Pred Evropljanima pitanje: Treba li Srbija u EU?
U atmosferi kad se EU suočava sa brojnim problemima, od talasa migranata do grčke dužničke krize, glasovi evroskeptika su sve glasniji u zemljama članicama Unije - od Britanije i Francuske, preko Danske do Grčke. Da li će inicijative kao što je planirani referendum u Britaniji o mogućem izlasku iz EU obeshrabriti Srbiju i njene susede u želji da se pridruže Uniji?
Izlazak iz EU je centralni element platforme UKIP-a, čiji je harizmatični i kontroverzni lider Najdžel Faraž u Evropskom parlamentu nedavno glasno navijao za izlazak Grčke iz evrozone.
Faraž tvrdi da je grčka kriza promenila stav čak i britanskih levičara, koji tradicionalno podržavaju evropski projekat.
- Pošto smo videli šta se dešava sa Grčkom, kako se zemlja zastrašuje, njen referendum u suštini ignoriše i poništava, to je probudilo demokratski duh levog centra britanske politike - ističe Najdžel Faraž u razgovoru za Glas Amerike.
Dok će Britanci glasati o izlasku iz EU, zemlje Zapadnog Balkana, među kojima i Srbija, i dalje vide svoju budućnost u Uniji. Faraž misli da je to greška.
- Samo pogledajte svoju istoriju. Setite se kad smo prošli put u Evropi odlučili da imamo nad-nacionalnu državu, dali joj ime, zastavu, himnu, policiju, vojsku i predsednika. Kako smo je nazvali? Jugoslavija. Kako se završio taj projekat? Užasnim, građanskim ratovima u kojima su stradale stotine hiljada ljudi. Poenta je - ne možete stvarati federaciju država ako ne postoji pristanak građana za to. Sve ukazuje da u Evropi taj pristanak ne postoji - zapravo se vidi da taj projekat ljubavi i mira, osmišljen da nas sve spoji, sada zapravo cepa Evropu od severa do juga a mnoga stara neprijateljstva izbijaju na površinu – ističe britanski konzervativac.
Frensis Burvel, potpredsednica Atlantskog saveta za evropska pitanja, međutim podseća na prednosti Unije za nove članice.
- Srbija nije Britanija. To je mnogo manja zemlja koja bi imala čak i manji uticaj u međunarodnim odnosima i, s obzirom na svoj strateški položaj, bojim se da bi bila prilično izolovana ako se ne pridruži Uniji. Ne zaboravimo finansijski aspekt. Građani Srbije će moći da uživaju u slobodnijem putovanju, a jednog dana će moći da rade bilo gde god žele u EU. Takođe će godinama, kao zemlja kandidat a zatim nova članica, Srbija dobijati pomoć iz evropskih strukturnih programa. Ja bih se ugledala na to što je, na primer, Poljska uradila sa tim novcem, a to je izgradnja izuzetno snažne infrastrukture - kazala je Burvel.
Rodžer Helmer, poslanik Evropskog parlamenta, bivši Torijevac, koji je 2012. prešao u Faražovu stranku - ne vidi prednosti Unije.
- Pozvao bih ljude u Srbiji i drugim zemljama Balkana da pogledaju šta se događa sa EU. Da li mislite da je korupcija eliminisana, a uspostavljena vladavina prava u Hrvatskoj zato što je postala članica? Da li kad pogledate Grčku pomislite „baš se isplati biti u evrozoni“? Situacija u Grčkoj je šokantna, ogromna humanitarna katastrofa je u toku, a ne možemo kriviti samo Grke. Možda su mogli da nešto urade bolje, možda su Nemci mogli nešto bolje, ali osnovni problem je zajednička valuta... Ne ulazite slepo u Uniju na osnovu onoga što ste mislili o njoj pre 20 godina. Moj savet Srbiji i drugim zemljama je „budite dobri susedi, budite kooperativni, uspostavite sporazum o slobodnoj trgovini, jer povlastice koje dobijate se prvenstveno odnose na slobodnu trgovinu, a članstvo u praksi znači da odustajete od demokratije“.
Frensis Burvel, pak, kaže da zemlje članice moraju da budu svesne da deo svog nacionalnog suvereniteta prenose na zajedničke evropske institucije.
- Kada se učlanite u EU, više niste zaista suverena zemlja. To se posebno odnosi na evrozonu, a od novih članica se očekuje da će joj se u jednom trenutku priključiti. Ulazite u Uniju radi bezbednosti, uključenosti u širu zajednicu, prosperiteta, ali to znači da se mnoga pravila donose konsenzusom, pa i glasanjem svih članica u Briselu. Na primer, Srbija će biti relativno mala zemlja u Uniji i imaće svoje mesto za stolom, komesara, malu parlamentarnu delegaciju. Ponekad će biti nadglasana i moraće to da prihvati, ali će drugi put imati značajne prednosti, a njeni građani mnogo više opcija na raspolaganju zahvaljujući tom članstvu – objašnjava Burvel.
Analitičar Stratfora, Adriano Bosoni, smatra da je EU i dalje privlačna za zemlje Zapadnog Balkana zbog strukturnih fondova. On ne veruje da će se Srbija pridružiti EU u ovoj deceniji zbog zamora od proširenja koji postoji u Uniji. ;eđutim, dodaje da ni EU ne može da podrazumeva da će evropske aspiracije Srbije i njenih suseda trajati neograničeno, i da zato mora da joj pruža pomoć i ohrabrenje u predstojećim godinama.
