Brisel ucenjuje i preti
Grci sutra glasaju na referendumu koji se na kraju pretvorio u ultimatum Evropske unije.
- Vaše "ne" značiće da ste protiv EU - poručio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, pokazujući koliko je Briselu stalo do demokratskog izjašanjavanja građana.
Setimo se odbacivanja rezultata referenduma u Irskoj, Francuskoj, Holandiji... Svaki put kada rezultat nije bio "dobar", narodi su išli na "popravni" ili je umesto njih "podobnu" odluku donosio Parlament koji je lakše kontrolisati.
Neonacisti spremni
Pitanje je da li će haos, ako do njega dođe, bilo ko moći da kontroliše. Pri tom je neonacistička partija Zlatna zora treća po snazi u Grčkoj.
Šaljući pretnju "za ili ne EU", Junker je uspeo da promeni sadržaj referenduma iako pitanje na papiru ostaje isto: "Da li ste za ponudu EU?".
Junker je učinio nešto sasvim protivzakonito, što ne čudi jer se kao premijer i ministar finansija Luksemburga nikada nije brinuo o poštovanju zakona. Njegova glavna briga bila je uvek kako pronaći rupu u zakonu i nelegalnu industriju poreske prevare pretvoriti u legalnu delatnost od koje je mali Luksemburg postao bogat kao Katar.
EU sada računa da će iz straha Grci glasati "za" i tako naterati Ciprasa da podnese ostavku. Sve je očiglednije da je ključni cilj Brisela upravo rušenje grčke vlade jasno opredeljene protiv svemoći korporacija i diktature finansijskih centara - onih koji iz senke vladaju EU. Pregovori su bili samo farsa.
Ukoliko pobedi "za" - grčka vlada odlazi, nastaje politička kriza i raspisuju novi izbori. Poverioci će učiniti sve da haos i finansijska zabrinutost dostignu maksimum. Cilj je da se na vlast vrati poslušna ekipa, ona ista koja je pet godina ispunjavla zahteve o merama štednje čije su posledice masovno osiromašenje.
Ukinite plebiscit
Premijer Cipras odlučio je pre osam dana da napusti pregovore zbog toga što je Brisel nudio samo nastavak sadašnje politike novog zaduživanja za plaćanje starih kamata, bez mogućnosti investiranja u ekonomski rast, bez pominjanja reprogramiranja duga koji Atina jednostavno nikada neće moći da plati u celini. Odmah zatim usledile su povoljnije ponude poverilaca (EU i MMF-a), ali uz uslov da se referendum poništi.
Usledila je privatizacija namenjena nemačkim i drugim stranim korporacijama koje za bagatelne cene kupuju državnu imovinu. To je prekinuto januarskim izborima i dolaskom Sirize na vlast.
