Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka

Budući u teškom položaju, kada je njegov sistem na Long Ajlendu doveden u pitanje, Tesla je, gotovo očajnički, pokušao da od Srpske banke u Zagrebu dobije zajam od 150.000 kruna. Posredovao je njegov ujak Petar Mandić, tada mitropolit dabrobosanski Nikolaj, u Sarajevu. Iz ujakovog pisma, septembra 1903, doznaju pojedinosti:

wikipedia.org

Nikola Tesla

"Po tvojoj želji pokušao sam kod Srpske banke da izradim zajam za tvoje akcije, i nije mi to nikako moglo za rukom poći.

To uostalom nije ni čudo, jer su na upravi ljudi koji od tog preduzeća tvog ni pojma nemaju, a i njihovi ne dozvoljavaju im da u takove operacije uđu.

Naš prijatelj, pukovnik Kosanović, dosta nas je uznemirio opisujući dosta nepovoljno tvoj položaj tamo, što nas je svijuh vrlo u brigu bacilo..."

"Ave Marija" i "Tamo daleko"

Na Teslinoj sahrani svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu. Pratio ga je slovenački hor Slovan.
Po Teslinoj želji, prvo je svirao Šubertovu kompoziciju "Ave Marija", a onda srpsku pesmu "Tamo daleko".
Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle, gde i danas stoji.

Ne daju Amerikanci ne damo ni mi novac

Obrazloženje banke, dato napismeno, glasilo je: "Ako je to dobro, što Tesla predlaže, onda će mu Amerikanci dati novac, a ako nije, onda ni mi nećemo da izgubimo novac."

Mitropolit, koji u prvom delu pisma pomalo popuje Tesli, u drugom menja ton, osećajući, valjda, da sestriću treba da ponudi neku utehu:

"Dragi Nikola! Ti se nemoj prepadati ništa; ti si još, hvala bogu, mlad: možeš malo poniknuti nikom, ali propasti ne možeš nikako. Sila i snaga duha tvoja još je tek na kulminacionoj počivci, odatle će on još zasijnuti, ako bog da, svijetu ko zvijezda Danica, al tako, da ne potavni nikada!"
Iako su se ove reči kasnije obistinile, nisu pomogle u vreme kad je Tesla trebalo da dovrši svoju Svetsku radio-stanicu.

U starosti, potpora iz otadžbine

Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću. Na osnovu toga pisma, sestrić Sava Kosanović mu je izradio godišnju potporu jugoslovenske kraljevske vlade. Istovremeno, zahvaljuje Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije osnuju fond da bi se Tesli obezbedila bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i prihvata skromnu penziju od jugoslovenske vlade. On je tu pomoć primio dostojanstveno, kao što svedoči telegram kojim je zahvalio i sestriću i jugoslovenskoj vladi.

Duga pauza u prepisci

Ona je tavorila sve do Prvog svetskog rata kada je, po naređenju vojnih vlasti, bila sasvim razrušena.

A Tesla se svojim tadašnjim idejama više nikada nije vratio s pređašnjim elanom.

Prekinuo je i prepisku s rodbinom, čak duže od decenije. Iako su mu sestre i ostali rođaci povremeno pisali, moleći ga da se bar javi, odgovora nije bilo.

Kao što je do tada najrevnosnija u pismima bila sestra Marica, tako je to, po dolaska u Ameriku, nastavio sestrić Nikola Trbojević, inženjer-konstruktor koji je svojim pronalascima mnogo učinio za razvoj američke automobilske industrije.

Njihova prepiska nam otkriva i Teslin nezavidan materijalni položaj. Mnogo radi na različitim patentima, ali novac slabo pritiče. Ameriku je već zahvatila velika ekonomska kriza.

U pismu sestriću Tesla se vajka:

"Srce me boli što nisam u položaju da pošaljem našima nešto novca, jer stradanje je moralo biti besprimerno."

Povratak u Vestinghaus

Jedno predveče 1937, kad je Tesla krenuo u uobičajenu šetnju, udario ga je taksi. Pao je nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.
Godine 1939, na predlog kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.
Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

Jubilej u Beogradu i naslovna "Tajma"

Godina 1936. bila je jubilarna za Nikolu Teslu - Beograd je veličanstveno proslavio njegov 70. rođendan.

Svečanom skupu - kojem je u njegovo ime prisustvovala sestra Marica Kosanović - Tesla je poslao poruku preko radija:

"Ne osvrćem se na počasti jer sam tako stvoren da nemam osećaja za slavu, za počast i materijalno blago. Jedino mi je želja da ostavim nezaboravnu poruku vekovima..."

Sestra mu šalje telegram:

"Odlazeći sa veličanstvene proslave beogradske na kojoj sam te zastupala pozdravlja te i ljubi sestra Marica."

Tesla joj sutradan odgovora telegrafski:

"Nikad bolje zastupnice, iako si me pomračila, pozdravlja te brat Nikola."

A na Teslin 75. rođendan, 1931, "Tajm" magazin ga stavlja na naslovnu stranu i u podnaslovu naglašava njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije.

Mnogi su za Teslu govorili da je "čovek koji je izumeo 20. vek" i da je "Prometej 20. veka".
Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.

Delo koje vremenom postaje sve veće

Tesla je umro usled srčanog udara, sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela, u 87. godini života.
Nad kovčegom mrtvog genija, gradonačelnik Njujorka Fjorel Henri Lagvardija je rekao:
"Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće."

Teslin rođendan državni praznik

Može se reći da je Amerika uzdigla Teslu, i odužila mu se, tek dugo posle njegove smrti:
Godine 1990, 10. jula, u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena.

Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana nijednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu, a ni Aleksanderu Grejemu Belu.

Osam američkih država - Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana - proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.