Tesla kakvog ne znamo (2): U "obećanoj zemlji" Americi
Odluka da se iz Evrope otisne u Ameriku za Nikolu Teslu je, verovatno, bila presudna. To se dogodilo 1884. godine kada je imao samo dvadeset i osam godina.
Za sobom je već imao duge godine učenja na Visokoj tehničkoj školi u Gracu i na Univerzitetu u Pragu, a zatim i ne malo radno iskustvo na poslovima u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Mnogo je postigao, ali je u Ameriku stigao sa mnogo neostvarenih ideja, s jednom dobrom preporukom i - gotovo bez novca.
Na prvom koraku ka obećanoj zemlji, posle iskrcavanja sa broda u Njujorku, i Tesla je morao proći kroz istorijski Immigration Office, Useljenički ured, koji je bio obavezna ulazna stanica za svakog stranca koji stiže u Ameriku - navodi inženjer Vojislav Popović u knjizi o Nikoli Tesli.
Oduševljen Edisonom
Već sutradan po prispeću, Tesla je poranio da bi što pre stigao do Pete avenije, u kojoj se nalazila Edisonova kompanija.
- Susret sa Edisonom - sećao se Tesla docnije - bio je veliki događaj u mome životu. Bio sam zadivljen ovim velikim čovekom, koji je bez povoljnih prilika u mladosti i bez naučne spreme uspeo da učini tako mnogo.
Ja sam naučio nekih desetak jezika, bavio se mnogo književnošću i umetnošću, i provodio svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što mi je palo u ruke od Njutnovih "Principa" pa do romana Pola de Koka, i osećao sam da je veći deo mog života bio uludo straćen.
Obavezan useljenički "atest"
Useljenički ured ima osobitu važnost za prosperitet Sjedinjenih Država, jer je kroz ovu ustanovu moglo proći samo ono što je zdravo i sposobno da privređuje - za sebe i za druge, bilo pameću bilo snagom.
Susret velikana
Kad je stigao do Tomasa Alve Edisona, koji je bio deset godina stariji i već je stekao i slavu i bogatstvo, Amerikanac je morao biti ne malo iznenađen dok je čitao preporuku koju je za Teslu napisao čuveni Bačelor:
"Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste Vi, a drugi je ovaj mladi čovek koga Vam preporučujem."
Tesla je bio primljen. Za kratko vreme Edison je morao da primeti:
"Imao sam mnoge asistente koji su radili vrlo mnogo, ali vi nosite rekord" - rekao je Tesli.
I zaista, Tesla je svakoga dana, bez izuzetka, radio od deset i po časova pre podne do pet izjutra.
Pored redovnog rada uspeo je da za to vreme projektuje i konstruiše 24 razna tipa standardizovanih mašina.
Zahvaljujući tome učinio je ogromnu uštedu kompaniji. Zbog te činjenice glavni direktor mu je obećao nagradu od 50.000 dolara.
Ali, rekao, pa porekao.
Tako je Tesla, već svoje prve godine boravka u Americi upoznao tobožnji američki specifičan smisao za humor.
Nikako ne razume američki humor
Ova priča ušla je i u anegdotu. Prema toj priči, Tesla se zbog obećane i neispunjene nagrade požalio lično Edisonu. Ovaj mu je odgovorio:
"Vi se, gospodine Tesla, nikako ne razumete u američki humor."
Možda je i to uticalo na brži razlaz dvojice velikih naučnika.
Dublji razlog verovatno je bio taj što je Edison bio pristalica jednosmerne struje na kojoj je razvio čitavu industriju, dok je za Tesline naizmenične struje pokazivao potpuno nerazumevanje.
Naredne, 1885. godine, on osniva Tesla Arc. Light Compandž u Njujorku, uz materijalnu pomoć sa strane.
Tada pronalazi svoj sistem električne lučne lampe za jednosmernu struju i dinamomašinu i sve to zaštićuje sa prvih svojih sedam zvaničnih patenata. Teslini patenti ubrzo bivaju primenjeni za osvetljavanje ulica, najpre u Njujorku, a docnije i drugih američkih gradova.
Predavanje u Institutu električnih inženjera
U godinama koje su usledile Tesla je ponudio i zaštitio u američkom uredu za patente na desetine svojih izuma, kako za jednosmernu, tako i još više, za naizmeničnu struju.
Zbog toga i naučni i svet biznisa pokazuje sve više razumevanja za njegov rad.
Izgledalo je da se pred njim otvara veliki svet sa neslućenim mogućnostima.
Američki institut električnih inženjera poziva ga da stručnu javnost upozna sa svojim dotadašnjim pronalascima. I Tesla je to i učinio. Održao je svoje prvo predavanje 16. maja 1888. godine.
To predavanje imalo je velikog odjeka. O tome je pisao akademik Aleksandar Marinčić u svojoj knjizi "Život Nikole Tesle".
Svojim ubedljivim izlaganjem Tesla je iz temelja uzdrmao Edisonove napore da se sistem jednosmernih struja usvoji kao univerzalan metod za korišćenje električne struje za osvetljenje i prenos energije.
Naizmenična može što jednosmerna neće nikad
- Sada imam zadovoljstvo da iznesem pred vas jedan novi sistem prenosa i distribucije električne snage uz pomoć naizmenične struje, koji obezbeđuje izvanredna preimućstva naročito u pogledu motora, što će, ubeđen sam, odmah ustanoviti nadmoćnu primenljivost tih struja za prenos snage i pokazati da se mogu postići mnogi do sada nedostižni rezultati koji su veoma poželjni u praktičnom radu takvih sistema, a koji se ne mogu ni ostvariti pomoću jednosmerne struje - rekao je, uz ostalo, Tesla u tom svom prvom istupanju pred američkim stručnjacima.
Ljubomora zbog ugroženog biznisa
Edisonu je smetao novi, Teslin sistem, najviše zbog toga što je na mnogo mesta imao instalirane svoje centrale i razgranate poslove uz korišćenje samo jednosmerne struje.
Čuvenom Teslinom predavanju prisustvovao je i Džordž Vestinghaus, koga su Teslini pronalasci veoma zainteresovali. To mu je bilo mogućno jer se, uz pronalazaštvo, Vestinghaus bavio veoma uspešno i biznisom. Pokazao je spremnost da, pored kapitala kojim je raspolagao, uloži i svoje lične veze za afirmaciju Teslinih inovacija.
