Četvrtak 5. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 06.08.2017.
00:11
M. Đorđević - Vesti A

Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (4): Jugoslavija u jednom Kolu

Kad je u Beogradu 1. decembra 1918. stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Prvi Karađorđević došao je na čelo države čija je predvodnica, Srbija, bila sva u ruševinama, a stanovništvo desetkovano.

Vimeo.com/Velislav Radev
Beograd kao centar svih vera

I pored svega, obnovljena su mnoga predratna ženska društva, a već početkom 1919. godine, i Kolo srpskih sestara. Za predsednicu je izabrana Mirka Grujić.

Kolo je iz rata izašlo s ogromnim ugledom. Iako prepolovljenog članstva i prazne blagajne, ono je vrlo brzo obnovilo mrežu sa novih 80 odbora.

Program Kola u novoj državi predstavila je Delfa Ivanić, dugogodišnja potpredsednica, u govoru "Reč jugoslovenskim sestrama".

Prigrlivši ideju ujedinjenja Južnih Slovena, članice su se obavezale na širenje bliskosti među bratskim narodima, kao i na stalnu brigu za porodice poginulih ratnika i njihovu siročad.

Invalidi prvi na listi

Najpreča briga Kola bili su brojni invalidi iz svih oslobodilačkih ratova. Već u proleće 1919. članice su u Beogradu otvorile Dom invalida za one koji su se vratili iz ropstva u najvećoj bedi i one koji su dolazili u Beograd da reše pitanje invalidnine, kao i onih "koji nisu imali imali nigde nikoga svoga, te su se sklonili u Kolu".

U Domu invalida je, do zatvaranja 1921. godine, našlo besplatno utočište preko 4.000 bivših ratnika. Štićenici su dobijali odeću i rublje, a kada su se vraćali kućama, nosili su odeću i za porodice.

Društvo im je davalo i proteze ako ih država nije obezbedila. Poslednje godine u Domu invalida otvorena je škola za krojače, abadžije i obućare. Polaznici su uz diplomu dobijali i šivaću mašinu da bi samostalno zarađivali za život.

Odbori Kola srpskih sestara u Beogradu, Banjaluci i Sarajevu imali su sopstveni dom, pa su osnovali internate za učenice čiji su roditelji poginuli u oslobodilačkim ratovima.

Pitomice su pored stručnog obrazovanja, gimnazijskog ili srednjošklolskog, podučavane lepom ponašanju, sviranju klavira, pevanju i francuskom jeziku.

U pratnji vaspitačica odlazile su u pozorišta i bioskope, posećivale izložbe, išle na predavanja van internata.

Kolo ih je pripremalo da postanu vredne članice porodice, društva i otadžbine. Za veliki broj pitomica boravak i školovanje u internatu je bio besplatan, dok su za druge plaćali roditelji ili ugledni i imućni ljudi.

U to doba, školovanje uopšte, i mladića i devojaka bilo je stvar društvenog prestiža. U internatu Kola najviše je bilo pravoslavki, više od polovine, a primale su se i mlade katolikinje, mulimanke i Jevrejke.

Čuvarke svih vera

Svaka pitomica je verske praznike obeležavala prema običajima svoje vere.

Proslavljale su se i Materice, Badnje veče, Božić, Sveti Sava i Uskrs.

Smeštaj, ishrana, higijena i stručnost nastavnika bili su na tako visokom stepenu da je sve više roditelja u Kraljevini SHS upisivalo svoje kćeri u internat Kola srpskih sestara.

Za njih su plaćali nemalu cenu, ali tim pitomicama školarina nije davala povlašćeni položaj.

U školskoj 1928/29. godini u beogradskom internatu živelo je 48 učenica, od kojih čak 29 besplatno.

Jedna od pitomica bila je i Dragojla - Cilja Stevović-Vukić, potonja predsednica obnovljenog Kola.

Pomagale i izbeglicama

Tokom Velikog rata odbori Kola srpskih sestara bili su zvanično raspušteni, ali rad nisu prekidali. Posle sloma Srbije 1915, u nepreglednoj koloni srpske vojske i naroda koji se povlačio preko Albanije, koračale su i članice Kola. One su, našavši se u prijateljskim državama, koristile lične veze i naklonost mnogih uglednih strankinja da bi organizovale slanje paketa sa hranom zarobljenicima u austrijskim logorima, i pomagale izbeglicama u Francuskoj i Grčkoj. U tim zemljama se našlo i mnogo siročadi, koja su spasavana u poslednji čas pred upad neprijatelja.

U smrt sa ratnicima

Nadežda Petrović, tada sekretar Kola srpskih sestara, našla se na frontu kao dobrovoljna bolničarka još 1912. godine. Sa srpskom vojskom je ponovo i u Velikom ratu.

U zatišju posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, sa porodicom je otišla u Skoplje. Tada joj je ponuđeno da ode na konferenciju u Rim ili da radi u državnoj bolnici u Beogradu. Umesto toga, ona se uputila u čuvenu Valjevsku bolnicu, na samoj liniji fronta.

- Tada je Valjevo bilo jedna velika kužnica, u kojoj se jedva zna ko je živ, ko je mrtav - ostalo je zabeleženo.

Nadežda je radila na infektivnom odeljenju. Kada je druge godine ratovanja, posle Suvoborske bitke Valjevskom bolnicom, prepunom ranjenika, zavladao pegavi tifus, obolela je i Nadežda Petrović. Bolovala je svega sedam dana. Umrla je 3. aprila 1915. godine.

A Katarina Šturceneger, članica Kola, u memoarima "Srbija u ratu 1914 - 1916" zapisala je o herojstvu predsednice udruženja Ljubice Luković sledeće reči: "Naša draga gospođa Luković nije se dala odvratiti od obilaženja nesrećnika u severnim i južnim krajevima.

Ona je odvodila sa sobom kola puna namirnica, koje je delila najsiromašnijima, prijateljima i neprijateljima. Vratila se ucveljena. Posle nekoliko dana, ta žena, lepa krupna i jedra, bila je položena u hladni grob.

Petnaest godina ona je bila majka Srbije, i sada je njeno veliko srce, koje je izgaralo za otadžbinu, prestalo da kuca". Ljubica Luković je, kao i mnogi njeni sunarodnici, stradala od pegavog tifusa.

Sutra: Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (5): Mala ženska antanta

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2024 © - vesti online