Crna Gora raj za snajperiste (7): Ubijen pred dvogodišnjim sinom
Iako je, kako se žalio prijateljima, znao da je na nišanu i da mu se sprema likvidacija, iako je živeo na oprezu, spavao otvorenih očiju i preduzimao sve moguće mere obezbeđenja, Armin - Muša Osmanagić nije mogao da izbegne smrtnu presudu svojih neprijatelja: ubica ga je polovinom septembra 2014. godine sačekao u ukradenom reno meganu ljubljanskih registarskih tablica, parkiranom u neposrednoj blizini njegovog restorana Savoja, u strogom centru Bara, i ubio jednim jedinim metkom, ispaljenim iz snajperske puške s prigušivačem, s udaljenosti od oko 60 metara.
Nestala beleška
Osmanagić je pogođen u leđa dok je ulazio na terasu svog lokala. Radilo se, po svoj prilici o dum-dum metku, koji mu je razorio srce i unutrašnje organe, a potom razneo i šaku Zorana Macavare iz Kninske Krajine, konobara u Osmanagićevom lokalu. Da tragedija bude veća, sve se odigralo na metar-dva od stola za kojim je sedeo Osmanagićev dvogodišnji sin, a tu je bio i njegov najbolji prijatelj Andrija Mrdak. Policija je reagovala munjevito, blokirala centar grada i sve izlaze iz Bara, ali dovoljno kasno da ubice - pretpostavlja se da ih je bilo najmanje dva - pobegnu s mesta zločina. Nakon samo dva-tri minuta vožnje, oni su u šipražju jedne slepe i zakorovljene uličice u blizini barske železničke stanice polili benzinom i zapalili automobil iz kojeg su pucali. U izgoreloj olupini su nađeni i ostaci snajperske puške, crvena zastava, kalibra 7,9 milimetara, ali, po svoj prilici, ne i bilo kakvi drugi opipljiviji tragovi koji bi sigurno mogli dovesti do ubica i nalogodavca ove likvidacije.
Armin - Muša Osmanagić je još kao maloletnik, devedesetih godina prošlog veka, dospeo u policijsku evidenciju. Njegov kriminalni dosije je od tada punjen podacima o svakovrsnim krivičnim delima - pljačke, krađe, ucene, reket, nasilje, šverc, trgovina drogom, pranje novca - a on je stasavao u kriminalca velikog kalibra, koji se uvek nekako izvlačio i prolazio bez težih kazni jer nikad nije bilo toliko sigurnih dokaza da ga pošalju na dužu robiju.
Bilo je tako i pre dvanaest i po godina kada ga je Damir Mandić, jedini osuđeni za saučesništvo u ubistvu Duška Jovanovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika lista "Dan", uz Vuka Vulevića, označio kao jednog od učesnika u ovom zločinu. To će potom javno potvrditi i tadašnji ministar policije Dragan Đurović i njegov zamenik Mićo Orlandić. Ipak, kad se Osmanagić, nakon godinu dana skrivanja, pojavio u Crnoj Gori, u zatvoru je ostao samo dok je dao izjavu da nema veze s tim zločinom, baš kao ni Vuk Vulević. Mandić je u međuvremenu, po nagovoru svojih branilaca, pred sudom porekao svoju prvobitnu izjavu datu na prvom saslušanju pred načelnikom i timom inspektora Centra bezbednosti u Podgorici, pa istražnom sudiji nije ostalo drugo nego da Osmanagića oslobodi. Zanimljivo je da je iz sudskog dosijea netragom nestala službena zabeleška o tom saslušanju Damira Mandića.
Svilen gajtan
Policija i istražni organi su nakon ubistva Osmanagića usmerili istragu na pripadnike klana Luke Đurovića jer su s mnogo razloga smatrali da je svilen gajtan Osmanagiću pripremljen u tom klanu, mada ima onih koji i danas smatraju da je on možda uklonjen kao mogući opasni svedok u iznova pokrenutoj istrazi oko ubistva Duška Jovanovića.
Osmanagić je, inače, bio treća žrtva likvidacija u Baru za nepunih godinu dana otkad je iskopana ratna sekira između njegovog i klana Luke Đurovića. Najpre je, mesec dana nakon pogibije Luke Đurovića, 6. novembra 2013. godine, u centru Bara likvidiran Osmanagićev bliski prijatelj Stefan Đukić, 22-godišnji momak koji je pola godine pre toga uhapšen dok je kao suvozač sedeo pored Osmanagića, a kod njega je tada nađeno 11 grama kokaina, veća količina tableta "metadrostelon" i pištolj marke zig zauer. Nije, ipak, dugo ostao u pritvoru, a njegovi atentatori kao da su jedva i dočekali da se nađe na slobodi.
Pola godine potom, 28. maja 2014, na sličan način je ubijen Mirko Mićić, 31-godišnji pripadnik Đurovićevog klana, za čiju je smrt osumnjičen najbolji Osmanagićev prijatelj Nenad Mrdak.
Smaknut na pragu zatvora
Nepuna tri i po meseca posle ubistva Armina - Muše Osmanagića, na kapiji zatvora u Spužu je likvidiran njegov bliski prijatelj, telohranitelj i saradnik 42-godišnji Andrija Mrdak. On je tog dana sa snajom Danijelom došao u posetu bratu Nenadu, koji je ležao u spuškom zatvoru pod optužbom da je ranije u Baru likvidirao Mirka Mićića. Na samom ulazu u zatvorski krug pritrčao im je ubica s pištoljem u ruci i nakon kratke rasprave zapucao. Kako su na mestu ubistva, osim krvi ubijenog, nađeni i tragovi krvi koji ne pripadaju njemu, policija osnovano sumnja da je ubica, pošto je ispalio više metaka u Mrdaka, pri pokušaju da sedne na motor iza pajtaša koji ga je u blizini čekao, u žurbi nespretno rukovao oružjem, ispalio metak i sebe ranio, a DNK analizom je uz pomoć kolega iz Srbije brzo utvrđeno da je u pitanju srpski državljanin, tridesetšestogodišnji Darko Gejsler, momak s bogatom kriminalnom biografijom.
Ubica tajno sahranjen?
Atentator Darko Gejsler je rođen u Pančevu i kršten kao Darko Nedeljković, a pre pet-šest godina, verovatno da bi zavarao prljave tragove, promenio je prezime. Kao stalno mesto njegovog boravka označena je Crnča, opština Ljubovija, ali mu se odavno gubi trag. U novije vreme je, navodno, najviše boravio u Holandiji, gde je imao veoma jake veze sa kriminalnim, mafijaškim podzemljem. Kako se o njemu od atentata u Spužu nije ništa čulo, niti je do sada nađen ikakav trag, policija ozbiljno sumnja da je on podlegao rani koju je sam sebi naneo u tom atentatu, da je iskrvario i podlegao jer mu bez hitne lekarske intervencije izgleda nije bilo spasa, te da su ga prijatelji potom negde tajno sahranili.
