Gde je zapelo? Mirovni put posut kamenjem spoticanja
Evropske, ruske i ukrajinske diplomate naporno rade na tekstu koji će biti osnova za pregovore njihovih lidera, očkivanih u sredu uveče u Minsku, u Belorusiji, gde bi trebalo da sklope mirovni plan koji bi okončao desetomesečni rat u Ukrajini.
Insistirajući na mirovnom sporazumu koji su sve strane potpisale septembra prošle godine u Minsku, ali ga nisu poštovale, Nemačka i Francuska - sponzori procesa, predložile su mirovni plan kao "poslednju šansu", i predstavile ga prošlog četvrtka i petka u Kijevu i Moskvi, a detalji nisu obelodanjeni. Francuski diplomatski izvor rekao je da su "pregovori teški" i "spotiču se na mnogim pitanjima" pred susret u Belorusiji.
"To je goruće pitanje, o tome se, u teoriji, svi slažu. Ali primena je komplikovana. Ko će prvi položiti oružje?", piše agencija AFP.
Šta će biti s Nađom?
Tu je i pitanje sudbine Ukrajinke Nađe Savčenko koja je sada u Moskvi. Ta žena-pilot Ratnog Vazduhoplovstva je optužena za "ubistvo s predumišljajem" dva ruska novinara u istočnoj Ukrajini sredinom juna, kada se borila kao dobrovoljac. Sud u Moskvi joj je u utorak produžio pritvor do 13. maja. Savčenkova štrajkuje glađu u zatvoru već skoro dva meseca.
Konkretno, prorusi i Moskva traže da Kijev povuče trupe i, kao preduslov za popuštanje, zahtevaju da smesta počne finansiranje teritorija na istoku, koje je zaustavljeno u novembru.
Kijev, s druge strane, zahteva da primirje prati zatvaranje 400 kilometara rusko-ukrajinske granice koja je poslednjih nekoliko meseci pod kontrolom prorusa. Kijev želi da zajedno s Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ima kontrolu nad granicom s Rusijom u delu koji drže prorusi. Međutim, Moskva odbija da o tome razgovara, i kaže da Kijev mora o tome da pregovara direktno sa prorusima.
- Logika Putina je da natera Kijev da pregovara s proruskim snagama da bi se pokazalo da je ovo građanski rat - rekao je izvor iz ukrajinske vlade.
Ukrajina predlaže da se rasporede posmatrači OEBS-a s ruske strane granice.
- Očekujemo odgovor Rusa - izjavio je za AFP isti izvor.
Ukrajinska vlada priznaje samo liniju fronta kakva je bila u vreme mirovnog sporazuma iz Minska u septembru. To je sada problem, pošto su prorusi zauzeli još 500 kvadratnih kilometara i ukazuju da od toga neće odustati. Ali, prema ukrajinskom državnom izvoru, Kijev bi bio voljan da se dogovori o sadašnjoj liniji fronta uz uslov da prorusi povuku teško naoružanje iza linije fronta kakva je bila u septembru. Time bi se de facto stvorila šira demilitarizovana zona.
Rusi se zalažu za federaciju ili autonomiju područja pod kontrolom prorusa, sa idejom da se održe izbori za regionalne guvernere - koje je do sada postavljao Kijev, da bi se dao legitimitet predsednicima republika Donjeck i Lugansk, Aleksanderu Zaharčenku i Igoru Plotnickom, izabranim na izborima koje su novembra meseca priredili prorusi, a ni Kijev ni Zapad ih nisu priznali. Ova opcija, koja bi proruskim regionima donela pravo da vetom spreče prozapadnu orijentaciju Ukrajine, neprihvatljiva je za Kijev.
Pročitajte još:
* Mirovni plan za Putina i Porošenka: Poslednja šansa za mir u Ukrajini
* Plavi šlemovi i Dejton kao rešenje za Ukrajinu?
* Oland o Ukrajini: Ako ne pronađemo rešenje, biće rata
* Putin ponudio plan za rešenje krize u Ukrajini, Porošenko odbio
Ukrajina nije raspoložena da primi mirovne snage i odbija predlog prorusa za prisustvo vojnika iz Belorusije. Prema stavu Kijeva, takva akcija bi de facto legalizovala ruske trupe za koje ukrajinska vlada smatra da su već raspoređene u istočnoj Ukrajini, što Moskva sada poriče.
Rusi su ponudili Evropljanima snage koje bi činili Belorusi i Kazahstanci, ali Kijev je to odbio procenivši da su te dve zemlje saveznice Rusije, navodi izvor ukrajinske vlade. Što se tiče mogućeg kontigenta pod okriljem UN, nužno je odobrenje Saveta bezbednosti UN, u kojem Rusi to mogu da spreče ako njihova vojska ne bude deo misije.
- Ako prihvatimo Ruse u mirovnim snagama, to praktično legitimizuje prisustvo njihovih vojnika na našoj teritoriji - rezimira ukrajinski izvor.
Jedna od retkih stvari u kojima su pregovarači napredovali, pre svega je prihvatanje ideje da bi masovna razmena zarobljenika bila bolja od trgovine pojedinačnim slučajevima. Problem: liste zarobljenika koje iznose dve strane se ne poklapaju.
