Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru(5): Mala ženska antanta
Još 1906. Kolo srpskih sestara, Srpsko-jevrejsko društvo žena i Beogradsko i Kragujevačko žensko društvo osnovali su Srpski narodni ženski savez.
I, odmah naišli na otpor u patrijarhalnoj sredini, jer se sa niza skupova Saveza, održavanih do Prvog balkanskog rata, zahtevalo izjednačavanje žena sa muškarcima: "Ista nagrada za iste kvalifikacije i isti rad, pravo žene na nasleđivanje i na upravljanje imovinom."
Borba za pravo glasa
Već 1919. godine osnovan je Narodni ženski savez Kraljevine SHS, koji će prerasti u jugoslovenski.
Ovaj savez predstavljao je sve ženske organizacije nove države u inostranstvu.
Sarađivao je sa raznim dobrotvornim i pacifističkim organizacijama, pre svega u Rumuniji i Čehoslovačkoj, u Poljskoj i Grčkoj. Predsednica mu je od 1924. godine bila Delfa Ivanić.
Narodni ženski savez je u maju 1923. u Rimu učestvovao u stvaranju tzv. Male ženske antante, čiji je cilj bio "rad na socijalnom, ekonomskom i političkom jačanju žene, i na uklanjanju svih nesuglasica koje bi se mogle stvoriti između zemalja M. Ž. A. u interesu opšteg mira."
Dve godine kasnije, domaćin sastanka Male ženske antante bilo je Kolo srpskih sestara. U domu udruženja u Beogradu raspravljalo se tada o prilikama u kojima žive žene u zemljama članicama ovog međunarodnog saveza, kakve obaveze i dužnosti imaju, a kakva su im prava.
U to vreme Poljakinje i Čehoslovakinje dobile su pravo glasa i mnogo više udela na polju kulture i javnog delovanja, te se već, kako su zabeležili hroničari, "njihov blagotvorni uticaj oseća u parlamentu, naročito kad je u pitanju majka i dete".
Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru:
1. Srpskoj sirotinji na usluzi
2. Srpkinje razumeše svoj zadatak
Posebna pažnja na konferencijama u Beogradu posvećena je pravima dece rođene van braka i neudatim majkama, ali i potrebi da se uvede obaveza utvrđivanja prava očinstva u zemljama u kojima je takav postupak još bio nepoznat.
Kongres Jednote u Beogradu
Kada je 1929. godine u Pragu osnovano društvo Jednota (jedinstvo) slovenskih žena, Kolo se odmah pridružilo i aktivno učestvovalo u njegovom radu.
Zabeleženo je da je najbolja preporuka Kolu srpskih sestara bilo bogato iskustvo njegovih članica, prekaljeno u borbi za pravednu stvar svoje zemlje i ostale braće u tuđini: "Kolo srpskih sestara je već samim tim bilo faktor za sprovođenje slovenske ideologije, koja je bila deo njegovog nacionalnog zadatka."
Treći kongres Jednote održan je 1933. u Beogradu. Tada je pri Kolu srpskih sestara obrazovana sekcija Jedinstva slovenskih žena koju su, pored članica Kola, činile po dve predstavnice slovenskih naroda, koje su živele u Beogradu.
Od te godine Kolo je počelo da sarađuje i sa Bugarskim ženskim savezom.
Jugoslovenska mreža
Kolu srpskih sestara su u Kraljevini SHS prišla ženska društva iz Bosne i Hercegovine, koja su radila pod imenom Dobrotvorna ženska zadruga Srpkinja, a Branislav Nušić je kumovao udruženju Kolu baranjskih sestara.
Žene u Sloveniji su, nadahnute ovim pokretima, osnovale u Ljubljani Kolo jugoslovenskih sestara koje je radilo prema organizaciji i programu srpskih posestrima.
Kolo je novčano pomagalo porodice koje su najviše nastradale u ratu, a njihovu decu slalo na školovanje.
Za ratnu siročad napravljen je poseban program. Tokom godinu dana, od 1921, preko 7.000 mališana primalo je redovnu mesečnu pomoć od 60 dinara, a onda je Kolu priskočila u pomoć Amerikanka Mejbl Grujić, supruga diplomate Slavka Grujića.
Ova žena je već bila poznata kao veliki dobrotvor srpskog naroda.
U Selcu kod Crikvenice osnovala je Amerikanski dom za oporavak ratne siročadi, gde je svakog leta po četrdesetoro mališana provodilo na moru tri nedelje.
Zaštitnice iz Dvora
U doba u kojem je Kolo srpskih sestara započinjalo rad, običaj je bio da ženska udruženja imaju zaštitnika u nekom članu kraljevske kuće. T
To je najpre bila supruga Milana Obrenovića, kraljica Natalija, koja je bila pokrovitelj Beogradskom ženskom društvu još od prvog dana.
Ovu ulogu je preuzela njena snaja Draga Mašin pošto se udala za mladog kralja Aleksandra.
Potom je, vojnim pučem 1903. godine, na presto došao Petar Prvi Karađorđević, udovac sa troje dece.
Pošto je njegov dom dobio svoju prvu kraljicu, Mariju, tek 1922. ženidbom kralja Aleksandra, Kolo srpskih sestara nije bilo u obavezi da se vezuje za dinastiju. A dotle su članice Kola već imale zavidne rezultate.