Evropa će umreti od štednje
Dan uoči glasanja u grčkom parlamentu o novom paketu mera štednje koje su zatražili njeni poverioci, u italijanskom gradu Trento održan je Deseti festival ekonomije. Glavne zvezde bila su trojica ekonomista koji su postali simbol protivljenja politici Nemačke i njenih istomišljenika u evrozoni. Reč je o američkim nobelovcima Polu Krugmanu, Džozefu Štiglicu i francuskom ekonomisti Tomi Piketiju. Njihova poruka je jednostavna - koncept štednje ubija Evropu!
Međutim, trojica ekonomista nemaju isto gledište po pitanju šta je to uzrokovalo krizu kapitalizma. Jedino o čemu su se složili jeste problem Evrope.
Bez povišice 60 godina
Govoreći o merama štednje, Piketi je istakao da su Evropi potrebna nova ekonomska pravila ako ne želi da umre od štednje.
- Italijanski premijer tvrdi da će mere štednje prestati u septembru, a ja ga pitam zašto ne sada. I premijer Francuske tvrdi da je protiv mera štednje - rekao je Piketi.
Pročitajte još:
* "Nemačka treba da napusti evro, a ne Grčka!"
* Grčka osniva "lošu banku", kako bi se rešila "loših zajmova"
Krugman je podsetio da su poslednjih godina porasle zarade samo kineskoj srednjoj klasi i jednom procentu svetskog stanovništva - superbogatima. Štiglic je ukazao da su, u SAD, osim ekonomske, najveće nejednakosti u sistemu zdravstvene zaštite.
- Američki san je laž - kazao je Štiglic.
Da zlo bude veće, dodaje on, "minimalne zarade u SAD, ukoliko se uzme u obzir i inflacija, sada su niže nego pre 60 godina".
- Možete li da zamislite osobu koja 60 godina nije dobila povišicu - zapitao je ovaj nobelovac.
Koncept štednje je zaista u krizi u Evropi. Reći da on uspeva ili ne uspeva je neoprezno. Negde je uspešan, negde nije. Na primer, Nemačka je 2014. godinu završila sa 247 milijardi evra spoljnotrgovinskog suficita, Slovačka privreda najbrže raste u evrozoni. Letonija je pala na kolena 2010. godine, ali je primenom nemačkog gorkog leka to danas zemlja koja ima privredni rast od 4,6 odsto. S druge strane, Italija je već pet godina na ivici recesije ili u recesiji. Španija je štednjom uspela da dovede javne finansije u red, nezaposlenost je sa 26 pala na 22 odsto, ali je to i dalje zemlja u najtežoj situaciji u evrozoni posle Grčke. Portugal je nešto bolji, ali je i tamo ekonomija prilično anemična.
Svaki lek gorak
Kad je reč o Srbiji, za šest godina ekonomske krize mi smo primenili i francuski i nemački model vođenja privrede. Vlada Borisa Tadića je na ime zaduživanja pumpala pare u privredu, deleći šakom i kapom subvencije stranim poslodavcima i neosnovano podižući penzije i plate u javnom sektoru. To nam nije podiglo privredu, dinar je izgubio vrednost, a nezaposlenost rasla. Vlada Aleksandra Vučića sad pokušava s nemačkim modelom stezanja kaiša. Rezultate ćemo tek videti, međutim, deficit je značajno pao, zaustavljen je pad zaposlenosti, ali će se tek analizirati učinak Vučićevog kabineta za koju godinu.
Srbija ludo troši pare
Ekonomista Miodrag Zec kaže da su mere štednje u Srbiji opravdane, ali i da država nije racionalna.
- Nismo mi bez para, nego samo ludo trošimo novac. Cela Kanada upisuje 200 farmaceuta na fakultete godišnje, a mi više od 1.000. Zašto bismo plaćali iz budžeta školovanje za druge nacije - upitao je Zec.
Njegov kolega Milojko Arsić ukazuje da je štednja na platama zaposlenih u državnim službama i smanjivanju broja zaposlenih teško podnošljiva, pa i društveno štetna. Plate ne mogu da se povećavaju pre 2017, a broj zaposlenih bi mogao da bude smanjen za 10, a ne za 15 odsto, kao što je dogovoreno sa MMF-om.
- Planirano smanjenje učešća troškova rada u BDP-u teško je izvodljivo, jer to nije uspela nijedna zemlja iz okruženja. Smanjivanje plata zaposlenih u ovim javnim službama smanjilo bi njihovu motivaciju za rad, podstaklo razne oblike "snalaženja", dok bi najsposobniji napustili javni sektor, a najbolji bi otišli iz zemlje - tvrdi Arsić.
Fiskalni savet je izrazio rezervu prema proceni Vlade Srbije da će rast BDP-a u 2015. iznositi 1,5 odsto i procenio da će javna potrošnja u narednoj godini realno opasti 3,5 odsto. Petrović je rekao da će javni dug nastaviti da raste do 2018. godine, i tu se Fiskalni savet razlikuje po procenama od Ministarstva finansija, koji očekuje stabilizaciju javnog duga već u 2016. godini.
Dug sve veći
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je za zaustavljanje rasta javnog duga do 2017. neophodno da vlada donese oštrije mere štednje u 2016. godini. U suprotnom će, kako navodi, morati da nastavi aktuelne mere i u 2018. godini. Petrović kaže da javni dug nije moguće stabilizovati pre 2018. i to na nivou većem od 88 odsto bruto nacionalnog dohotka. Podsetimo, Srbija ima zakon prema kojem javni dug ne sme preći 45 odsto bruto društvenog proizvoda. Taj zakon je pogažen još 2010, pošto dug iznosi 73 odsto BDP-a, a da u međuvremenu zakon nije promenjen.
