Opstanak uz folklor
Bojan Radulović, 30-godišnji profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i dugogodišnji član ansambla Kopaonik iz Leposavića kaže da je kultura suština čovekovog postojanja i osnov identiteta, ali uvek nekako poslednja stvar na koju političari misle i za koju izdvajaju sredstva. - A kultura je najbitnija za opstanak Srba, podvlači on.
Vežbaju i studenti
U okruženju gde Srbe mori milion drugih problema, vodeći se rečenicom u koju iskreno veruje, ovaj mladi čovek je odlučio da se bori na svoj način. Čim se zaposlio kao profesor srednjih škola (elektrotehničke, ekonomske i Gimnazije) koje su iz Peći izmeštene u Goraždevac, osnovao je KUD Metohija i za devet godina pesmi i igri naučio više od 250 igrača. Uloženi rad i talenat, Bojanova mala kulturna misija, izazvala je veliko interesovanje dece. Pre četiri godine, otvorio je školu folklora u obližnjem Osojanu u opštini Istok, i u selu Banja u opštini Srbica.
Tu gde je život sve, samo ne lep, lak i jednostavan, on muzikom neguje božur kulture.
- Deca su generalno zainteresovana. Ovde u Goraždevcu ima dosta omladine, i kroz ansambl je prošlo dosta igrača. Čak i oni koji upišu srednju školu ili fakultet u Mitrovici, uvek se odazovu kada je nastup i kada zatrebaju - ponosno ističe.
Koreografijama sa posebnim zadovoljstvom, na scenama širom Srbije predstavljaju koreografije rodnog kraja.
- Znamo igre sa celog područja Srbije, ali glavna preokupacija su nam Igre iz Metohije. Želja nam je da ih vratimo na folklornu scenu. Nedavno smo po prvi put, gostujući u emisiji na RTS-u predstavili nošnju iz gradskog i seoskog dela Metohije i to je izazvalo veliko oduševljenje - dodaje naš sagovornik.
Za osnovce i srednjoškolce u svim ovim mestima, sitno brojanje koraka, pevanje i vežbanje su jedina zabava. Bojan to očigledno radi vrlo uspešno, jer su postigli vrlo značajne rezultate.
Ponosan na decu
Kao i svi klinci na svetu i deca iz Goraždevca se najviše raduju putovanjima. Od putovanja, najviše pamte odlazak u Suboticu, gde su se kažu, fenomenalno proveli, stekli nova poznanstva.
- Folklor je spoj glume, pevanja, igre, obrazovanja i lepog ponašanja, i naravno kulture. Ponosan sam i na to što deca iz Goraždevca, iz Metohije, iz jedne sredine teške za život, gde god da odu, pokažu upravo sve ove talente i vrline - kaže Bojan Radulović.
- Ponosan sam. Na republičkoj smotri smo bili najbolji ansambl sa područja KiM, na takmičenju izvorne pesme, svirke i igre Šljivik, u organizaciji Radio-televizije Srbije, ušli smo u polufinale. Bili smo favoriti i potajno se nadali da ćemo pobediti. Za nas je bila velika stvar kada je na nacionalnoj televiziji rečeno, audicija za emisiju je počela u Goraždevcu u Metohiji, a završila se u Beču u Austriji.
Bez uslova
Nažalost, kako je kultura u zapećku u celoj zemlji, tako je i tamo gde se posebno dičimo srpskom kulturnom baštinom. Uslovi za rad u Goraždecu su, kaže Bojan - katastrofalni.
Humanista
Osim što je nastavnik i učitelj folklora, Bojan je i volonter Crvenog krsta. Kursevima se kaže, spontano pridružio, jer ističe humanost i kultura idu uvek u paru.
- Trudim se da edukativno delujem na decu kroz Crveni krst - kaže Bojan.
- Toliko su loši, da sam čak odustao, godinu dana nisam radio. Na insistiranje ljudi počeo sam ponovo ovog septembra. Ne tražim zahvalnost, niti novčanu nadoknadu, osam godina sam radio sve za džabe, borio se, donosio nošnju iz mog matičnog ansambla KUD Kopaonik iz Leposavića gde mi je puno pomogao direktor Đorđe Lakušić, ali mi nemamo ni minimum uslova. Čak nemamo ni gde probe da držimo. Šta god pokušavali, ovde će teško zaživeti, jer su ljudi usredsređeni na neke druge stvari...
Pa gde su svi ti novci o kojima se u Beogradu stalno govori da se daju za Srbe na Kosovu?
- Verovatno je sve to trošeno na neke besmislene stvari koje su njima bitnije od kulture. A za opstanak, nema ničeg bitnijeg, verujte!
