Kako je svet mogao da ćuti
U Prištini, u crkvi Svetog Nikole juče je služen parastos stradalima u martovskom pogromu 2004. na Kosovu. U hramu koji je jedan od brojnih koji su stradali pre 11 godina, parastos je služio prištinski paroh Darko Marinković, a prisustvovalo mu je nekoliko Srba koji su te strahote preživeli u svom rodnom gradu, kao i Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda s Prištinom, Branimir Stojanović, zamenik premijera Kosova i Vladeta Kostić, gradonačelnik Gračanice.
- I dalje se pitam kako je svet mogao da ćuti i da gleda ono što se dešavalo 2004. Ljudi su ubijani, proterivani, njihove kuće i svetinje su gorele, njihova groblja skrnavljena... Želimo da praštamo, pružimo ruku, ali ne smemo da zaboravimo da se to nikada ne bi ponovilo - poručio je Pavićević.
Branimir Stojanović kazao je da se seća nekog drugog vremena kada je u Prištni bilo više Srba.
Bez oproštaja
Milena Parlić, sekretar Udruženja porodica stradalih, rekla je da se ne može oprostiti "3.000 nevino stradalih i više od 1.000 nestalih".
- Ne opraštam i nikada im neću oprostiti 25. jun 1999, dan kada mi oteše brata - poručila je ona.
- I taj mali deo koji je ostao je zasmetao nekome i valjda je bilo potrebno da se pakao 1999. i 2000. ponovi, da se probudi zlo i ponovo nahrani ljudskim životima... Nama ostaje da se borimo i da se nadamo da će posle Specijalnog suda koji će se baviti zločinima od 1998. do 2000. neki novi sud ili neka nova snage postaviti pitanje šta se desilo 2004. i da će oni koji su to organizovali odgovarati. Hiljadu puta nas je danas manje, što nam stavlja na leđa teret da moramo 1.000 puta da budemo bolji jer nemamo prava da budemo poslednji koji smo ovde - kazao je Stojanović.
Ispred Doma kulture u Gračanici Udruženje porodica stradalih na KiM podsetilo je na žrtve. Drugu godinu zaredom doneli su fotografije svojih najmilijih za kojima tragaju.
- Voleo bih da smo tu stranicu zatvorili juče, ali još 525 naših sugrađana Srba i nealbanaca se vodi kao nestalo. Nema nikakvih informacija, sve se krije, i to je ono što boli i što nas dovodi do očaja i nemoći. Međutim, nećemo odustati - kazao je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.
Predsednik Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba i nealbanaca sa KiM Milorad Trifunović priznao je da se oseća "veoma tužno i veoma bedno".
Pročitajte još:
* KiM: Pomen žrtvama martovskog pogroma
- Nemamo nikoga ko bi definitivno stao uz nas da nam pomogne da rešimo ovaj problem jer naša država Srbija na ovim prostorima nema nikakve ingerencije. Mi tražimo da se ekshumiraju naši najmiliji, a za četiri godine nije počela nijedna ekshumacija - rekao je Trufunović koji je 1999. izbegao iz Vučitrna za Kosovsku Mitrovicu.
Bez izvinjenja za laž
Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara KiM ističu da se Radio-televizija Kosova nije izvinila zbog lažne vesti koja je poslužila kao povod za nasilje 17. i 18. marta 2004.
- Povod za nasilje koje je počelo 17. marta bila je lažna vest Radio-televizija Kosova u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali šest albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka u reku Ibar, zbog čega su se trojica udavila - podseća UNS.
Vrati orden Prištine ili odlazi iz Srbije!
Pokret Kosovski božuri protestovao je juče ispred kancelarije Fonda za humanitarno pravo, a delegaciju i njihove "poklone" - fotografije spaljenih i razrušenih domova, primila je bivša predsednica Fonda Nataša Kandić.
Predstavnici pokreta došli su da bi podsetili Kandićevu "da je dobila orden od predsednice takozvanog Kosova".
Marko Stojković je rekao Kandićevoj da prestane sa ponižavanjem Srbije, i da joj, ako ne vrati orden, nije mesto u Srbiji, već u Albaniji.
Stojković je preneo Kandićevoj da "želi da joj pokloni gnev, jer je primila sraman orden", na šta mu je ona odgovorila da se "gnev ne poklanja, nego treba da se vidi šta je razlog gneva, kako ga ne bi na druge prenosio".
Ona se složila da je 17. marta bilo organizovano nasilje sa ciljem da se proteraju preostali Srbi i rekla da je najviše nasilja bilo u Prizrenu.
