Plavi šlemovi i Dejton kao rešenje za Ukrajinu?
Primirje, razdvajanje sukobljenih strana na istoku Ukrajine uz mogući razmeštaj "plavih šlemova" UN i pregovore o federalizaciji zemlje, slične Dejtonu, izgleda da su ključne ponude u mirovnom planu koji je juče ponuđen Kijevu, a danas će, od strane francuskogi predsednika Fransoa Olanda i nemačke kancelarke Angelea Merkel, biti ponuđen Moskvi.
To tvrde neki zapadnoevropski mediji, diplomate i analitičari, a glavni cilj je da se preduprede nagoveštaji Vašingtona o isporuci oružja Ukrajini i nađe političko rešenje, uz poštovanje
teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali i da se daju garantije Moskvi da ta zemlja neće ući u članstvo NATO, što javno i jesu stavili do znanja Berlin i Pariz.
Predsednik Oland je upozorio da se mora sprečiti "totalni rat" u Ukrajini, dok je nemačka kancelarka Merkel jasno predočila da će sve biti učinjeno za "evropski mir" i naglasila da se Oland i ona angažuju "za francusko-nemačke, ali i interese Evrope".
Pročitajte još:
* Mirovni plan za Ukrajinu: Šta će Oland i Merkelova ponuditi Putinu?
* Strah od Putina: Poslati vojsku na Baltik i dati oružje Ukrajini
* Obama šalje ubojito oružje u Ukrajinu?
* Moskva upozorila Zapad na "predstojeću katastrofu"
* Da li Ukrajina ostaje bez vojske: Rezervisti masovno beže iz zemlje!
Iako je francusko-nemački plan zasad obavijen velom tajnosti, neki mediji tvrde da se temelji uglavnom na ranijem ukrajinsko-ruskom mirovnom sporazumu iz Minska, ali da sadrži i predlog za razmeštaj trupa UN da bi primirje i razdvajanje sukobljenih strana bilo održivo.
Kijev, bar zasad, odbija da se "plavi šlemovi" UN rasporede na istoku Ukrajine.
Španski list Pais javlja da bi linija razdvajanja trebalo da odrazi sadašnju kontrolu teritorije dveju strana, što će teško prihvatiti Kijev jer su prorusi na istoku Ukrajine u poslednje vreme potisli ukrajinsku vojsku i zaposeli nova područja u Donbasu.
Nemački dnevnik Zidojče cajtung navodi da bi "šira autonomija bila data proruskim aktivistima" uz veću teritoriju od one predviđene sporazumom iz Minska.
Francuski Mond piše da se "Ukrajinci boje da bi Evropljani mogli ishitreno prihvatiti plan koji prividno poštuje 'crvenu liniju' teritorijalne celovitosti Ukrajine, što bi paralisalo zemlju".
List dodaje da su posle saopštenja da Oland i Merkel kreću u Kijev i Moskvu s novom ponudom za mir, u Kijevu "odmah upozorili na neprihvatanje 'novog Dejtona (mirovnog sporazuma o okončaju ratnog sukoba u BiH 1995)', a kojim je ta zemlja postala trajno nemoguća za upravljanje".
Ruski predsednik Vladimir Putin je stavio do znanja spremnost da se "konstruktivno razgovara" o francusko-nemačkom planu i podvukao da Moskva sukob u Ukrajini smatra unutrašnjim "građanskim ratom".
Francuski predsednik Oland je predočio da je "Rusija prijateljska zemlja".
Španski dnevnik Pais prenosi ocenu zapadnih diplomatskih krugova u Kijevu da se "vođstvo Ukrajine opire razmeštaju trupa UN na liniji razdvajanja na istoku, ali kako se razvijaju stvari, već sutra bi se mogli naći u situaciji da u Donbasu budu ruske mirovne snage koje bi tamo ostale godinama".
Zapadni diplomatski izvori upozoravaju i da Moskva nema potpuni upliv na pobunjenike u Donbasu, koji takođe odbijaju raspoređivanje "plavih šlemova" UN jer smatraju da će to samo dati mogućnost ukrajinskoj vojsci da se oporavi od ozbiljnih poraza posebno u poslednje vreme.
NATO podržava inicijativu Merkel i Olanda
NATO "u potpunosti podržava" mirovnu incijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog lidera Fransoa Olanda, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, ocenjujući da je situacija na istoku Ukrajine "kritična".
- Situacija je veoma teška, kritična je. U Ukrajini je stradalo više od 5.300 ljudi tokom deset meseci - ostakao je Stoltenbeg po dolasku na Bezbednosnu konferenciju u Minhenu.
- Ponavljam da Rusija mora da poštuje međunarodno pravo i svoje međunarodne obaveze- dodao je on.
