Rajevac: Polovina Srba je slovenskog porekla, svaki deseti Srbin je German
"Polovina Srba ima slovensko poreklo, dok je u drugoj polovini najviše onih sa genima starosedelaca BalkanaA, kaže rukovodilac Srpskog DNK projekta Milan Rajevac povodom Svetskog DNK dana, i dodaje da su se u genetski kod Srba "upisali" i Germani i Kelti, ali i narodi sa Kavkaza i Bliskog istoka.
U bazi Srpskog DNK projekta, koji je pre sedam godina pokrenulo Društvo srpskih rodoslovaca ''Poreklo'', a koji se sprovodi u saradnji sa Centrom za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, nalazi se više od 4.500 podataka testiranih Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a koji pokazuju da je polovina Srba po muškoj liniji slovenskog porekla.
- Reč je o dve osnovne haplogrupe I2a i R1a, dok je u drugoj polovini najviše onih koji imaju balkansko starosedelačko, odnosno, preslovensko poreklo' - kaže Rajevac.
DNK istraživanja su pokazala da je genetski kod Srba, kao i svih drugih naroda, šarolik, i kombinovan i od gena Germana, Kelta, ali i naroda sa Kavkaza i Bliskog Istoka.
- Haplogrupa I1, koja se vezuje za germanske narode, prisutna je kod skoro devet procenata stanovništva, tako da svaki 10 ili 11 Srbin ima germansko poreklo' - objašnjava Rajevac česte medijske naslove da je svaki deseti Srbin Viking.
- To može da se kaže za Prijepolje i okolinu gde je najviše onih koji imaju poreklo od Vikinga, tamo ih je više od 20 procenata. Razlog je haplogrupa R1a, inače, karakteristična za pleme Drobnjaka, jedno od najraširenijih u srpskom narodu' - rekao je Rajevac.
Dodao je da se u genetskom zapisu Srba pojavljuju i haplogrupe za koje se pretpostavlja da su povezane s Keltima, a sa takvim poreklom je oko pet-šest odsto Srba. Kako kaže, Srbija ima najveću bazu testiranih od svih evropskih naroda, a koja, tvrdi Rajevac, predstavlja relevantan uzorak za analizu porekla srpskog naroda.
Napominje i da je zabluda da su geni Srba pomešani s genima Turaka i tvrdi da se u dosadašnjem ispitivanju nije pojavila haplogrupa karakteristična za turske i centroazijske narode.
- Moguće je da postoji određeni procenat haplogrupa koje su Turci preneli na Balkan, ali to nije utvrđeno. Čak i kod Bošnjaka je neznatan genetski upliv Turaka' - navodi Rajevac.
On navodi da Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati imaju vrlo sličnu genetiku i da su I2a i I1a najbrojnije haplogrupe kod svih ovih naroda.
Istraživanje u okviru Srpskog DNK projekta sprovodi se testiranjem Y-DNK hromozoma kod muškaraca, jer se, objašnjava Rajevac, testira samo Y hromozom preko kojeg se najpouzdanije ispituje poreklo, čak do nekoliko hiljada godina unazad.
Kako je pojasnio, Y hromozom je porozniji od X hromozoma i mutira na svakih pet-šest generacija zbog čega su razlike između muškaraca drastičnije, dok su promene X hromozoma veoma retke i zato nije zahvalan za takvu vrstu testiranja.
Rajevac napominje da je moguće testirati i X hromozom, ali da se na osnovu njega ne mogu doneti posebni zaključci, dok su Y hromozomi zbog mutacija raznovrsniji i pogodniji za preciznije utvrđivanje porekla.
Svetski DNK dan obeležava se u čast dvojice naučnika, Frensisa Krisa i Džejmsa Votsona, koji su u svojoj studiji, objavljenoj 25. aprila 1953. godine u čašopisu Nature, prvi put opisali strukturu DNK.
