U Libanskom ratu sa Jaserom Arafatom (4): Bolje živ miš nego mrtav lav

Nemirno more i noć bez meseca su neka naša nada. Petnaest sati nam, otprilike, treba do Larnake na Kipru. "Predajte se u Alahove skute" ljulja se ludački, ali pri ovoj voltaži ni traga od moje mučnine. Vetrovka mi herojski odoleva naletima vetra i kapljica koje kao tuš zapljusnu kad god talas ljuljne u bok trabakule... Odavno smo već izašli na debelo more - i izraelska mornarica pati od povraćanja na nevremenu...

Reuters

Jaser Arafat doživotni predsednik Palestine

Tuku se tri strane

Pred nama je duga noć i dobar deo sutrašnjeg dana. Suhejl, jedan od osmorice komandosa, pokušava da me zabavi, zadužen je od Lebdija da pripazi "Titovog novinara". Suhejl je iz Palestinskog narodnog fronta, Džordža Habaša. U Rusiju ga šalju iz štaba Al Fataha u Libanskom gorju. Tamo sam bio prošle sedmice, 2. oktobra. Beše prvi dan jedne od najvećih palestinsko-sirijskih bitaka tih dana rata. Tuku se tri strane: Palestinci, libanski hrišćani-falangisti i regularne jedinice sirijske armije... Ne zna se ko koga tuče.

U štabu sam Al Fataha, na planini, u visovima Metna. Počinje nova faza bitke za Bejrut. Oblaci sišli do krošnji kedrova. Na jedva tri kilometra odavde već su počele borbe. Oko nas padne zalutala granata i tek kad sasvim blizu odjekne đule od 130 i 150 mm, bacim se na zemlju...
Komodor je jedini pristojan hotel u ovom nesrećnom Bejrutu, koji još pokazuje znake nekog predratnog života. Recepcionista Abid drži ispod pulta mašinku i sanduče ručnih bombi.

Neželjeni tipovi ovde baš ne zalaze. Abid se neodređeno smeška kada ga pitam kakav čin ima u Arafatovim specijalnim jedinicama. A ovde na planini Arz, što znači kedar, u štabu Fataha, sa mnom je moj stari drug i kolega u poslu, Ferid. Naš pratilac kroz ovaj lavirint, gde se ne zna sa koje strane ko i na koga puca, zove se Mustafa. Abid iz Komodora je uredio da nas Mustafa najpre vodi kod Abu Džihada, komandanta Palestinskih oružanih snaga. Sada imamo Abu Džihadov papir, prolazimo kroz sve linije. Prošli smo već i kontrolni položaj na drugoj liniji. Od Bejruta dovde, kroz planinsku oblast kojom trenutno idemo, front drže borci Druza, još jedne etničke frakcije u bratoubilačkom ratu.

Od juče je ovde "na programu" bitka između Palestinaca i Sirijaca. Ovo je oblast Gornjeg Metna, najviših predela Libanske gore. Sirijci su juče zauzeli uzvišenja koja dominiraju panoramom i sada se ukopavaju u pripremi za napad, za ulazak u sam Bejrut. Tu će se konačno obračunati i sa hrišćanskim falangistima i sa Arafatovim "neposlušnim" Palestincima.
Naspram sirijske armije, na čuki udaljenoj jedva pola kilometra vazdušne linije, prvi položaj Palestinaca. U štabu Al Fataha ne preporučuju da sada krećem na tu stranu. Mada Sirijci na tom delu ukopavaju tenkove - znak za predah - nije sigurno da ofanziva neće da krene svakog trenutka.

Dečak telohranitelj

U svakom slučaju, Abu Džihad mi daje još jednog pratioca, Marvana, dečaka za koga kaže da zna svaki kedar na Libanskoj gori. Ako baš insistiram da idem tamo gde mi ne bi preporučio, nema ništa protiv, ali bolje bi mi bilo da ostanem "na čaju" kod njega. Od kako se zakuvalo, na ovom sektoru fronta palo je, po proceni koju ima pred sobom, 1.800 projektila. Za tri sata prekjučerašnje "artiljerijske pripreme" teški topovi od 130mm bacili su samo na ovom ovde potezu osam stotina granata. Sada je zatišje, ali neće dugo. Sirijci su, govori mi, sa Golanske visoravni, što je front prema Izraelu, prebacili ovamo dve od četiri njihove elitne divizije. Dobro, onda neću da idem.
- Bolje živ miš nego mrtav lav - smeje se Abu Džihad, a Marvanu krivo što gubi priliku da se još jednom dokaže pred glavnim komandantom.

Sutra - U Libanskom ratu sa Jaserom Arafatom (5): "Špijun" doktora Irakija