Ropstvo nam je pred vratima
Grčka duguje 323 milijarde, a Srbija 27 milijardi evra, ali je zanemarljiva razlika u zaduženosti ako se uporedi grčki i srpski bruto društveni proizvod. Stoga ekonomista Dragan Radović upozorava da Srbiji ozbiljno preti grčki scenario, a tu tvrdnju argumentuje ekonomskim parametrima kao jasnim pokazateljima da Beograd kaska na putu krize koji prolazi Atina.
Zaposlenost u javnom sektoru se u obe zemlje i dalje povećava, a siva ekonomija je u Grčkoj na nivou od 60, dok je u Srbiji 50 odsto. Iznošenje novca iz Srbije putem pranja je (od 5. oktobra do danas) dostiglo 55 milijardi evra, a građani Grčke u inostranstvu na skrivenoj štednji imaju 200 milijardi evra, takođe iznetih pranjem. Uz sve to, i spisak zahteva Međunarodnog monetarnog fonda i Brisela skoro je isti za Atinu i Beograd.
Birokratija kočnica
Zašto se država ne bori sa nelegalnim tokovima?
- Veliki broj kriminalizovanih državnih službenika ne želi da spreči rad na crno i utaju poreza. Ako ih suzbije i sve aktivnosti uvede u legalne tokove, birokratija seče granu na kojoj sedi i gubi ogroman novac! Jer, kad svi privrednici rade legalno, nemaju strah od raznih inspekcija, a prestaje i davanje mita. Ukoliko se sve u zemlji bude radilo legalno, onda neće postojati ni tajkuni.
Na koje zahteve mislite?
- MMF i EU stežu omču oko Grčke, postavljajući sve teže uslove da bi se budžet oporavio. Traži se smanjenje penzija za 30 odsto, povećanje niže stope PDV čak za 10 procenata i rast cene struje. Tu je uvršćena i prodaja aerodroma, luke Pirej i Solun, stadiona za Olimpijske igre, ostrva i mnogo toga. Kod nas je MMF počeo sa sličnim zahtevima, a nastaviće u 2016. sa dodatnim smanjenjem penzija, novim povećanjem cene struje i stopa PDV, pa prodajom EPS-a, obradive vojvođanske zemlje, javnih preduzeća... To su jasni pokazatelji da nam je namenjen identičan scenario kao Grčkoj, samo se kod nas primenjuje nekoliko godina kasnije.
Znači li da će i Srbija upasti u dužničko ropstvo?
- Ako Vlada Srbije nastavi da radi kao do sada, dužničko ropstvo nam je pred vratima! Privreda se i dalje uništava, rasprodaja preostalih državnih firmi je u toku, sve više preduzeća u blokadi, a nezaposlenost raste. Do sada donete mere bile su destimulativne i samo su pomogle dodatnom uništavaju mnogih privrednika. Nemamo odakle da vraćamo kredite, pa zaduženost ubrzano raste i nastaviće se sve brže i više. Zaduživanju nema kraja, a strani kreditori će nas u tome podržavati, što se vidi na primeru Hrvatske koja duguje 60 milijardi evra, dok mala Slovenija duguje 45 milijardi.
Koliko štete nanosi državi siva ekonomija?
- Obrt robe i usluga prelazi 10 milijardi evra što na godišnjem nivou uskrati budžet za više od tri milijarde evra. Pri tom se utaji 1,5 milijarda evra poreza i doprinosa jer 700.000 ljudi radi na crno, ali i više od milijardu evra PDV-a zbog neprijavljivanja prometa. Da sve bude gore, zastupljena je u svim branšama.
Gde je ima najviše?
- U trgovini duvanskim i naftnim proizvodima utaje, prema izjavi bivšeg i aktuelnog premijera, dostižu 300 miliona evra. Proizvodnja i prodaja alkohola ide 80 odsto na crno i odnosi 150 miliona evra, samo gledano kroz PDV i akcize, bez neplaćenih doprinosa zbog rada na crno. U Srbiji se izdaje 400.000 stanova i 100.000 lokala, a niko ne plaća porez, što čini štetu budžetu veću od 100 miliona evra. Toliko odnose kladionice i kockarnice, uključujući i internet klađenje, a estrada utaji 90 miliona evra. Turizam i ugostiteljstvo pojedu 300 miliona evra, građevinarstvo 55 odsto radi u crnoj zoni, pekarska industrija takođe prelazi 50 odsto jer je u sivoj zoni milion vekni dnevno.
Pročitajte još:
* Pred Evropljanima pitanje: Treba li Srbija u EU?
Ko je najveći izvor robe na crno?
- Carina, jer čak četiri milijarde evra vrednosno izađe manje robe kroz papire nego što je stiglo na carinjenje. Na to je ukazao privrednik Milan Knežević. U sivu ekonomiju možemo uračunati i ogromnu isporučenu nefakturisanu struju. U 2012. gubitak električne energije bio je tri milijarde kNjh, a u 2013. povećan je za čak 55 odsto dostigao 4,6 milijardi kNjh, pa se može reći da je hiodrocentrala Đerdap s proizvodnjom od 5,6 milijardi kNjh radila puna 292 dana za struju koja se ukrade.
Koga krivite za loše stanje u zemlji?
- Najveći krivac za katastrofalno stanje u budžetu i ogromnu sivu ekonomiju je Poreska uprava, pa bez reforme te službe ne može da uspe nijedna reforma poreske politike. Vlast je to shvatila i pre mesec dana su imenovali tim za reformu ove uprave. Nažalost, svi u timu su bivši kadrovi Mlađana Dinkića, što govori da će siva ekonomija biti još veća i 2016. i po kriterijumu korupcije nećemo biti na 78. mestu u svetu, već ćemo prešišati 90 mesto. Izgleda da niko ne želi da se tajkuni, estrada, prevoznici, hotelijeri, ugostitelji i građevinari uvedu u legalne tokove!
Stručnjak za sivu ekonomiju
* Dragan Radović je rođen 8. avgusta 1961. u Beogradu, u radničkoj porodici. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.
* Od 1990. godine se bavi knjigovodstvom i poreskim savetovanjem. Vodio je knjigovodstvenu agenciju Kvatro u Beogradu. Učestvovao je u više postupaka prodaje domaćih privatnih firmi strancima. Čest je gost lokalnih radio i TV stanica širom Srbije, gde objašnjava kako se zemlja za kratko vreme može izvući iz ekonomske krize.
* Njegove analize poreske politike i sive ekonomije objavljivljuju štampani mediji u Srbiji i ekonomski portali.
Koliko je vremena potrebno da se korupcija svede u normalne okvire?
- Uvođenjem reda u Srbiji za samo godinu dana bi se siva ekonomija dovela na evropski prosek od 12 do 15, pa možda čak i na 10 odsto. Objavio sam program "Suzbijanje sive ekonomije u četiri faze"koji bi drastično nabolje promenio stanje u PIO fondu i zdravstvu koje je najgore u Evropi, a povećale bi se penzije i plate. Suzbijanjem kriminala na carini smanjio bi se uvoz svega i svačega, stvorili uslovi za pokretanje domaće proizvodnje koja bi povećala tražnju za našom radnom snagom i točak privrede bi se pokrenuo. Naplatom svih utajenih poreza i doprinosa stvorili bi se uslovi i za ubrzano vraćanje državnih kredita.
