Istorija izbeglištva (15): Dvostruki aršini Elija Vizela
Dobrica Vulović u knjizi "Srbija, zemlja izbeglica", pišući o vremenu kada je bio prvi komesar za izbeglice, priseća se i posete Srbiji Elija Vizela, dobitnika Nobelove nagrade za mir, čoveka koji je preživeo Holokaust, a život posvetio očuvanju sećanja na žrtve nacizma u Drugom svetskom ratu i borbi protiv netolerancije, nepravde i ravnodušnosti prema žrtvama.
- Iz Kabineta predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića dobili smo zamolnicu da sledećeg dana budemo posebno pripravni jer će izbeglice u Srbiji posetiti jedan važan gost. Nismo znali o kome je reč. Ostalo je samo da obavežemo upravnike centara da obezbede odgovarajuću higijenu u centrima i da obezbedimo prisustvo upravnika u tim centrima. Ali, pošto nismo znali koji će to centar biti, poslali smo instrukciju svim centrima i poverenicima da izvrše detaljnu kontrolu higijene kolektivnih centara, da obezbede prisustvo sekretara Crvenog krsta i upravnika. Zadužio sam jednog saradnika da prati instrukcije gde i kada će se taj gost, ispostavilo se Eli Vizel, pojaviti, odnosno gde će želeti da poseti izbeglice. Iz kabineta je, kao osoba za vezu, određena Klara Mandić. Vizel se posebno interesovao za prihvatni centar Crvenog krsta Kragujevac. Njegovi su posetili desetak centara uglavnom u Raškoj oblasti i centrima gde su smeštene izbeglice mešovite nacionalne strukture, o čemu smo naknadno bili obavešteni.
Gorka pilula
Nakon sastanka sa svojom prethodnicom, sa Danijelom Šiferom na čelu, Eli Vizel je održao konferenciju za štampu u Međunarodnom pres centru u Beogradu, u prisustvu ogromnog broja stranih i domaćih novinara. Njegovo izlaganje bilo je krajnje objektivno i ilustrativno, sa analitičkim podacima.
- Nijedna zamerka se nije mogla čuti. Ja sam se obratio novinarima i Eliju Vizelu, ukazujući pri tome na uočene jednostranosti stranih novinara koje izveštavaju o stanju stvari na ovim prostorima. Bio sam zadovoljan i ponosan što je jedan akademik, nobelovac američko-izraelskog porekla ima tako objektivan i racionalan pristup. Međutim, to zadovoljstvo je kratko trajalo.
Eli Vizel je po povratku u Ameriku objavio izveštaj potpuno suprotan onom što je lično izgovorio u Međunarodnom pres centru.
- Bili smo šokirani. Shvatili smo da je njegova poseta bez obzira na formalnu organizaciju deo informativnog plana uništavanja Srbije, opravdavanjem dvostrukih standarda naručenih za neke druge ciljeve. U njegovom izveštaju zapazili smo olovku zapadnih centara moći, koji su pre toga izmišljali aferu o silovanim muslimankama, silovanju dece u logorima za muslimane. Bilo je to još jedno iskustvo, gorka pilula, koju smo morali da progutamo, a gutali smo ih svakim danom sve više i više, direktno se suočavajući sa nepravdom i lažima.
Invazija špijuna
Srbija je u to vreme bila pogodna teritorija za kretanje stranih obaveštajnih službi. Kretali su se od severa do juga, od istoka do zapada. Uglavnom u takozvanim trojkama, pokušavajući da među izbeglice uvuku nespokoj. Pri tom, optužujući Srbiju za sve što ih je snašlo, a opravdavajući politiku dvostrukih aršina u gledištima i postupcima međunarodne zajednice, napominje Vulović.
- Na sreću, nije im to u potpunosti uspelo, a u tom kontekstu morali smo sve to da istrpimo i nađemo načina da ne upadnemo u mrežu obaveštajnih zamki onih koji su delovali kao slobodni strelci instalirani u strukture međunarodnih organizacija. Znao sam tada mnogo primera kako se vodi specijalni rat, način njihovog rada, personalni sastav i mnogo toga što se nikada neće objaviti.
Eli Vizel je kasnije o Šiferu izjavio da njega nikada "taj čovek nije reprezentovao i da je došao tada sa njim kao dopisnik jednih italijanskih novina i organizovao tehnički deo njegove posete" ("Borba", 16. april 1994). Dodao je i da je imao neke sumnje u vezi sa Šiferom već tada, da se nije složio s nečim što je rekao i da su ga kasnije ljudi zvali i rekli da tvrdi da je njegov predstavnik, što svakako nije istina.
- Inače, Vizelov stručni tim, desetak dana pre dolaska u SRJ, imao zadatak da u Srbiji nađu logore za muslimane i Hrvate. Stavljeni su im na raspolaganje svi helikopteri MUP-a i Vojske i speleološka oprema. Jedan detalj zaslužuje pažnju - da kontrola leta SRJ iz bezbednosnih razloga, zbog mraka i magle, nije dozvolila jednom helikopteru da poleti iz Užica. I oko toga je nastala velika pometnja s obzirom na to da je došlo do pomeranja predviđene satnice.
Mirovnjaci sejali lokatore po RSK?!
Mandat mirovnih snaga bio je da razdvaja zaraćene strane i štiti civile, ne upuštajući se, osim u samoodbrani, u vojne operacije. Međutim, u ratu u BiH i Hrvatskoj njihov mandat je pretvoren u suprotnost, piše Vulović.
- Nije dokazano (ali su postojale indicije) da su mirovnjaci učestvovali u etničkom čišćenju Srba, mada silina unakrsne vatre na izbegličke kolone praktično nije mogla biti izvedena bez nečije pomoći. Mirovnjaci su svojim nečinjenjem takođe doprinosili stradanju Srba, posebno u selima i naseljima koje su hrvatske snage pokušavale da osvoje. Sećam se priče izbeglice da su joj na kućnom pragu poginuli muž, dever, svekar i svekrva u prisustvu nekoliko mirotvoraca koji su bili staconirani u Lici. Nešto kasnije, njihov mandat se pretvorio u otvorenu podršku. Bombardovanje aerodroma u Kninu i srpskih odbrambenih snaga, nadletanje i bombardovanje kolona izbeglica samo su neki primeri koji to potvrđuju. Bilo je jasno da su mirovnjaci sejali lokatore diljem Republike Srpske Krajine koji su poslužili za precizna gađanja NATO avijacije, čime su se stavili u funkciju ratnih sukoba i skinuli masku sa svoje "mirovne" misije.
Unprofor Stjepanovića predao Hrvatima
- Da su se mirovnjaci i humanitarci stavili u funkciju rata potvrđuje i slučaj Bože Stjepanovića iz Daruvara, koji je uspeo da pobegne ispred streljačkog voda. Izbegavajući poteru sa psima, nakon nekoliko dana skrivanja i noćnog hoda napokon je stigao do punkta Unprofora. Prošao je čak i hrvatsku stražu i predao se mirovnjacima. Očekivao je da će ga Unprofor predati srpskoj strani, ali oni su ga vratili hrvatskim vojnicima. Uspeo je da se izmigolji dok su pokušavali da ga zarobe i pored Hrvata i mirovnjaka pobegne na teritoriju koja je bila pod kontrolom Srba. Taj čovek je otac mog druga sa fakulteta, na čiju sam molbu organizovao njegovo prebacivanje u Beograd - navodi Vulović.
