Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (13): Nudila svoju glavu za Dražinu
U Beogradu je Delfa Ivanić, poslednja predsednica izvornog Kola srpskih sestara, dočekala oslobođenje, ali u slobodi nije uživala. Posle nacista, hapse je i partizani, kao protivnika komunista. Iako je bila teško bolesna, u zatvoru su je ponižavali i mučili.
Kada je posle nekog vremena otpuštena, povukla se iz javnog života sve do početka suđenja generalu Mihailoviću.
Tada je zatražila od komunističkih vlasti da bude svedok odbrane, ali joj je zaprećeno kaznom ako na tako nešto ponovo pomisli.
Opasno pismo
Ipak, Delfa Ivanić se po izricanju smrtne presude Dragoljubu Mihailoviću obratila 15. jula 1946. godine pismom novim vlastima, i ponudila svoj život u zamenu za generalov.
To pismo glasi: "Obraćam se cenjenom Prezidijumu FNRJ, usrdnom molbom i molim ga za pomilovanje bivšeg đenerala Draže Mihailovića.
Ja se obraćam lično, u svoje ime, ali sam uverena da za mnom i sada, kao i u toku prošlih 47 godina moga nacionalnog rada, stoje mnoge stotine hiljada srpskih žena.
Ja molim Prezidijum da se u ovom teškom momentu pokaže i blagorodnim i dalekovidnim i da spasavanjem glave jednog protivnika, koji je, bez sumnje mnogo puta i pogrešio, možda, vrlo često i preko svoje volje, želja i namera, učini da se u srpskom narodu pokaže jedno bolje i plemenitije osećanje od onoga, kazniti krivca, stradalnika i pobeđenog i onda, kada smo mi pobednici. Veći je pobednik, svakako, onaj ko zna da prašta baš onda kad je u snazi i moći, no onaj koji određuje kaznu i pušta, da se ona izvrši, bez obzira na to da li je kažnjenik kriv ili nevin.
Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru:
1. Srpskoj sirotinji na usluzi
2. Srpkinje razumeše svoj zadatak
3. Prve na frontovima Velikog rata
6. Čajanke kod kraljice Marije
8. Opasni list rodoljubivih Srpkinja
9. Prave sestre slovenskim žrtvama
Blagodarstvo i dobrota su zakoni koje nam je darivao Bog i oni su, nesumnjivo, nepogrešni. Blagorodstvo i dobrota, to je svakako iznad svih prava i pisanih ljudskih zakona.
A sve drugo, zakoni, paragrafi i tome slično, ljudska su rabota i oni mogu biti i pogrešni, mnogo puta, i onda kada se veruje da se kroz njih i preko njih služi opštem dobru.
Ja molim Prezidijum, da ovu moju skromnu i usrednu molbu uvaži, i da tim svojim plemenitim postupkom umiri mnoge čestite srpske duše.
Verujući da bi ovo bio jedan ne samo više no blagodaran postupak od strane Prezidijuma, poklanjanje glave jednom velikom protivniku, onda kada je on potpuno pobeđen i savladan, već da bi to neobično mirotvorno delovalo na srpski narod, ja nudim dragovoljno svoju glavu iako znam da ona više mnogo ne vredi, nudim nju i molim da budem streljana ja, umesto osuđenog Draže Mihailovića.
Pošto se "usudila da založi život za zlikovca", potpisnica ovog pisma ponovo je uhapšena, a u zatvoru je, uz druga zlostavljanja, trpela i studentkinje koje su nahuškane da je stalno provociraju i nazivaju pogrdnim imenima.
Na zalaganje Jaše Prodanovića posle dužeg vremena Delfa Ivanić je otpuštena iz zatvora. Kolo srpskih sestara je u međuvremenu ukinuto kao "nenarodno udruženje", a sva njegova imovina je konfiskovana.
Dom je dodeljen Kulturno-umetničkom društvu "Ivo Lola Ribar". Poslednji podaci o sudbini Delfe Ivanić govore da je morala redovno da se javlja Udbi koja je proveravala da nije povezana sa antikomunističkim grupama.
Potom je otišla iz Beograda, ali se ne zna tačno gde je živela do smrti. Umrla je
1972. godine i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.
Ublaženi memoari
Delfa Ivanić se bavila prevođenjem sa francuskog i nemačkog jezika.
Pisala je i književne portrete velikih Srpkinja, a humanitarno-publicističkim radovima i člancima o položaju i pravima žena sarađivala je u časopisima "Zora", "Bosanska vila", "Domaćica", "Brankovo kolo", "Vardar", "Golub", "Ženski svet", "Žena", novogorička "Veda", "Ženski portret".
Bila je član redakcija "Ženskog pokreta" i "Almanaha Jadranske straže". Profesor Fedor Nikić ubedio ju je, posle rata, da napiše memoare koji se u celosti čuvaju u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, a u Arhivu Srbije u "ublaženoj" verziji.
Na uporno, dugogodišnje zalaganje profesora Nikića, memoari Delfe Ivanić ugledali su svetlost dana tek 2013. godine, na 110. godišnjicu osnivanja Kola srpskih sestara.
Zatajili poklon kraljice Marije
Kraljica Marija je pratila svog sina Petra Drugog tokom njegove posete britanskom premijeru Vinstonu Čerčilu.
Tada je, krajem 1942. godine, britanska vlada saopštila kraljici da njen Londonski komitet Crvenog krsta treba da šalje pomoć partizanima, a ne zarobljenicima i izbeglicama.
Zato je ona osnovala dobrotvornu zadužbinu "Sveti Andreja Prvozvani", preko koje je nastavila da šalje pomoć u zarobljeničke logore i izbegličke kampove.
Iako je na zasedanju Avnoja 1943. Karađorđevićima zabranjen povratak u otadžbinu, kraljica Marija je uputila još jedan, lični poklon narodu, opremu za bolnicu i pošiljku hrane.
Za ovaj poklon se u Jugoslaviji nije znalo.
