Umire li tradicionalno srpsko pismo (2): Diplomatski skandal na internetu
Ni duh vremena ne ide u prilog ćirilici. Latinica je neophodna za engleski, za latinski, za mnoge strane jezike koji se uče u školama, za formule u matematici, fizici, hemiji, za apotekarske recepte, za automobilske registracije, za dopisivanje s inostranstvom, za adrese na internetu i mejlu. Ćirilicu svakako treba da sačuvamo, iz kulturnih i istorijskih razloga, smatraju srpski filolozi na čelu sa Ivanom Klajnom.
Međutim, iako je ćirilica službeno pismo u Srbiji, ona je Pepeljuga latinici. Grafički dizajner Darko Novaković smatra da je u pitanju politička sabotaža:
- Zakonom je utvrđeno da je službeno pismo ćirilica, ali se niko ne bavi njegovom primenom. Vojislav Koštunica je godinama radio na Ustavu sa dva aršina, jedan važi za sve osim za tajkune. I kad je Ustav završio, rekao je da je njegova najveća vrednosti to što može da se menja?! Službeno pismo nikog ne interesuje zato što mi nemamo državu, već nekoliko ljudi koji su sebe proglasili državom. Dok sve ostale zemlje sveta imaju administraciju koja se ne menja godinama, nama svaka partija dovede svoju garnituru administracije koja ima svoje mišljenje - kaže Novaković za "Vesti".
Komercijalno pismo
Zašto ćirilica nestaje iz svakodnevice građana Srbije istraživali su stručnjaci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, predvođeni istoričarem Sinišom Stefanovićem. Prošle godine završena je prva faza istraživanja "Pregled položaja srpske ćirilice u kulturi i javnoj komunikaciji".
Od 1991. do danas Srbija nije dobila nov Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama. Važeći zakon je formalno prilagođen Ustavu iz 2006. godine. Dok su neki članovi zakona menjani, drugi brisani, članovi koji se odnose na problem razdvajanja službene od javne upotrebe jezika i pisama ostali su identični onima iz 1991. godine. Prema toj podeli, izvan domena službenog ostaju svi mediji, celokupno izdavaštvo, privredni život, gotovo sve sa čime se građanin svakodnevno susreće, uključujući i deklaracije na robi koju kupuje.
Pošto je nedefinisano područje javne upotrebe jezika i pisma, ispada da se ćirilično i latinično pismo (s izuzetkom za manjine) mogu koristiti prema individualnom nahođenju. Tako proizlazi da udžbenici ne spadaju u službenu upotrebu jezika, nego su izraz političke volje vlasti. Takođe, istraživanjem je ustanovljeno da su čak deklaracije na proizvodima na srpskom jeziku ispisane latiničnim pismom, a katkad se stavlja oznaka da se ona odnosi i na crnogorski, te na bošnjački jezik (kao simbol se koriste međunarodne automobilske oznake).
Ministarstvo trgovine i nadležne službe tog resora, prema svemu sudeći, tu pojavu smatraju sasvim uobičajenom. Većina stanovništva Srbije ostaje bez prava na elementarnu službenu informaciju na srpskom jeziku i njegovom službenom pismu. Stvar je time čudnija što se hrvatski jezik u slučaju fabričke deklaracije uvek obeležava kao zaseban jezik, eventualno zajedno sa oznakom za Bosnu i Hercegovinu. Tako se latinica nameće kao komercijalno pismo za štokavske jezike.
Đavolji izum
Ćirilicu je papin izaslanik zabranio 1060. godine kao "đavolji izum Metodija", a carica Marija Terezija i car Franc Josif su je cenzurisali. Pod austrougarskom okupacijom 1915-1918. bila je zabranjena, bajonetimu su razvaljivani natpisi na ulicama, na javnim objektima, na firmama, i okupacione vlasti su naredile izbacivanje ćirilice iz srpskih škola i uvođenje latinice i gregorijanskog kalendara. Ćirilica je preživela je i "Zakonske odredbe o zabrani ćirilice u NDH" 1941. godine. U Zagrebu poslednja firma sa ćiriličnom tablom bio je hotel "Beograd" iz 1937. godine.
Patološko stanje
Posebno je interesantan slučaj uvoznika računarske opreme, pokazalo je istraživanje Zavoda. Nabaviti kompjutersku tastaturu sa ćiriličnim slovnim rasporedom je nemoguće. U Izraelu se ne može nabaviti računar a da nema softver na hebrejskom jeziku i pismu. Svako drugačije pismo i jezik je opcija koju korisnik treba da se dobro potrudi da je nabavi. Pošto je Izrael prema broju stanovnika kao Srbija, argument o malom tržištu je neprihvatljiv.
Vrhunski primer patološkog stanja u kome se nalazi službeno pismo i jezik su internet prezentacije stranih ambasada u Srbiji. Tako sve ambasade imaju sajtove na latinici, a samo ruska ambasada poštuje ustavnu normu, što je diplomatski skandal prvog reda. S druge, strane, Bugarska je 2007. primljena u EU uz prihvatanje uslova da ćirilica postane treće zvanično pismo. Evropska centralna banka predstavila je 2013. godine novu novčanicu od pet evra na kojoj je reč evro prvi put ispisana i ćirlicom.
Prvo slovensko pismo
Slovenski narodi nisu imali pismo do 9. veka, nego su svoje znake urezivali u drvo. Ćirilo i Metodije su u 9. veku na poziv moravskog kneza Rastislava stigli u Moravsku (Velika Moravska se prostirala od Morave do Morave, a to je od Južne i Zapadne Morave u današnjoj Srbiji, pa do Moravica u današnjoj Češkoj) i načinili prvo slovensko pismo - glagoljicu. Ćirilica se pripisuje Klimentu Ohridskom, učeniku Ćirila i Metodija. Nastala je od slova iz alfabeta grčkog ustavnog pisma 9. veka, kojem su dodati znakovi za slovenske glasove, uglavnom iz glagoljice. U prvo vreme ćirilica je bila u upotrebi i kod Hrvata, naročito u Bosni. Ćirilica je imala 43 slova, a reformu srpske ćirilice izvršio je Vuk Stefanović Karadžić 1814. godine.
