Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine
Ponekad je i genijalni Tesla morao biti veoma zbunjen. Pogotovo, molbama ili zahtevima koji su mu stizali od rodbine.
Njegov zet, paroh u Petrovu Selu, u Lici, Jovo Trbojević, moli šuraka da se postara da u Americi nađe posao za jednog ličkog klomfera:
"Sin Jove Trkulje jonog klanfara štono u Gospiću kod Dmitra Jovića vo vremja ono bio: momak od 18 godina jaki i zdrav, izučio V razred građanske škole, potpuno vješt klamfariji i zidariji (ne klesariji) želio bi tamo u Ameriku ići i štogođ si zaslužiti, a po prilici za uvjek tamo ostati.
Budi dobar, te nam javi, ima li iole izgleda da bi tamo iđe ikakova posla naći i štogođ si zaslužiti mogao.Otac mu ima mnogo djece, a malo para, nu ipak bi mu troška za tamo sklopio. Odgovori na ovo molim Te!"
"Ne šali se, Nikola"
I sestra Angelina Trbojević, supruga Jove paroha, takođe moli brata da im pomogne sad ili nikad:
"Ako ti misliš ovog ljeta k nama, to gledaj odma zlatni brate ne bi li sad svojoj sestri pomogao. Mi nemamo nikoga nego tebe... Ako ne misliš odma ovamo dolaziti to te molim kao jedinog brata da pišeš županu Šijanu Miti Orliću...
Ti znaš da pri izboru za Jovu glasaju. Jovo je već molbenicu poslao. Ja znam da ti je toga radi i Niko i Marica pisali, zato gledaj molim te što bolje moreš ne bi li Gospić dobili ta i pravo bi bilo jesam li ja tamo odrasla...
Ne šali se sa ovijem mili Nikola, već im odma piši i što bolje Jovu preporuči, a oni će tebe ja znam svi poslušati morati."
Dva zeta se takmiče za paroha u Gospiću
Tako je od izboru gospićkog paroha u zimu 1891. godine glas stigao čak do Amerike, do Tesle. A da je na domaćem terenu iz toga proistekao veliki problem doznajemo iz prepiske i protesta prote Trbojevića koji je stigao i do samog patrijarha.
Svedočanstva o ličnosti Nikole Tesle
Arhiva Muzeja ima oko 70.000 pisama iz korespondencije Nikole Tesle sa 7.000 raznih ličnosti, uključujući originale svih pisama u ovoj knjizi.
Ova knjiga - navodi u predgovoru prof. dr Aleksandar Marinčić - ima
veliku istorijsku vrednost kako za proučavanje ličnog života Nikole Tesle, tako i za bolje razumevanje njegovih pogleda na ljudske probleme bliskih rođaka i prijatelja.
Veliku zaslugu u pripremi i stručnom radu na ovoj zbirci pisama imaju saradnici Muzeja "Nikole Tesle" u Beogradu, posebno Dubravka Smiljanić i Zorica Civrić.
Ova knjiga je i prva celovita zbirka ove vrste u zemlji i svetu.
Naime, za to jedno mesto bilo je mnogo kandidata, među njima, na sugestiju Tesline majke, i muž Tesline sestre Marice, Nikoladin Kosanović.
O tome prota Kosanović piše šuraku:
"I Jovo Trbojević želio je Gospić, i za to su se obadvoje rasrdili na nas, što sam se ja javio u Gospić. A ja sam to učinio samo na izričitu želju Majkinu i ujakovu, a kazaše mi da je to bila i Tvoja želja, da ja u Gospić dođem."
Ova porodična epizoda, u kojoj su akteri bili Teslini zetovi, okončana je tako što je, umesto da se ma ko izabere, određen privremeni administrator, valjda dok se strasti nisu smirile.
A Tesla, morima i miljama udaljen, bio je o tome u tančine obavešten.
Dirljivo priznanje
"Da mi je uživati makar tren blagodat od kakve lampice električne prije nego umrem! To je sebično dabome, ali mi obični ljudi mislimo najpre na se, o tom ti ni pojma nemaš."
Slika voljenog brata
Zbog Marice je Tesla zavoleo, gotovo kao brata, svog zeta Nikoladina Kosanovića.
Iz jednog njegovog pisma, ponešto šaljivog, doznajemo da je Marica čitavog života u svojoj spavaćoj sobi držala veliku uramljenu sliku voljenog brata.
Jednom prilikom je Srpsko društvo Zora iz Beča zatražilo od nje tu sliku za svetosavsku proslavu, organizovanu u Teslinu čast, a ona je jedva pristala da se odvoji od nje.
Ovo dirljivo iskreno priznanje uputila je bratu Nikoli, slavnom elektrotehničaru-pronalazaču, najmlađa sestra Marica Kosanović. Sa njom je Tesla imao najprisniju vezu i, ako se to na osnovu pisama sme zaključiti, nju je voleo najnežnijom bratskom ljubavlju.
Pošto je Marica bila izrazito nežnog zdravlja, brat je od nje zahtevao da se leči, a i slao joj je novac za oporavak na primorju ili u banjama.
Zauzvrat, niko kao sestra Marica nije umeo da pamti Nikolin imendan ili da ga podseti na krsnu slavu, da mu na vreme pošalje čestitku, niko ga toliko brižno kao ona nije savetovao da ne radi dan i noć ni da se raduje njegovim uspesima.
Zbirka iz godine u čast velikana
Knjiga "Nikola Tesla - Prepiska s rodbinom" - izdanje Muzeja "Nikole Tesle" u Beogradu - objavljena je 1993, u Godini Nikole Tesle proglašenoj u SR Jugoslaviji povodom pedeset godina od smrti našeg slavnog velikana, jednog od najvećih elektrotehničara svih vremena.Godina 1993. je značajna i kao godišnjica drugih događaja u tesnoj vezi sa delom Nikole Tesle:
Navršilo se 100 godina od čuvene Svetske izložbe u Čikagu na kojoj je Teslin polifazni sistem zablesnuo i krenuo na svoj trijumfalni pohod u svet.
Pre ravno 100 godina počela je elektrifikacija Srbije - samo godinu dana posle Tesline posete Srbiji i Beogradu u junu 1892. godine.
U Faradejevoj stolici
Godine 1992. Tesla je već ovenčan slavom zbog svojih velikih pronalazaka.
Iz Evrope mu stižu mnogi pozivi da predstavi svoja naučna otkrića i održi seriju predavanja. U februaru 1892. obreo se u Londonu. Pred Kraljevskim naučnim društvom predstavio se izlaganjem i eksperimentima o strujama vrlo visokih učestalosti i napona.
U znak posebne počasti, posadili su ga u stolicu velikog naučnika Faradeja.
Uspeh je bio grandiozan. Na istovetno oduševljenje i uspeh naišao je i u Parizu, gde je održao predavanja u Francuskom društvom za fiziku i Međunarodnom udruženju električara.
