kaže da Evropska unija mora da preseče Gordijev gasni čvor i odluči najzad kako i odakle će se snabdevati gasom, kao i na koji način Srbija može da bude uključena u ceo proces.
- Sledeće godine, kada ističe ugovor o tranzitu gasa između Gasproma i ukrajinske strane, može da se desi da se potpuno prekine isporuka gasa za našu stranu. Ovakav način, da se možda iz TANAP-a dobije neka količina gasa za Srbiju, vrlo je optimistična procena - ocenjuje Vuletić.
Gasovod će biti kapaciteta od oko 30 milijardi metara kubnih gasa, tako da će imati dovoljno i za potrebe Srbije, kojoj ugovor o isporuci gasa sa ruskim Gaspromom ističe 2019. godine.
Završetak radova na gasovodu TANAP očekuje se do 2020. godine, do kada bi trebalo da bude završena i gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske.
Međutim, pitanje je kako to sve izvesti, kaže on, jer je EU u svoje zakonodavstvo unela odredbu koja govori da onaj ko je vlasnik gasa ne može da bude i vlasnik gasovoda. Rusi su sa konkurentskim projektom Turski tok došli do granice sa EU, TANAP je do granice sa EU, prema tome EU treba da reši problem izgradnje gasovoda.
A kako će on da ide, da li preko Bugarske, Srbije, do Mađarske i Austrije ili će ići preko Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i do Austrije, pitanje je koje EU treba da reši sa zemljama koje očekuju gas. Upravo na ovom pitanju je i projekat Južnog toka, kojim je gas trebalo po dnu Crnog mora da stigne iz Rusije do Bugarske propao, jer je Rusija poverila i gradnju gasovoda i isporuku gasa Gaspromu, svom državnom energetskom gigantu.
Budućnost je na istoku
Rusija podržava inicijativu Mongolije da se preko Kine do te zemlje izgradi gasovod, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i predsednikom Mongolije Katmaginom Batulgom prošle nedelje u Čingdau.
- Postoje prilike za saradnju u energetskoj industriji. Naši mongolski partneri su smislili inicijativu da se izgradi veliki gasovod od Rusije do Kine. Podržavamo ovu inicijativu, dobra je ideja. Međutim, kao i uvek, mora se sprovesti temeljno ispitivanje o isplativosti - rekao je Putin.
Predsednik Rusije je naglasio da bi za izgradnju gasovoda morao da se ispoštuje sporazum o međusobnom priznanju carinske kontrole iz 2016. godine.
Svakako da TANAP treba posmatrati u svetlu ukupnog problema rešavanja gasne situacije u južnoj Evropi, odnosno na Balkanu, saglasan je i Ljubinko Savić, savetnik u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije (PKS). Zemlje južne Evrope, pre svega Balkana, treba da računaju na prirodni gas iz tog gasovoda u kontekstu rešavanja ukupne gasne situacije i turskog toka i TANAP-a.
Činjenica je da je Srbija videla sebe u Južnom toku, potom i Turskom toku, a sada vreba priliku da se snabde energentom iz Azerbejdžana sa kojim, uzgred, ima i odlične političke odnose. Ali, da bi kubik gasa stigao u Srbiju prethodno mora da se reši pitanje energetske politike EU, jer nijedna cev do naše zemlje ne može da dođe, a da prethodno ne prođe kroz neku članicu Unije, što opet znači da treba da dobije zeleno svetlo iz Brisela.
Kad je reč o jugu Evrope, bez obzira na to da li se razmišlja o TANAP gasovodu ili Turskom toku, jasno je da su i nož i pogača zapravo u rukama Turske i Bugarske, nezaobilaznih država u tim projektima.
