Četvrtak 17. 10. 2019.
Washington
40
  • Chicago
    90
  • New York
    80
  • Belmont
    80
  • Atlanta
    130
  • Boston
    150
  • Firt
    110
  • Denver
    140
  • Detroit
    80
  • Dover
    140
  • Hartford
    110
  • Orlean
    70
  • Helena
    140
  • Ren
    80
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    190
  • Portland
    180
  • Salem
    110
  • Santa Fe
    130
  • Tampa
    270
  • Topeka
    140
0
Četvrtak 10.08.2017.
00:11
M. Đorđević - Vesti A

Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (8): Opasni list rodoljubivih Srpkinja

Da bi proširilo svoj uticaj, Kolo srpskih sestara je još 1906. pokrenulo godišnjak "Vardar". Predlog za osnivanje dala je potpredsednica udruženja Stanislava Sondermajer. Kolo je za uređivačku politiku uzelo širenje ideje oslobođenja Srba na tlu tadašnje turske carevine i njihovog ujedinjenja sa braćom u matici, koju je početkom 20. veka promovisao i srpski dvor.

youtube.com/kosta babic
Kolo srpskih sestara

Saradnici za ponos

Prvi broj "Vardara" štampan je u tada izuzetnih 10.000 primeraka. Uredili su ga Ivan Ivanić i Milojko Veselinović, diplomate koje su i te kako poznavale težak položaj Srba pod osmanlijskom upravom. Ivanić je dao časopisu ime najveće makedonske reke, jer je ona "predstavljala težište naših želja i pretenzija i Kolo, koje je verovalo, duboko verovalo u vaskrs velike srpske države i moći, smatralo je da se odužuje svojoj nacionalnoj svesti i savesti ako svoje prvenče nazove imenom tako drage reke i učini da ono što više živi u nama i pred našim očima." U "Vardaru" su priloge objavljivali najveći srpski književnici i naučnici, kao što su Petar Kočić, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Ivo Andrić, Aleksa Šantić, Đura Jakšić, pravnik, psiholog i književnik Vladimir Velmar Janković, filolog Aleksandar Belić, prirodnjak Jovan Cvijić, dr Ksenija Atanasijević. Časopis je objavljivan za sve veroispovesti, pravoslavnu, katoličku, jevrejsku i islamsku.

Prvu kritičku belešku o "Vardaru" dao je već 1906. veliki rodoljub Petar Kočić u "Bosanskoj vili". Napominjući da se list izdaje u korist postradalih Srba u Staroj Srbiji i Makedoniji, Kočić veli i ovo: "Cijela, gotovo, sadržina ovog kalendara govori o ovim nesrećnim i potištenim srpskim pokrajinama." Naposletku, slavni Srbin iz Bosne ističe: "Ova lijepa narodna knjiga ukrašena je velikom množinom slika, koje nam predstavljaju većinom srpske zadužbine, srpske komite i neumorne radnike na našoj nacioialnoj stvari, koji padoše vršeći odano svoju svetu misiju. Kad pogledamo ove slike, nas obuzme duboka tuga i bol nam potajni dušu stegne. I ove nijeme i hladne slike, i ova raznovrsna sadržina ostavljaju na našoj duši bolan i jezovit utisak. Koliko krvi, koliko suza, koliko žrtava, koliko jada i čemera! Pod tim golemim i teškim utiskom, neka je najtoplije i najsvesrdnije preporučena ova simpatična knjižica, koja nam tako rječito i živo govori o divovskim naporima i bijedi naše potištene braće."

Uskoro je, 1908. godine, Austrougarska carevina pripojila sebi Kočićevu otadžbinu, Bosnu i Hercegovinu. Od tada su se tematika i publika "Vardara" proširile na sve Srbe pod vlašću tuđina. Tokom te i naredne godine, u glasilu Kola objavljuju se brojni rodoljubivi pozivi Srbima u Austrougarskoj na buđenje. Pošto su se podsticale ideje o zajedničkoj državi, česte su bile i fotografije svih onih gradova i oblasti, a naročito Novog Sada i Dubrovnika, koji su pokazivali želju za zajedničkim životom Slovena uopšte.

Velika popularnost

Vremenom je "Vardar" postao toliko popularan da je dostigao tiraž od fantastičnih 40.000 primeraka. O uticaju glasila Kola srpskih sestara na širenje ideje o zajedničkoj državi najbolje svedoči proglas Austrougarske 1910. godine. U njemu je Kolo označeno kao "revolucionarno i opasno po interese Monarhije". Proglas nije sprečio članice da sa još većim žarom nastave rodoljubivi rad. Bilo je to doba kada su se odnosi Srbije i Austrougarske sve više usijavali. Vrhunac netrpeljivosti bila je 1. tačka austrijskog Julskog ultimatuma 1914. godine, u kojoj se od Kraljevine Srbije izričito traži sprečavanje štampanja i rasturanja svih publikacija koje podstiču mržnju prema Crno-žutoj monarhiji. Ovaj ultimatum doveo je do objave Prvog svetskog rata. Tek tada je "Vardar" ućutkan, ali privremeno. Naredni broj štampan je 1921. godine, i redovno je izlazio sve do početka Drugog svetskog rata.

Donatori široke ruke

Novac za objavljivanje "Vardara" prikupljao se uglavnom pretplatom, ali i od donatora, pojedinaca i ustanova. Članice su slale molbe ministarstvima, institucijama i uglednim pojedincima za dobrovoljni prilog nudeći da otkupe primerke časopisa. Ove časopise su slale seoskim školama širom Kraljevine. Tako je Kolo postizalo bar dva cilja: putem časopisa snažile su svest o nacionalnim interesima među stanovništvom, i skretale pažnju donatora na probleme na koje su nailazile tokom dobrotvornog i nacionalnog rada.

Tragedija Sondermajerovih

Stanislava Sondermajer, pokretačica mnogih poduhvata u Kolu srpskih sestara, bila je kći generala Dimitrija Đurića, ministra vojnog i upravnika Vojne akademije. Bila je supruga dr Romana Sondermajera, utemeljivača srpske vojne hirurgije i načelnika ratnog saniteta. Čim su od 1912. počeli ratovi za oslobođenje, Roman, poreklom Poljak, još jednom je dokazao da srce njegovo, kao i cele njegove porodice, kuca za Srbiju. Svi Sondermajerovi su obukli uniformu i nisu je skidali do kraja Prvog svetskog rata. Stanislava je još od balkanskih ratova bila dobrovoljna bolničarka, kao i njena kći Jadviga. Porodici se na frontu 1914. pridružio i sin, gimnazijalac Stanislav, Staško. Poginuo je u avgustu iste godine na Ceru. Žene u Pocerini su u užasu, sahranjujući danima poginule ratnike u zajedničke grobnice, telo šesnaestogodišnjeg mladića dodavale iz ruke u ruku od bojišta u Dobriću, gde je pao, do Bogosavaca, gde su ga sahranile pod razgranatom lipom, "da ga majka nađe". Nisu znale da je njegova mati Stanislava umrla nekoliko dana ranije na dužnosti bolničarke.

Sutra - Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (9): Prave sestre slovenskim žrtvama

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
  • 2019 © - vesti online