Umire li tradicionalno srpsko pismo (5): Francuska brani čast ćirilice
"Vesti" su septembra 1999. godine, pored ćiriličnog izdanja uvele i latinično i tada pa sve do danas po tome su jedinstvene na celom tržištu Evrope. Motiv je bio jasan, želeli smo da sačuvamo srpsku kulturnu baštinu i damo priliku našim ljudima u rasejanju, koji sticajem životnih ili drugih okolnosti nisu bili u mogućnosti da savladaju ćirilično pismo, da informacije iz matice i dijaspore budu dostupne i na tradicionalnom srpskom pismu.
I mada se i danas mnogi naši čitaoci zaklinju u ćirilicu, i tvrde da na kiosku latinično izdanje kupuju samo u slučaju da je ćirilično izdanje rasprodato, podaci iz maloprodaje ih, nažalost, demantuju. Naime, od uvođenja latiničnog izdanja "Vesti" do danas, mnogo toga se promenilo u odnosu prodaje kad su u pitanju dva pisma.
U poslednjih 10 godina, odnos između ćiriličnog i latiničnog izdanja "Vesti" iz godine u godinu menjao se u korist latiničnog izdanja. Dok je 2004. ćirilicu kupovalo 59 odsto čitalaca, već 2008. godine primat je odnela latinica, a prodaja ćiriličnog izdanja je pala na 41 odsto. Podaci za 2014. godinu otkrivaju poražavajući podatak distribucije da ćirilično izdanje "Vesti" obuhvata samo 35 odsto od ukupno prodatog tiraža!
O tome da li čitaoci više vole "Vesti" na ćirilici ili latinici mi možemo da iznesemo samo statističke podatke o prodaji, ali da je situacija raznovrsna pokazuje presek distribucije po različitim zemljama Evrope. Dok je u Nemačkoj 2004. godine prodato 59 odsto ćiriličnog izdanja "Vesti", prošle godine se prodaja ćiriličnog izdanja svela na 44 odsto. Slična je situacija i u nemačkim kantonima Švajcarske gde je ćirilično izdanje sa 63 odsto palo na 43 odsto ukupnog tiraža. U Austriji je takođe sa 63 odsto ćirilično izdanje 2014. godine palo na 38 odsto.
Srpska dijaspora u Francuskoj najbolje je odbranila čast ćirilice. Iako je ćirilično izdanje "Vesti" od 2004. do 2014. godine palo sa 78 na 65 odsto, to je zaista visok procenat ljudi koji čuvaju srpsku tradiciju i na taj način. Holandija je uz Francusku takođe zemlja u kojoj je ćirilično izdanje u proteklih 10 godina doživelo najmanji pad potražnje od samo pet odsto.
Umire li tradicionalno srpsko pismo:
2. Diplomatski skandal na internetu
U ostalim zemljama, poput Belgije, francuskog dela Švajcarske, Danske, Češke, Engleske, Italije, Luksemburga, Slovačke... odnos ćiriličnog i latiničnog izdanja je u proseku ravnopravan, podjednako se kupuju izdanja na oba pisma.
A šta kažu naši čitaoci širom Evrope? Koje izdanje oni kupuju?
Mirjana Hodović, Romanvil, Francuska
- Meni je svejedno, u školi sam učila ćirilicu, ali kako 40 godina živim u Francuskoj, više sam okrenuta latinici, jer je i francusko pismo latinično. Ipak, "Vesti", kupujem na ćirilici. Imam troje unučadi, šestogodišnji Mateja živi s nama i uči ćirilicu, a otac 10-godišnje Andrijane i 6-godišnje Aleksi je Francuz, nažalost, ne govore srpski.
Živorad Krstić, Pariz, Francuska
- Navikao sam na oba pisma. Ja, čak, izbegavam da "Vesti" kupim na latinici. Kupim ćirilične "Vesti", pa kad čitam u metrou, kafani ili bilo gde, drago mi je što niko ne zna šta čitam, zavide mi što znam još jedno pismo, pa se pravim i malo važan. Uvek ću dati glas ćirilici, jer je to naše srpsko slovo i prema njoj imam patriotski osećaj.
Violeta Aleksić, Dijetikon, Švajcarska
- Čitam oba pisma podjednako, a sasvim je u redu što se "Vesti" štampaju na oba pisma, pošto živimo u zemlji gde je latinica zastupljenija pa je logično da novine budu na oba pisma. Kupujem nekad ćirilične, nekad latinične "Vesti" , kako šta nađem na kiosku.
