Srbi između mržnje i ljubavi prema Rusiji (1): Za neke majka, za neke maćeha
Moram da kažem da su svi moji prijatelji iz Rusije oduševljeni što je prva čestitka Putinu došla baš iz Srbije, od predsednika Vučića! Ovako je, ne skidajući osmeh zadovoljstva, srpski ministar Nenad Popović prokomentarisao prošle nedelje održane predsedničke izbore u Rusiji na kojima je ponovo, i do sada najubedljivije, trijumfovao Vladimir Vladimirovič Putin.
Čestitka je otposlata sa Andrićevog venca dok je Vučić nenajavljeno boravio u SAD. Ovaj vremensko-geografski tesnac ukazuje na nesvakidašnji međunarodni položaj današnje Srbije - države koja stremi ka Evropskoj uniji, sluša sve direktive iz Vašingtona, osim one da uvede sankcije Rusiji, najvećoj državi sveta koju Zapad poslednjih godina proglašava većom opasnošću i od islamskih terorista!
Bila ova pozicija Srbije šizofrena ili ne, potrajala ili ne, tek ona je još jednom posvedočila da se u Srbiji sve menja - i kratkoročni prioriteti i dugoročni ciljevi, saveznici i neprijatelji, pa povremeno i vlast, samo je večna ljubav prema bratskoj Rusiji. Tako je bar dominantno raspoloženje srpskog naroda.
Istraživanje koje su uoči predsedničkih izbora u Rusiji sproveli "Politika" i Faktor plus pokazuje da ruski predsednik Putin uživa najveće poverenje građana Srbije.
Iza Putina su ostali i Angela Merkel i Si Đinping, i Tramp i Tereza Mej, i Makron i Erdogan. Sa 58 odsto podrške koju je dobio od Srba, Putin bi mogao da potuče i ovdašnje domaće političare, da se nekim slučajem novi panslovenski vođa transferisao u srpski politički milje.
Prepreka za zapadne imperije
Rusofilija predstavlja prorusko raspoloženje, odnosno ljubav, simpatiju ili poštovanje prema Rusima, njihovoj državi, istoriji, kulturi, političarima. Rusomani su oni koji gaje iracionalnu ljubav prema Rusiji. Nasuprot rusofiliji je rusofobija koja označava mržnju, prezir i netrpeljivost prema svemu što je rusko. Oni kojima je Srbija na prvom mestu, najčešće kod obe grupacije bivaju doživljeni kao lokalpatriotske neznalice, uskogrudih nazora.
Na zapadu rusofobija vuče korene od Velike Britanije, Francuske i Nemačke, čijim imperijalnim ambicijama je velika slovenska zemlja predstavljala realnu prepreku.
Naravno da moćne zapadne zemlje žele Srbiju na svojoj strani, ali one to čine nezgrapno, posmatrajući Srbe kao "male Ruse", a da su prethodno te iste Ruse proglasili svojim neprijateljima. Takvim pristupom teško možete da pridobijete srpsko javno mnjenje u kojem još odzvanja smrtonosni huk NATO bombi.
Nikakvi demanti posle tu ne pomaže, baš kao što nije bio uverljiv ni naknadni pokušaj da se protumači izjava komandanta NATO za Evropu Kertisa Skaparotija. Pred Odborom za oružane snage američkog Senata general je govorio o zabrinutosti zbog mešanja Rusije na Balkanu. Kad ga je jedan senator pitao na koju zemlju konkretno misli, Skaparoti odgovara: "Mislim posebno na Srbiju."
- Rekao bih da se radi o Srbiji kao naciji, ali i o srpskom narodu na Balkanu. Postoji očigledna istorijska veza, osećanje pripadnosti. Između ostalog, i zbog toga postoji i bolja mogućnost za ruski uticaj - pojasnio je general.
Skaparotijev nastup su proruski mediji u Srbiji okarakterisali kao "novo iscrtavanje mete na srpskom čelu", a oni drugi, naklonjeni Zapadu, pokušali da ga minimizuju i svedu na zlonamernu grešku u prevodu, iako transkripti potvrđuju prethodne citate.
I pored toga što Srbi radije kupuju folksvagen nego moskvič, što na pečalbu odlaze u Nemačku i Kanadu, što bi decu da školuju na Jejlu, a ne na Lomonosovu i što poslednjih godina srpska vojska više zajedničkih vežbi ima sa NATO nego s ruskim soldatima, Rusi i dalje kod Srba imaju najbolju prođu. Oni su "starija pravoslavna braća", "Rusi nas nikada nisu izdali", "protiv njih nikada nismo ratovali", "Rusi nam čuvaju Kosovo čak i kad ga se domaći političari žele ratosiljati", samo su neke od teza srpskih rusofila.
O toj ljubavi svedoče i Rusi. Obilazeći sajam turizma u Moskvi sa prospektima srpske turističke ponude u ruci, jedna Ruskinja je ushićeno govorila kako ih samo u Srbiji gledaju kao na prijatelje, a ne na turiste kojima treba uzeti što više para.
- Srbi imaju pomalo bajkovitu predstavu o moći Rusije, o njenoj snazi, o njenoj političkoj i vojnoj sili. Oni misle da smo mi veoma važni u svetu. I da ćemo ih spasti, ako zatreba. Takva shvatanja Srbi stiču sa majčinim mlekom - ovako je ruski filolog Tatjana Zirjanova doživela srpsku opijenost Rusima.
I baš u vreme kada ankete potvrđuju dominantno prijateljsko raspoloženje Srba prema Rusiji i ruskom narodu, kada o tome s jedom izveštava NATO general, pojavljuje se knjiga koja govori o rusofobima među Srbima. Ima li takvih uopšte, upitaće te se? Ne samo da ih ima, nego su dobro raspoređeni. I u prošlosti i u sadašnjosti oni su zastupljeni u delu srpske intelektualne i političke elite, one koja donosi odluke, o čemu i piše Dejan Mirović u svojoj knjizi "Rusofobija kod Srba 1878-2017".