Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo
Za Teslu je poznanstvo sa Džordžom Vestinghausom bilo sudbonosno. U njegovoj kompaniji u Pitsburgu Tesla boravi kao savetnik da bi lično nadgledao izradu električnih mašina prema sopstvenim patentima.
Nikola Tesla i Džordž Vestinghaus lako su se sporazumeli. Ubrzo su sklopili i ugovor. Ovaj industrijalac otkupio je oko 40 Teslinih patenata na gotovo sve elemente polifaznog sistema.
Dovde su saglasni i Teslini biografi i dokumentacija Vestinghausove kompanije.
Tesla i Milanković na Mesecu
Sovjetski naučnici su 1965. godine snimili i onu nedostupnu stranu planete Mesec, koja se sa Zemlje ne vidi, pa su jednom krateru dali ime Nikole Tesle, a drugom Milutina Milankovića.
Nedugo zatim to je i međunarodno usvojeno - a o tome je pisao akademik Tatomir Anđelić.
Vestinghaus otkupio sve Tesline patente
Međutim, Teslin biograf Džon O'Nil tvrdi u svojoj knjizi "Nenadmašni genije" da je Tesla tim ugovorom trebalo da dobije milion dolara, i taj iznos mu je bio isplaćen, a u narednim godinama da prima tantijeme za svaku konjsku snagu izrađene mašine.
Na osnovu proračuna, samo od tih tantijema Tesla je, za vreme trajanja važnosti patenata, trebalo da dobije još deset miliona dolara!
Činjenica je, takođe, da je Vestinghaus otkupio patente i pristupio izradi motora, generatora i transformatora prema Teslinim patentima.
Neočekivani i neželjeni obrt u ovom poslu nastupio je kad je Vestinghaus zapao u finansijske teškoće - bio je pritisnut plaćanjem tantijema i, zbog tih obaveza, Vestinghausu je zapretila opasnost da mu kompanija bankrotira.
Biznismen u teškoćama, Tesla bez tantijema
Vestinghaus za svoj biznis nije video neki drugi izlaz nego da se obrati Nikoli Tesli.
Preteško breme, koje se navalilo na industrijalca Vestinghausa, Nikola Tesla je jednostavno rešio - odrekao se tantijema.
Evo kako je to, kako navodi njegov biograf, saopštio u razgovoru sa Vestinghausom:
- Gospodine Vestinghaus, bili ste moj prijatelj, verovali ste u mene onda kada to drugi nisu, bili ste dovoljno hrabri da prednjačite i da mi isplatite jedan milion kada je drugima nedostajala hrabrost.Vi ste me podržali i onda kad ni veći inženjeri nisu bili kadri da sagledaju pred sobom krupne stvari koje smo videli vi i ja. Poneli ste se prema meni prijateljski. Korist koju će civilizacija imati od mog višefaznog sistema znači za mene više nego novac koji je sada u pitanju. Gospodine Vestinghaus, vi ćete spasti svoje društvo da biste mogli da širite moje pronalaske. Evo vašeg ugovora, evo mog ugovora, oba ću pocepati i vi nikad više nećete imati brige oko moje tantijeme. Je li to dovoljno?"
U autobiografiji ni reč o ugovoru
Neki drugi Teslini biografi, među njima i jedan od najboljih poznavalaca Teslinog naučnog dela kod nas, akademik Aleksandar Marinčić, izražavaju rezervu u pogledu načina na koji je rešeno pitanje ugovora između Tesle i Vestinghausa.
Interesantno je da ni Teslina autobiografija nije ni od kakve pomoći za razrešenje ovoga pitanja, jer se u njoj ovaj događaj ni ne pominje.
No i pored svega, Teslina saradnja sa Vestinghausom imala je ogroman značaj za afirmaciju njegovih patenata iz oblasti naizmenične struje, što je - moglo bi se reći - sudbonosno uticalo na njegov dalji istraživački rad.
Uporna sestra zaklinje brata
Dok je Tesla bio u dotad najvećim poslovima, opsednut radom, vrlo je verovatno da nije imao mogućnosti, ni vremena - dan mu je uvek bio prekratak - da svojoj rodbini napiše i najkraće pismo, uporna sestra Marica ovako završava u pismu obraćanje bratu:
"Svi ujaci i tetke su zdravi. A sad Te molim najvruće i zaklinjem da mi odgovoriš.
Primi najsrdačniji pozdrav i duševni poljubac od želeće Te sestre Marice... i na ovo mi udariše suze na oči, jer se bojim da ne znam pravo ni kako se zovem ni đe sam, s Bogom."
Da nam samo koju reč napišeš
Dok je Tesla svojim električnim lučnim lampama osvetljavao Njujork i druge američke gradove i, uz pomoć Vestinghausove kompanije, nastavio da se bori za prodor svojih ideja, daleko od Amerike, u Lici, tačnije u Plaškom, uz pomoć petrolejke, opet mu piše, zabrinuta, njegova najmlađa sestra Marica Kosanović:
"Evo ti nešto lektire, a što gođ bolje budemo opažali u našoj literaturi - slaćemo ti.
Mili brate, gledaj da se makar što otreseš prevelikog napora. Tvoja nježna konstrukcija a veliki napor, svima nam veliku brigu zadaje...
Ne treba da ti kazujem kako bi nam milo bilo, da nam samo pokatkad koju reč napišeš. Ja znam da tebi do toga nije ali tijem bi se malo odmorio i nami neiskazano veselje učinio.
Dalje ništa nego ti želimo lijepo zdravlje i dobru sreću u tvome radu, mili sokole naš!
Ne zamjeri za ovo sestri i primi najsrdačniji pozdrav od svijuh prijatelja i poznanika kao i poljub u duhu od svoje sestre Marice."
Duševni poljubac
Marica se veoma nežno obraća jedinom bratu, ali uvek uz dužno i veliko poštovanje.
Čak je i poljubac na kraju pisma, iako sestrinski čedan, poljubac, kako kaže, u duhu, duševni poljubac, jer je samo to u duhu dobrih patrijarhalnih običaja, koje Marica neguje i kao žena sveštenika.
