Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (7): Srpski vez osvaja Evropu
Sve brojnije i raznovrsnije delatnosti Kola srpskih sestara zahtevale su i pažljivu organizaciju, pa se rešenje pronašlo u osnivanju specijalizovanih sekcija.
Po nekima od njih Kolo je postalo čuveno čak i u narednim pokolenjima.
Jedna sekcija, za vez i narodni kostim, sakupljala je narodne ženske rukotvorine, druga, priređivačka, organizovala je razne manifestacije u Domu Kola u Beogradu kao što su prodajne izložbe, čajanke, susreti i skupovi, a izvan sedišta Sveslovensku zabavu.
Sekcija za "Vardar" starala se o sakupljanju pretplate za časopis i za njegovu raspodelu; bibliotekarska sekcija opremala je domsku biblioteku...
Devojački ogranak
Veći odbori su negovali i podmladak tako što su okupljali mlade članice u sekciju zvanu Devojačko kolo, koje se familijarno ponegde nazivalo i Odbor gospođica.
Devojke su dežurale na prodajnim izložbama, obilazile stare i siromašne noseći im pomoć, dočekivale goste Kola obučene u narodne nošnje.
Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru:
1. Srpskoj sirotinji na usluzi
2. Srpkinje razumeše svoj zadatak
Zauzvrat, u raskošnoj svečanoj sali Doma Kola u prestonici one su mogle da priređuju razne zabave i pozivaju svoje goste.
Devojke iz podmlatka prisustvovale su i Sveslovenskom balu.
Sekcija Kola za narodni vez i nošnje pročula se i van granica Kraljevine. Osnovana je 1920. godine i imali su je svi odbori.
U duhu nacionalnih ideja iz programa udruženja, ova sekcija je nastojala da spase od zaborava vez, čipke, ćilime, stare tkanine, odeću i druge narodne umotvorine i da na izložbama podstiče negovanje narodne umetnosti.
Bilo je jasno da se u naletu novog doba domaća omladina sve manje zanimala za ručni rad, ali je među društvenom elitom, naročito stranom, još od početka 20. veka ovaj vid narodne radinosti postajao sve traženiji, kao umetničko blago.
Zato je sekcija za vez organizovala akcije sakupljanja predmeta narodne radinosti iz raznih delova Kraljevine.
Kolo je počelo da osniva ženske zanatske škole širom Srbije i da pomaže postojeće.
Najpoznatija ovakva škola bila je Udruga za unapređenje narodne umetnosti i obrata osnovana u Cavtatu 1912. godine.
Akcijom srpskog ženskog društva omogućeno je siromašnim domaćinstvima na dalmatinskom selu da lepo zarade, budući da su se njihove rukotvorine prodavale, između ostalog i u uglednom Pazaru Beogradskog ženskog društva u prestonici Kraljevine.
U svečanoj sali Doma Kola nalazila se stalna izložba vrednih narodnih radova. Naročiti ponos predstavljala je skupocena kolekcija narodnih nošnji iz raznih krajeva otadžbine.
Sa svojim zbirkama Kolo je odlazilo na izložbe, kako domaće, tako i međunarodne, u London, Pariz, Prag, Varšavu, Solun. Tu je osvajalo visoka priznanja za lepotu svojih eksponata.
Nošnje u najam strancima
Narodne nošnje su pomagale i da se napune milosrdni fondovi Kola tako što su se nošnje iznajmljivale drugim društvima i jugoslovenskim ambasadama. Sekciju za vez vodile su Ruža Jovanović i Vera Mijatović uz saradnju stručnjaka iz Etnografskog muzeja u Beogradu. Kolo srpskih sestara je ustanovilo još jednu lepu i korisnu priredbu u svom Domu. Bila je to prodajna uskršnja izložba na kojoj su se šarena jaja, oslikana nacionalnim motivima, prodavala od Velikog utorka do Velikog petka. Prihod je, kao i svi ostali, odlazio u dobrotvorne svrhe.
Prve dame kraljice Marije
Tradicija dvorskih dama koje su pravile društvo kraljici nastala je još u doba Obrenovića, a nastavila da se neguje u domu Karađorđevića.
One su se birale među ženama i kćerima najviđenijih porodica, kojima se na taj način ukazivala izvanredna čast i pažnja. Dvorske dame su pratile kraljicu na putovanjima u zemlji i inostranstvu i bile u njenoj sviti na svečanostima i posetama raznim institucijama.
Dve dvorske dame odabrane su iz Kola srpskih sestara. Jedna od njih bila je Mirka Grujić, predsednica Kola, po rangu prva dvorska dama.
U ovoj ulozi ona se sa lakoćom snalazila, budući da je bila kći poznatog političara i ministra Jevrema Grujića.
Pratila je kraljicu Mariju 1933. na proputovanju po Grčkoj i okolnim zemljama.
Tada je kraljevski par posetio mesta od istorijskog značaja za Srbe kao što su Solun, Krf i kosturnicu srpskih junaka na ostrvu Vido. Predsednica Kola bila je uz kraljicu i na putovanju vozom u Francusku, kobne 1934. godine.
Svedočila je kraljičinom bolu posle atentata na Aleksandra Karađorđevića u Marselju. Sahrani kralja u Beogradu prisustvovale su predstavnice svih odbora Kola, a na odar su položile srebrni venac. Udruženje je, u znak žalosti, te i naredne godine obustavilo sve tradicionalne svečanosti.
Posle pogibije supruga Aleksandra u Marseju 1934. godine, kraljica Marija Karađorđević se potpuno se posvetila milosrdnom radu i ženskim udruženjima. Na putovanjima širom Kraljevine Jugoslavije dočekivale su je članice Kola, čijem je domu u Skoplju pomagala nocem, a svečano je dočekana i u Demir Kapiji.
Kolo je obeležavalo rođendan svoje visoke pokroviteljice priređujući koncerte i predavanja na aktuelne društvene teme. Marija Karađorđević je 1938. napustila Jugoslaviju da se više nikada u nju ne vrati. Kolo srpskih sestara je nastavilo da je pozdravlja kao svoju veliku zaštitnicu i poštovaoca njegovog rada za dobrobit otadžbine.
Preduzetne "sestre" iz Vrnjaca
Glavni odbor Kola u Vrnjačkoj Banji bio je vlasnik stambene zgrade, poznat kao Dom Kola u Vrnjcima, koju je u sezoni letnjih odmora izdavao gostima banje. O svim pansionskim uslugama brinule su članice, žrtvujući sopstveni odmor. Odatle je udruženje crplo dragocene prihode za dobrotvorne delatnosti. Van sezone, o trošku udruženja, u ovom zdanju devojke iz mesta i okoline pohađale su kurs šivenja i narodnog veza.
