Crna Gora raj za snajperiste (5): Klikovac mora da umre
U prilično neuglednoj i neurednoj kafani Kod Puca u podgoričkom naselju Zabjelo, tik uz magistralu na izlazu iz grada ka Baru i Petrovcu, 9. aprila 2000. godine uveče, teško je ranjen tridesetšestogodišnji Mladen Klikovac, biznismen iz obližnje Zete, omiljeni gost ovog tada vrlo popularnog svratišta, ne samo Podgoričana.
Žilavi pacijent
Dok je stajao u kafani ispred televizora i birao kanale, neko ga je izvana kroz prozor pogodio u leđa iz snajperske puške. Zrno ga je pogodilo u levu plećku, ali je kršni momak taj atentat preživeo baš kao i jedan koji mu je nepuna dva meseca ranije bio pripremljen u zetskom selu Mahala. Dok se oko tri sata posle ponoći vraćao kući u svom audi-kabrioletu, naišao je na stablo poprečeno preko puta. On se, međutim nije dvoumio, dodao je gas i preleteo preko stabla, a iz žbunja su zapraštali rafali iz najmanje dve automatske puške. Uspeo je da umakne, a za veliko čudo samo jedan od kiše kuršuma koji su mu izrešetali vozilo, naneo mu je laku ogrebotinu na potkolenici.
Crna Gora raj za snajperiste:
1. "Italijanski turisti" seju strah
Onaj ko je naumio da mu skine glavu, nije se pomirio niti odugovlačio, pa mu je ubrzo pripremio novu zasedu pred pomenutom kafanom, a kad je Klikovac preživeo i tu ranu, ubica ili ubice su ispoljile dodatnu, nečuvenu upornost i drskost i pokušale da ga dokrajče u bolničkoj sobi u kojoj se lečio pod stalnom, danonoćnom stražom dvojice policajaca.
Kao u najklasičnijim kriminalnim, mafijaškim filmovima, neko se pet dana kasnije u tri sata posle ponoći privukao pod prozor Ortopedsko-traumatološkog odeljenja Kliničkog centra u Podgorici. Pošto je očigledno bio dobro obavešten i na kom odeljenju i u kojoj sobi se leči Klikovac, napadač je nepogrešivo kroz prozor sobe broj 43 na prvom spratu ubacio bombu M-52, koja je pala i eksplodirala pored samog kreveta na kojem je ležao Mladen Klikovac.
Kako su i Klikovac i ostala dva pacijenta u to doba već spavala, a policajci Marko Gajović i Stanko Živanović sedeli na jedinom slobodnom krevetu, geleri su samo njih dvojicu teško povredili po nogama, dok su Klikovac i ostali prošli gotovo bez povreda.
Upozorenje Interpola
Posle ubistva Tomislava - Toma Vujisića, crnogorska policija je, kako su spekulisala glasila, uporno tragala za izvesnim Draženom Latinovićem, momkom rodom iz Kozarske Dubice, opština Međuvođe. Reč je o starom znancu policije, koji je dugo živeo u Švedskoj. Navodno, Interpol je znatno pre ubistva Vujisića upozorio crnogorsku policiju da postoji mogućnost da se priprema neko ubistvo jer se u Crnu Goru zaputio jedan profesionalni ubica. Nije, naravno rečeno ko je meta, ali je iz toga ispredena sumnja da je to bio upravo Vujisić i da je na njega smrtonosni hitac ispalio upravo Latinović. Sve je, ipak, do danas ostalo na sumnjama.
Iako je, čini se, bilo dosta tragova, nekome, po svemu sudeći, kao da nije ni bilo previše stalo da otkrije bezobzirnog počinioca i nalogodavca ovog nečuvenog zlodela i bezumnog napada na bolnicu, da pred lice pravde izvede onoga ko je na tako bestijalan i bezočan način ugrozio toliko nedužnih ljudi i teško ranio dvojicu policajaca.
Pored ostalog, nikada, recimo, nije razjašnjeno kome je pripadala i otkud je bila lokva krvi koju su novinari sutradan videli i snimili pod razbijenim bolničkim prozorima, na mestu sa kojeg je napadač nesumnjivo hitnuo bombu preko ograde na terasi i ubacio je kroz prozor u bolesničku sobu. Da je to učinjeno, možda bi Mladen Klikovac i danas bio živ, možda se ne bi desilo ono što će se desiti tri godine kasnije.
Oružje u borovima
Napadač je i ovog puta koristio snajper sa optičkim nišanom za noćno gađanje. Pucao je sa daljine od oko 250 metara, a policija je sutradan našla oružje na tom mestu, u borovima sa druge strane magistrale, što se uzima kao siguran dokaz da je i u ovom slučaju delovao profesionalac, koji retko greši i ostavlja premalo tragova da bi ga bilo lako otkriti.
Klikovac je izvidao rane i vratio se normalnom životu, po svemu sudeći uveren da je opasnost prošla, da se onaj ko mu je tri puta kidisao na život konačno okanio i zadovoljio ranama i traumama koje mu je u tri neuspela atentata već naneo u slepoj želji da namiri nekakav Klikovcu, kako je uporno tvrdio, nepoznati dug i neizmireni račun sa njime.
Pred ponoć, 4. marta 2003. godine, Klikovac je ponovo došao i zaustavio vozilo na parkingu ispred kafane Kod Puca. Tek što je zakoračio i ustao iza volana, srelo ga je zrno. Strelac je ovog puta bio precizniji, pogodio ga je u stomak i svi napori lekara da ga spasu, bili su uzaludni.
Smrt u krugu porodice
Tomislav - Tomo Vujisić, pedesetdvogodišnji Mojkovčanin, sedeo je tog toplog 24. avgusta 2004. iza ponoći, sa porodicom i prijateljima u bašti kafića Znak pitanja ispred zidina starog budvanskog grada, koji je nedugo pre toga kupio pošto se vratio iz dugogodišnje pečalbe u Holandiji i pošto je neko vreme potom živeo u Novom Sadu i Beogradu. Usred bezbrižnog razgovora, Vujisić je iznenada klonuo čelom na sto, a po razbijenom staklu se razlila krv. Pre nego što su se ostali za stolom, skamenjeni i preneraženi, kao i gosti za drugim okolnim stolovima pribrali i shvatili da je Tomo pogođen i videli da mu krv teče iz potiljka, onaj ko je pucao na njega sa gradskog bedema već je odmaglio i uspeo da zamete trag u vrevi grada krcatog turistima. Pripadnicima Odeljenja bezbednosti u Budvi pošlo je potom za rukom da u moru, nedaleko od gradske plaže Pizana, nađu češku "zbrojovku" - pištolj iz kojeg je, kako je nesumnjivo utvrđeno, ubijen Tomislav - Tomo Vujisić. Na pištolju je, umesto fabričke, bila ugrađena cev za malokalibarsku municiju i montiran optički nišan za noćno dejstvo, pred kojim zlosretni Vujisić nije imao nikakve šanse, tim pre što je oružje, po svemu sudeći, bilo u ruci hladnokrvnog ubice koji je ispalio samo jedan metak i nepogrešivo pogodio cilj.
