Zašto se Zapad uplašio odgovora Moskve (1): Putinove medijske kaćuše
Većina nas je imala sagovornike koji su zastupali tezu da Moskva nikada neće moći da učini Rusiju privlačnom za život jednom nerusu, jer osim oružja, nafte i gasa, Rusi nemaju nijedan proizvod vredan svetskog tržišta.
Drugim rečima, sugerišu da Rusija sve i da hoće i da ume, nema materijala za širenje uticaja i globalne popularizacije svog načina života preko tzv. meke moći.
Rusija je za njih ogroman prostor u kojem se pije votka, plače uz Puškina, veruje u vođu i ne stvara nova roba oličena u jednom kvalitetnom automobilu ili bar mobilnom telefonu.
U poređenju sa zapadnom industrijom masovne potrošnje, ruska je osuđena na propast, a ko bi takvu državu držao za uzor u bilo čemu, a pogotovo ko bi u njoj poželeo da živi.
Kao i sve isključivosti i ova je ubrzo dobila svoj demanti i to na najneočekivanijem terenu - medijskom.
Putinova Rusija, koja je prevazišla epitet regionalne sile gde su je pobednici hladnog rata smestili, počela je da primenjuje istu onu matricu koju Vašington i Zapadna Evropa suvereno primenjuju decenijama - raširila je svoje medije u drugim državama na jezicima domicilnog stanovništva.
Raša tudej i Sputnjik su najreprezentativniji primeri te medijske ofanzive koja se pokazala kao delotvoran pratilac one druge - vojne.
Majka otadžbina zove
Britanski nedeljnik "Spektejtor" je prošle jeseni objavio naslovnu stranu na kojoj se nalazi karikatura Vladimira Putina. Predsednik Rusije u rukama drži tablet sa logom ruskog medijskog servisa Raša tudej. Karikatura je napravljena po ugledu na čuveni sovjetski poster "Majka otadžbina zove".
Druga strana je ovu rusku "drskost" odmah etiketirala kao čistu propagandu Kremlja. Teoretiše se kako se radi o plasmanu vesti agitpropskog koncepta. Jer, drugačije ne može da bude ako je reč o državnom mediju zemlje kojoj nedostaje širok spektar medijskih sloboda, a pretiče im autoritarni vođa koji menja svoje funkcije ne umanjujući moć - čas je predsednik, čas premijer.
Ako je to tako očigledno zašto se onda Zapad zabrinuo zbog "propagande" Kremlja i da li su Sputnjik i Raša tudej u ovom trenutku najjače Putinovo oružje?
- Oni jesu jako medijsko oružje, ali ništa Putin nije novo izmislio. Rusi su samo počeli da rade ono što je Zapad radio godinama, preko Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa. Nove tehnologije su omogućile da televizija lakše prelazi državne granice. Danas se svako opredeljuje za onu istinu koja mu odgovara. Dakle, neko će gledati Raša tudej, a neko će gledati Glas Amerike - odgovara beogradski novinar Jakša Šćekić.
Podrška Olivera Stouna
Kada je jedna britanska banka blokirala račun Raša tudej u Velikoj Britaniji, redakcija je dobila podršku slavnog američkog oskarovca Olivera Stouna.
- Možda predstavljate pretnju, smatraju vas propagandistima. Ali kada pogledam novine u Londonu, pitam se ko je tu propagandista. To je medijski rat, a sramota je što je u njemu žrtva istina - rekao je Stoun.
Ni čuveni američki TV novinar Lari King nije odoleo ruskoj ponudi da radi emisije za njih, niti je to smatrao svojom profesionalnom degradacijom. Slavni King nije se posle kajao na način kako su to učinile dva američke novinarke koje su bile zaposlene u RT. One su u programu uživo demonstrativno dale otkaz, nezadovoljne kako se ta televizija odnosi prema krizi u Ukrajini.
Nekadašnji saradnik Rojtersa i Skaj njuza konstatuje da su zapadni mediji godinama imali primat van granica svojih matičnih država. Radili su savremeno i moderno, za razliku od ruskih koji su još uvek bili pod uticajem klasične socrealističke propagande.
- Kad su Rusi krenuli da rade moderno, da angažuju mnoge novinare sa Zapada, između ostalih i čuvenu zvezdu CNN Larija Kinga, situacija se drastično promenila - konstatuje Šćekić.
Ta promenjena situacija, kada nevoljeni učenik preuzima katedru profesoru, ili kako je to neko dobro primetio, kada se u softver Zapada učitavaju ruski podaci, sada je kost u grlu onom parčetu sveta koji i dalje veruje da monopol na istinu pripada isključivo njima.
