Umire li tradicionalno srpsko pismo (1): Ćirilica, pastorak Srbije
Kad je veliki engleski književnik Džordž Bernard Šo deo svoje imovine zaveštao filologu koji bude uredio englesko pismo da bude savršeno kao srpska ćirilica, niko nije slutio da će jednog dana Vukova azbuka biti skoro proterana sa srpskih ulica.
Ulaskom u 21. vek, razvojem tehnologije i "demokratije", ćirilica je u javnom životu Srbije toliko okupirana latinicom i engleskim jezikom da je svojevremeno iz Narodne kancelarije predsednika države udruženju Ćirilica stigao elektronskom poštom odgovor: "Poštovani, iz tehničkih razloga nismo u mogućnosti da pročitamo vaš mejl. U slučaju da mejl pošaljete ponovo, molimo vas da tekst napišete latinicom".
"Vesti" kao jedini srpski list koji izlazi u svetu, i štampa se i ćirilicom i latinicom, dok u matici skoro svi štampani mediji izlaze na latinici, osim dva dnevna lista - "Politike" i "Večernjih novosti".
Pročitajte još:
* Izbacuju latinicu iz srpskog "Pravopisa"
* Zbog latinice pocepao gradsku odluku
* "Ćirilica će postati arhaično pismo"
* LSV: Ravnopravnost za ćirilicu i latinicu
Činjenica da ćirilično izdanje "Vesti" često ostaje na evropskim kioscima, dok se latinično razgrabi, ponukala je "Vesti" da istraže zbog čega je ćirilica postala pastorak srpske dijaspore i da li se država Srbija odnosi prema svom službenom pismu majčinski ili joj pismo nije ni na kraj pameti, pa je pismo staro 1.000 godina prepustila duhu vremena.
"Vesti" kao jedini srpski proizvod u svetu i dalje namerava da štampa za svoje čitaoce i ćirilično izdanje nadajući se da mu zakoni tržišta neće jednog dana presuditi.
Gladovanje u Nici
Prosečan građanin Srbije kad izađe na ulicu uglavnom čita samo latinicu - po trgovačkim centrima Srbije šljašte reklamne table ispisane na modernom engleskom ili na srpskom, ali latinicom, ako putuje u drugi grad dočekaće ga putokazi ispisani latinicom, a ako sedne da gleda televiziju, a u tome su građani Srbije rekorderi, može da gleda nacionalnu Happy televiziju ili čita kratke vesti ispisane latinicom. Ako uzme da čita knjigu najveće srpske izdavačke kuće "Laguna", moraće da se pripremi na latinicu.
Iako čl. 10 Ustava Srbije pripisuje ćirilicu kao službeno pismo, niko se ne bavi njegovom primenom, jer službeno pismo podrazumeva i javnu upotrebu. Međutim, u Srbiji sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, izuzev RTS-a, imaju latinicom ispisan logo.
Milorad Đošić, član upravnog odbora Srpskog udruženja Ćirilica, za "Vesti" kaže da je u Srbiji retkost videti ćirilicu:
- Srpski auto-putevi su latinična auto-strada. Obilazili smo Srbiju pre dve godine i putovali od Beograda do Pirota, pa od Pirota do Trstenika i samo smo na Gledićkim planinama videli putokaze na ćirilici. Čak i selo Blato, zadnja pošta Pirot, ima latinicom ispisano ime. Srbija je prekrivena latinicom, a zvanično pismo joj je ćirilica. Većinu ugovora građani Srbije potpisuju na latinici. Gradsko-saobraćajno preduzeće natpise na autobusima ispisuje latinicom. U svetu se lektorati srpskog jezika gase, preuzimaju ih Hrvati, koji danas imaju sedamdesetak lektorata, a mi tridesetak. Dodatak za lektora srpskog jezika na stranim fakultetima država Srbija isplaćuje kao takozvani lektorski dodatak, a to znači da je nikakav, jer od njega ne može da se živi. Tako se profesori vraćaju iz Francuske u Srbiju, bolje da prevode s francuskog kod kuće, nego da gladuju u Nici.
Stranci u zavičaju
Darko Novaković, grafički umetnik, dizajner, od 2006. godine je član društva Kultura ćirilice, a decenijama radi na grafičkom izgledu ćiriličnog pisma. U novembru prošle godine na izložbi "Ćirilica - arhitektura pisma" prikazao je 12 ćirilica, koje nose nazive delova Beograda - bulbuder, ćukovac, neimar...
- Ja se bavim lepotom ćirilice, a ne politikom. Odličan primer je reč "štititi", ako nema crtica kod Š i T, to je samo jedan poveći komad krivih linija. Ćirilicom se danas ne bavi niko, osim pojedinaca. Ja sam ćirilicom počeo da se bavim kad je Raša Livada pokrenuo časopis "Pismo" i pozvao me da ga tehnički osmislim. Bilo je to 1985. godine. Otad je prošlo 30 godina i svaki novi broj na koricama donosi novu ćirlicu. Prvo sam koristio postojeće varijante, a posle sam sam stilizovao ćirilična slova. - kaže za "Vesti" Novaković.
Društvo Kultura ćirilice je radilo svoje interno istraživanje u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i ustanovilo da 90 odsto firmi i trgovina ima table ispisane na engleskom jeziku.
- Mi smo Srbi, praktično, u Srbiji stranci. Svako drugi je u pravu osim nas. I država Srbija ne može da zaštiti svoje službeno pismo, pošto ona mora prvo da se formira, jer je potpuno rashodovana! Ćirilici se ne piše dobro, pretpostavljam da će se ugasiti. Ni Ministarstvo prosvete tu ne može ništa, ono je deo Vlade i ponaša se na kursu svake nove stranke koja zauzme vlast. Naša jedina nacionalna strategija je "okreni, obrni lovu", i to za sebe - kaže Novaković.
Društvo Kultura ćirilica zasad organizuje časove kaligrafije za decu, a održali su i neke radionice u regionu, Holandiji, Francuskoj...
- I tamo je sve prepušteno pojedincima. Državna strategija ne postoji, osim što su ih opelješili kvazinacionalisti devedesetih godina.
