Tesla kakvog ne znamo (7): Majka dočekala jedinca

Teslina zvezda je tada, na početku njegovog drugog boravka u Evropi, u februaru 1892. godine, zasijala najblistavijim sjajem. Prema njegovom planu, očekivalo se da će, posle Londona i Pariza, nastavi seriju predavanja u drugim evropskim metropolama.

Arhiva

Dopisivo se sa oko 7.000 ljudi iz celog sveta i sva pisma sačuvao: Nikola Tesla kao savestan korespodent

Ali, iznenada mu stiže poruka zbog koje je bio prinuđen da otkaže sva predavanja zakazana za mart i april. Iz Pariza, hitno je otputovao u Gospić.
Javljeno mu je da mu je majka na samrti, da ga očekuje. Njega, svog jedinca. I stigao je na vreme. Videla ga je. Ali, nažalost, umrla je posle samo nekoliko dana.

Nadao se da će mu majka dugo poživeti

Bio je neutešan. On je isticao da je i svoj pronalazački dar nasledio od majke. U pismu, kojim odgovara ujaku pukovniku Paji Mandiću, poverio je svoju tugu: "Vaše pismo evo sad sam dobio. Ne trebam da Vam kažem da sam neizmjerno žalostan, nu tešim se koliko možem. Predviđao sam već odavno žalostni ovaj događaj ali ipak udar je bio težak. Nadao sam se uvjek da će majka još dugo poživjeti jer je bila snažna a moj i ujakov uspjeh jako ju je krijepio."

Da bi se što pre okrenuo radu i na taj način potražio utehu, ubrzo posle majčine sahrane uputio se u Ameriku preko Budimpešte. Tu se sreće sa pesnikom Lazom Kostićem, a stiže mu iz Beograda i jedna delegacija predstavnika Grada Beograda, Velike škole i Društva srpskih inženjera sa pozivom da poseti srpsku prestonicu.

Da je Gete bio Srbin

Neke Tesline opaske o narodnoj poeziji pokazuju oštrinu zapažanja i uočavanja suštinskih kvaliteta usmene književnosti. Kao odliku narodnog pesništva, on na prvom mestu ističe plemenitost, dakle etički kvalitet.
Vredno je pažnje što je nastojao da predstavi svoj srpski narod kao mislilački i pesnički, a ne samo kao ratnički.
U svom razmatranju narodne poezije napisao je i sledeće:
"Ove narodne pesme mogu se, po mišljenju samog Getea, staviti uporedo sa najlepšim proizvodima Grka i Rimljana. A šta bi tek on o njima rekao i mislio da je bio Srbin?"

Dobrodošlica i oda "Beogradskih novina"

Poziv je radosno prihvatio. Čeznuo je i on da prvi put vidi slobodnu Srbiju.
Beogradska železnička stanica bila je iskićena zastavama i vencima, i prepuna sveta koji je s nestrpljenjem iščekivao Teslin dolazak. O tome su "Beogradske novine" podrobno izveštavale:
"U sredu, 20. ovog meseca (maja), u 11 sati uveče, došao je u Beograd čuveni elektrotehničar, g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovan svet..."

Sutradan je bio u audijenciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu u kojoj je razgledao kabinete i zbirke, a onda je stupio u svečanu salu Kapetan-Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti.

Pesnik bez Volterove zajedljivosti

Da bi u što boljem svetlu predstavio Zmajevu poeziju, Tesla je koristio predgovor Antonija Hadžića, ali je i sam dao veoma umna zapažanja koja potvrđuju i Teslino visoko humanističko obrazovanje:
"Iako se Srbi odlikuju naročito svojim narodnim pesništvom, oni imaju i nekoliko umetničkih pesnika, koji su dostigli stepen prave veličine. Među savremenima nije nijedan toliko mio mlađem pokoljenju koliko Zmaj Jovan Jovanović...
Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik. One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodna od volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza."

Agonija neuspeha i blaženstvo sreće

Zmajev pozdrav

Tesla je i ranije čitao Zmajevu poeziju i smatrao je ovog našeg pesnika genijalnim. Tim je radosnije primio stihove koje mu je Zmaj posvetio:

Ti nam, Tesla, Ti vrliče,
Ode letom jače struje,
U daleku Kolumbiju
Da Ti umlje kolumbuje.
Razumeće listak svaki
Svaku žilu svoga stabla
Spajaće nas elektrika
(elektrika naših srca
I bez žice i bez kabla).

Sa sebi svojstvenim zanosom, Tesla je govorio velikoškolcima o sreći koju imaju stvaraoci kad otkrivaju nove istine, stavljajući ih u službu celom čovečanstvu. Pominjući svoja otkrića, rekao je pored ostalog:

"Kao i svaki mlad čovek imao sam puno planova i ideja. Čovek se maša za hiljadu stvari, stotinu ih može biti dobrih, a od njih samo jedna može biti ostvarljiva. Idući za ostvarenjem svojih zamisli, moj život je neprekidno treperenje između agonije neuspeha i blaženstva sreće..."

Posle predavanja je sa profesorima Velike škole obišao Kalemegdan, a uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari. Tada je pesnik Zmaj, uzbuđen i uzbuđena glasa, kažu letopisci, pročitao svoju pesmu pod naslovom "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd".

Dirnut toplinom pesnikovog pozdrava, Tesla je prišao i poljubio ruku čika Jovi Zmaju.

Neispunjena želja

Napuštajući Beograd 22. maja 1892. godine, obećao je da će ponovo doći. Ta mu se želja, međutim, nije ispunila. Uza se je poneo Zmajeve pesme, rešen da tog znamenitog srpskog pesnika predstavi u Novom svetu, u Americi.

Tako su u njujorškom časopisu "The Centurdž Magazine", u broju 48 iz 1894. godine, objavljene tri pesme Jovana Jovanovića: "Tri hajduka", "Čudnovata ljubav" i "Dva sna".
Pesme je, uz Teslinu pomoć, prepevao njegov prijatelj američki pesnik Džon Andervud Džonson. Uz pesme je objavljen i Teslin članak u kojem piše o istoriji srpskog naroda, o narodnoj književnosti i o Zmajevom životu i stvaralaštvu.