Subota 19. 10. 2019.
Washington
30
  • Chicago
    140
  • New York
    90
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    110
  • Boston
    220
  • Firt
    120
  • Denver
    130
  • Detroit
    130
  • Dover
    140
  • Hartford
    110
  • Orlean
    110
  • Helena
    150
  • Ren
    80
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    120
  • Portland
    270
  • Salem
    160
  • Santa Fe
    90
  • Tampa
    250
  • Topeka
    140
0
Nedelja 06.08.2017.
00:11
M. Đorđević - Vesti A

Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (4): Jugoslavija u jednom Kolu

Kad je u Beogradu 1. decembra 1918. stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Prvi Karađorđević došao je na čelo države čija je predvodnica, Srbija, bila sva u ruševinama, a stanovništvo desetkovano.

Vimeo.com/Velislav Radev
Beograd kao centar svih vera

I pored svega, obnovljena su mnoga predratna ženska društva, a već početkom 1919. godine, i Kolo srpskih sestara. Za predsednicu je izabrana Mirka Grujić.

Kolo je iz rata izašlo s ogromnim ugledom. Iako prepolovljenog članstva i prazne blagajne, ono je vrlo brzo obnovilo mrežu sa novih 80 odbora.

Program Kola u novoj državi predstavila je Delfa Ivanić, dugogodišnja potpredsednica, u govoru "Reč jugoslovenskim sestrama".

Prigrlivši ideju ujedinjenja Južnih Slovena, članice su se obavezale na širenje bliskosti među bratskim narodima, kao i na stalnu brigu za porodice poginulih ratnika i njihovu siročad.

Invalidi prvi na listi

Najpreča briga Kola bili su brojni invalidi iz svih oslobodilačkih ratova. Već u proleće 1919. članice su u Beogradu otvorile Dom invalida za one koji su se vratili iz ropstva u najvećoj bedi i one koji su dolazili u Beograd da reše pitanje invalidnine, kao i onih "koji nisu imali imali nigde nikoga svoga, te su se sklonili u Kolu".

U Domu invalida je, do zatvaranja 1921. godine, našlo besplatno utočište preko 4.000 bivših ratnika. Štićenici su dobijali odeću i rublje, a kada su se vraćali kućama, nosili su odeću i za porodice.

Društvo im je davalo i proteze ako ih država nije obezbedila. Poslednje godine u Domu invalida otvorena je škola za krojače, abadžije i obućare. Polaznici su uz diplomu dobijali i šivaću mašinu da bi samostalno zarađivali za život.

Odbori Kola srpskih sestara u Beogradu, Banjaluci i Sarajevu imali su sopstveni dom, pa su osnovali internate za učenice čiji su roditelji poginuli u oslobodilačkim ratovima.

Pitomice su pored stručnog obrazovanja, gimnazijskog ili srednjošklolskog, podučavane lepom ponašanju, sviranju klavira, pevanju i francuskom jeziku.

U pratnji vaspitačica odlazile su u pozorišta i bioskope, posećivale izložbe, išle na predavanja van internata.

Kolo ih je pripremalo da postanu vredne članice porodice, društva i otadžbine. Za veliki broj pitomica boravak i školovanje u internatu je bio besplatan, dok su za druge plaćali roditelji ili ugledni i imućni ljudi.

U to doba, školovanje uopšte, i mladića i devojaka bilo je stvar društvenog prestiža. U internatu Kola najviše je bilo pravoslavki, više od polovine, a primale su se i mlade katolikinje, mulimanke i Jevrejke.

Čuvarke svih vera

Svaka pitomica je verske praznike obeležavala prema običajima svoje vere.

Proslavljale su se i Materice, Badnje veče, Božić, Sveti Sava i Uskrs.

Smeštaj, ishrana, higijena i stručnost nastavnika bili su na tako visokom stepenu da je sve više roditelja u Kraljevini SHS upisivalo svoje kćeri u internat Kola srpskih sestara.

Za njih su plaćali nemalu cenu, ali tim pitomicama školarina nije davala povlašćeni položaj.

U školskoj 1928/29. godini u beogradskom internatu živelo je 48 učenica, od kojih čak 29 besplatno.

Jedna od pitomica bila je i Dragojla - Cilja Stevović-Vukić, potonja predsednica obnovljenog Kola.

Pomagale i izbeglicama

Tokom Velikog rata odbori Kola srpskih sestara bili su zvanično raspušteni, ali rad nisu prekidali. Posle sloma Srbije 1915, u nepreglednoj koloni srpske vojske i naroda koji se povlačio preko Albanije, koračale su i članice Kola. One su, našavši se u prijateljskim državama, koristile lične veze i naklonost mnogih uglednih strankinja da bi organizovale slanje paketa sa hranom zarobljenicima u austrijskim logorima, i pomagale izbeglicama u Francuskoj i Grčkoj. U tim zemljama se našlo i mnogo siročadi, koja su spasavana u poslednji čas pred upad neprijatelja.

U smrt sa ratnicima

Nadežda Petrović, tada sekretar Kola srpskih sestara, našla se na frontu kao dobrovoljna bolničarka još 1912. godine. Sa srpskom vojskom je ponovo i u Velikom ratu.

U zatišju posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, sa porodicom je otišla u Skoplje. Tada joj je ponuđeno da ode na konferenciju u Rim ili da radi u državnoj bolnici u Beogradu. Umesto toga, ona se uputila u čuvenu Valjevsku bolnicu, na samoj liniji fronta.

- Tada je Valjevo bilo jedna velika kužnica, u kojoj se jedva zna ko je živ, ko je mrtav - ostalo je zabeleženo.

Nadežda je radila na infektivnom odeljenju. Kada je druge godine ratovanja, posle Suvoborske bitke Valjevskom bolnicom, prepunom ranjenika, zavladao pegavi tifus, obolela je i Nadežda Petrović. Bolovala je svega sedam dana. Umrla je 3. aprila 1915. godine.

A Katarina Šturceneger, članica Kola, u memoarima "Srbija u ratu 1914 - 1916" zapisala je o herojstvu predsednice udruženja Ljubice Luković sledeće reči: "Naša draga gospođa Luković nije se dala odvratiti od obilaženja nesrećnika u severnim i južnim krajevima.

Ona je odvodila sa sobom kola puna namirnica, koje je delila najsiromašnijima, prijateljima i neprijateljima. Vratila se ucveljena. Posle nekoliko dana, ta žena, lepa krupna i jedra, bila je položena u hladni grob.

Petnaest godina ona je bila majka Srbije, i sada je njeno veliko srce, koje je izgaralo za otadžbinu, prestalo da kuca". Ljubica Luković je, kao i mnogi njeni sunarodnici, stradala od pegavog tifusa.

Sutra: Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (5): Mala ženska antanta

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
  • 2019 © - vesti online