Povratak Srba na Kosovo (1): Zovu Srbe da se vrate
Kaldrmom Potkaljaje levo nalazi se Crkva Svete nedelje u Prizrenu, hram Srpske pravoslavne crkve koji je prema ktitorskom natpisu, zadužbina mladog kralja Marka Mrnjavčevića, u narodu poznatog kao Kraljević Marko.
Ova jednobrodna građevina podignuta je 1370-1371. godine, u srpskoj četvrti na padini iznad grada. U martovskom pogromu 2004. godine sve u Potkaljaji je gutao plamen. Deceniju i po je bilo potrebno da ovu crkvicu ponovo obilaze oni koji u o praznicima dolazili i palili sveću.
Na desetak metara od Svete nedelje nalazi se porodična kuća Slobodanke i Đorđa Mojsića. Na pragu osme decenije, ovi Prizrenci pre oko mesec dana za stalno su se vratili u svoj rodni grad i obnovljenu kuću.
Pročitajte još:
* Ruše kuće da spreče povratak
Prava domaćinska atmosfera mogla se osetiti još sa kapije. Slobodanka je pristavila ručak kojim svaki dan dočekuje domaćina Đorđa. Naša domaćica prvo ga je "pogledala", a onda sela za sto i počela da priča.
- Suprug je taj koji je voleo da se vrati - širokim osmehom dočekala nas je ona.
Samo 12 porodica
- On je taj koji je toliko bio uporan. I eto, konačno smo se i vratili, priča domaćica nudeći kafu i sok. Kako Srbi iz Potkaljaje pričaju ova kuća je jedna od oko 12 porodica koje su rešile da budu stalno tu. Ima i onih koji još nisu prelomili da li će tu ostati da žive, ili su poslom vezani za neki drugi grad.
- Suprug i ja smo penzioneri. Primamo ukupno oko 17.000 dinara i od toga živimo. Deca su tamo ostala jer u Kruševcu imaju posao, a tamo idem i ja kod lekara. Do Štrpca autobusom, pa odatle za dalje. Ne znam da li će i naša deca jednoga dana da se vrate, ali za sada ne mogu jer tamo imaju posao. Ovde nema posla ni za koga!
Ali, kažu, bolje nego kako je bilo. Kućni prag su napustili 1999. godine, a povratak u Prizren čekali seleći se toliko da ni sami više ne mogu da prebroje.
- Kada su svi bežali, tada smo i mi. Prvo smo odavde otišli u Kragujevac, a onda smo tamo sedeli jedno 15 dana. Pa smo onda iz Kragujevca otišli u Kruševac. I tamo smo šest ili sedam puta menjali stan. Svi smo živeli u jednom stanu. Nas tri generacije. Unuk mi ima 17 godina, unuka šest, sin, snajka, suprug i ja.
Crkvu čuva policija
Tokom martovskog pogroma je stradala celokupna Potkaljaja. U crkvu Svete nedelje su ubačeni stari madraci, koji su poliveni benzinom i zapaljeni što je u unutrašnjosti crkve, napravilo teška oštećenja fresaka. Sa crkve je skinut olovni krov i uništena su ulazna vrata. Obnova je počela 2005. godine kada je sređen krov, popravljen i obnovljen stub u oltarskom delu, postavljena nova vrata, popravljeni prozori, zidovi i metalna ograda. Olovni krov crkve je ponovo ukraden, pa je 2007. godine postavljen novi. Tokom 2009. godine obavljani su restauratorski radovi na živopisu crkve Svete nedelje. Kako smo zatekli, zbog bezbednosti, i danas su ispred ulaza u crkvicu 24 časa dežurni pripadnici kosovske policije.
Đorđe se šeta
Slobodanka vreme provodi čisteći po malom stanu koji im je umesto stare kuće izgrađen. Kaže, na baš onako kako je trebalo. Đorđa nismo zatekli kući. On gotovo svakodnevno ode u šetnju Šadrvanom. Priča da često sretnu i njegove drugove, koje svrate na čaj i da se popričaju:
- Koga god da smo sreli, svi kažu kamo sreće da se svi vratite. E, sada, da li je to njima samo od usta ili od srca - ne znam, ali svi su rekli. Dok ste vi bili, mi smo ovde imali neki život, lepo smo živeli. Verujte, za sada niko nikoga ne dira, podvlači Slobodanka, koja kaže da ponekad, ali retko prošeta do centra grada u kupovinu.
- Kada odem dole da kupujem u Vivi, ako kasirka zna srpski popričamo, svaka je ljubazna, svaka se nasmeje. Platim šta treba i to je to. Ranije sam radila u perionici u Prizrenu, ali evo od kako sam došla još nikoga nisam srela od mojih iz perionice. Možda zato što malo šetam.
Dok priča o svojoj deci i unucima, kojima se nada da će doći na leto kada počne sezona raspusta i odmora, kaže najteže joj pada što se malo Srba vratilo za stalno. Fali joj društvo, fali joj da tišinu vani zameni graja, i neko s kim će pričati.
- I moj muž Đorđe koji je stvarno voleo da se vrati malo je volje izgubio jer nemaš nikoga ovde - otužno će ona.
- Malo je Srba. Nije malo kuća, nego što ne sede ljudi. Taman nas bude malo više, pa neko ode, sa nekima smo i u lošim odnosima. Nemam s kim da pričam, nemam društvo. Komšije su se sve vratile kada je trebalo da dobiju stvari, ali su mnogi otišli. Mi čekamo da se vrate - pričala je Slobodanka Mojsić ubeđujući nas da ostanemo još malo "da se popričamo".
Potkaljaja na Uneskovoj listi
Naselje Potkaljaja se nalazi na listi Uneskovih spomenika kulture i predstavlja zaštićeni i najstariji deo Prizrena. Upravo zbog standarda obnove kuća u takvoj zoni, smatra se jednim od najskupljih projekata izgradnje uništenih srpskih staništa.
Projekat obnove realizovan je uz pomoć Danskog saveta za izbeglice, ambasade Velike Britanije na Kosovu, Ministarstva za povratak i zajednice Vlade Kosova i opštinskih vlasti u Prizrenu. Slobodanka Mojsić kaže da nije zadovoljna kako joj je izgrađena kuća.
- Nisam zadovoljna nimalo. Kuća je bila malo drugačija, a osim toga imamo strašnih problema sa vlagom - kaže ona.