Branka Đorđević, Vajnfeleden, Švajcarska
- Čitam i pišem oba pisma. Moja generacija je imala sreću da je negovala oba pisma. Smatram da je to veliko bogatstvo, jer je ćirilica najsavršenije pismo na svetu, a očuvanje ćirilice je i političko pitanje.
Jelena Bošković Šmit, Berlin, Nemačka
- Pošto uglavnom u komunikaciji koristim moderne tehnologije, ne koristim ćirilicu iz praktičnih razloga. Inače, ćirilicom sam prestala da pišem još za vreme studija u Beogradu, jer sam studirala strani jezik, pa sam posle nekog vremena prevode, vežbe i sve tekstove isto iz praktičnih razloga pisala latinicom, pa zato čitam latinično izdanje "Vesti". Mislim da je ipak bitno da se sačuva ravnopravnost oba pisma i koristimo po potrebi. Poznavanje i korišćenje oba pisma treba posmatrati kao prednost i dobitak naše pisane tradicije.
Dragana Simović, Berlin, Nemačka
- Tokom studija u Srbiji skoro uvek sam koristila ćirilicu. U poslednje vreme uglavnom pišem na računaru i koristim latinicu, jer onda ne moram da menjam jezik na tastaturi. Masovna upotreba računara i svakodnevna izloženost stranim jezicima svakako je doprinela tome da se ćirilica manje koristi, pa smatram da "Vesti" treba dalje budu dostupne na oba pisma.
Snežana Stanković, Berlin, Nemačka
- Kad pišem na srpskom, uglavnom se služim ćirilicom. Činjenica da su pojmovi na srpskom jeziku u okviru elektronske enciklopedije Vikipedija dati ćirilicom ukazuje na stabilnost ovog pisma. S druge strane, zasigurno se nameće pitanje ćirilice u dijaspori kada upotreba pisma biva domen opredeljenja i identitetske svesti.
Vera Gregović, Štutgart, Nemačka
- Isključivo kupujem ćirilične "Vesti". Mojoj generaciji to nije problem ali generacijama koje su ovde rođene sigurno jeste, jer je u svakoj kasnijoj generaciji sve više prisutno latinično pismo. Najžalije mi je što poslednjih godina latinica sve više potiskuje ćirilicu i u Srbiji, a nisam čula da se neko po tom pitanju mnogo zabrinuo. To je još jedan vid gašenja našeg identiteta.
Zoran Petrović, Štutgart, Nemačka
- Pripadam generacijama koje koriste ćirilično pismo, čak se i potpisujem na ćirilici iako živim na Zapadu. Radije čitam "Vesti" na ćirilici. Kao prosvetni radnik sa sigurnošću tvrdim da naša omladina veoma malo koristi ćirilicu uz obrazloženje da im je lakše da koriste latinično pismo, mada je moje lično mišljenje da uglavnom ne znaju ćirilicu.
Ivana Pavlović, Štutgart, Nemačka
- Rođena sam u nemačkoj i nisam išla u Dopunsku školu na srpskom jeziku jer su moji roditelji smatrali da je to gubljenje vremenai da će me više naučiti kod kuće. Često sam boravila u Srbiji i jezik sam dobro savladala i često čitam knjige na ćiriličnom pismu. I "Vesti" čitam na ćirilici ali generalno naša deca ne znaju dobro srpski jer roditeljima to nije važno, a ćirilicu još manje. Mi se stidimo svoga jezika, svoje kulture i tradicije.
Mirjana Jelisić, Minhen, Nemačka
- Ćirilicu i latinicu jednako dobro čitam, ali poslednjih godina zbog posla koristim latinicu. "Vesti" čitam podjednako ćirilicom i latinicom bez obzira koje mi pismo dođe pod ruku. Kada je reč o pisanju ćirilicom, tu mi treba malo više vremena. Moji sinovi odlično govore srpski, ali nisu imali mogućnost da nauče da pišu ćirilicu.
Dejan Todorović, Heršing, Nemačka
- Meni je svejedno da li čitam nešto pisano latinicom ili ćirilicom, a "Vesti" uglavnom čitam na ćirilici. Imam dvoje dece koja idu u nemačku školu, ali supruga brine da nauče i srpski jezik, a kasnije će ih učiti i ćirilicu. Odlučni smo da našoj deci pomognemo da savladaju naš jezik i pismo koliko god to bude bilo moguće.
