Zemljotres u Evropskoj uniji
Na dan parlamentarnih izbora u Britaniji ishod glasanja u zemlji sa 65 miliona stanovnika zavisi od šake glasova - dve glavne partije, konzervativci i laburisti, vode mrtvu trku i krajnje je nepredvidivo kako će da izgleda buduća (očigledna) koaliciona vlada.
Ali, kao nikada do sada, rezultat izbora vidi se, pogotovo u Briselu, kao "Bregzit" ("Britanija" plus "izlazak" iz Unije). Iznad svih obećanja i ponuda partija lebdi pitanje da li će Britanija već danas, 7. maja, najaviti odlazak iz EU.
Pročitajte još:
Velika Britanija: Rat evrofila i evrofoba
Kameronovo "ili" - ili Briselu
Konzervativci i laburisti skoro izjednačeni
Ako dobije današnje izbore, Dejvid Kameron, lider konzervativaca i aktuelni premijer, obećao je Britancima referendum (do kraja 2017.) na kome treba da kažu "in" ili "aut" Evropskoj uniji.
Laburisti ne isključuju referendum, ali su prestrašeni da bi glasači na plebiscitu (sudeći po svim anketama), glatko mogli da kažu "baj, baj" Briselu.
Nervozni Poljaci
U briselskoj centrali su, pak, svesni da parlamentarni izbori u Britaniji imaju direktan uticaj na budućnost same Unije. "Evroskeptična Britanija", pogotovo njen izlazak iz EU, bili bi udarac za celu Zajednicu i NATO", kaže za lodnonski Fajnenšel tajms, Jacek Rostovski, savetnik poljskog predsednika.
Glas iz Poljske ima svoju simboliku pogotovo kada većina istočnoevropskih vlada pozdravlja EU sankcije Rusiji i plaši se da bi izlazak Britanije dramatično "razvodnio" i obesmislio sankcije i pritisak na Putina.
Paralelno, Angela Merkel, vrši pritisak na London da ostane u EU, jer smatra da bi britanski odlazak "poremetio sadašnji balans između država članica". Nemačka - komentariše se povodom ovog u Londonu - "ne želi da ponovo zavlači ruku u džep (za održavanje Unije), što bi se dogodilo ako se Britanci odluče za odlazak.
SAD gube "trojanskog konja"
Britanski izbori "zapljuskuju" takođe i drugu obalu Atlantika. SAD nikako ne žele da Britanija "povuče nogu" i napusti Zajednicu. Amerikanci smatraju Britaniju prvim strateškim partnerom u baratanju sa EU i "trojanskim konjem" Vašingtona u Briselu. Britanija je u ovoj kombinatorici važna Vašingtonu zbog vojne i političke moći koju Amerika želi da koristi kao instrument njene spoljne politike u Uniji.
Kraj za EU
Povodom bojazni da bi posle današnjih izbora porasle šanse evroskeptika na Ostrvu, Mark Leonard, direktor za evropske poslove u Evropskom savetu, upozorava da bi "EU bez Britanije bila manja, slabija i u svakom slučaju duboko uzdrmana".
Prema komentarima eksperata za prekookeanska pitanja u Londonu, Dejvidu Kameronu Vašington zamera da ga nije bilo u Minsku, na pregovorima o prekidu vatre u Ukrajini.
Najdžel Faraž, vođa partije britanskih evroskeptika (UKIP) upozorava da bi sa njegovih sadašnjih 15 odsto podrške u biračkom telu (laburisti 31, konzervativci 30), neće ulaziti u koalicionu vladu koja u političkom manifestu nema neodložan referendum o EU. Za njega "problem Britanije nije više u pitanju članstva u EU, nego šta je i šta uopšte predstavlja današnja Unija... Većina Britanaca je za zajedničko tržište i ništa više od toga.
U istom dahu, Faraž kaže da Britancima ne pada na pamet "da kopaju tunel ispod kanala Lamanš do Švajcarske, samo zato što Švajcarci prave dobre čokolade".
Na nešto ozbiljnijoj noti kaže da Britanci lepo mogu da žive i bez slatkiša "toblerone", a navodi da još bolje mogu da žive ako Britanija nije članica "federalizovane, centralizovane, nedemokratske, otuđene, birokratizovane briselske države". Po njemu, EU je postala retrogradna "diktatura" i "zmaj koga treba probosti"... zajedničko tržište deluje, federalna Evropa ne funkioniše. Više od 70 posto Britanaca traži referendum. Odmah.
